Hiljade demonstranata protestvovalo je dva puta u centru Banjaluke zbog, kako tvrde, krađe na Općim izborima koji su održani 2. oktobra. Organizatori protesta su tri opozicione stranke, koje zahtjevaju ponovno brojanje glasova za predsjednika RS-a i provjere zapisnika. Na izborne krađe upozorili kandidati iz različitih dijelova BiH, kao i Centralna izborna komisija (CIK) i posmatrači iz nevladinog sektora
U nedjelju su u Bosni i Hercegovini (BiH) održani Opći izbori na kojima su građani birali državne, entitetske i kantonalne predstavnike. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije (CIK) objavljenim u trenutku zatvaranja birališta, glasalo je 50 postoregistrovanih birača, a mediji su izvijestili o velikoj izlaznosti dijaspore
U Bosni i Hercegovini jedna skupština građana predložila je rješenje dugogodišnjeg problema ustavne reforme koja se iščekuje već godinama, još od donošenja presude Sejdić-Finci
Cilj projekta je da se povežu krajnji sjever i krajnji jug BiH, kao dio međunarodnog koridora za putnike i robu od Budimpešte do Jadranskog mora. Od ideje se nije odustalo, ali se radovi i danas zbog brojnih opstrukcija, nepravilnosti i zloupotreba odvijaju usporenom dinamikom
Posle Beograda, Novi Sad. Novi urbanistički plan ugrožava obale Dunava i prirodno područje koje reci omogućuje da “diše” , od ključnog značaja u slučaju poplava. Gradske vlasti žustro nastavljaju s procesom betoniranja
Opći izbori u BiH zakazani su za 2. oktobar a prošlog petka počela je zvanična kampanja u kojoj je dozvoljeno plaćanje političkog sadržaja i neposredno obraćanje biračima. U periodu od dana raspisivanja izbora do službenog početka izborne kampanje, Centralna izborna komisija BiH (CIK) izrekla je 16 novčanih kazni zbog preuranjenih plaćenih aktivnosti kampanje. U istom periodu domaći i strani posmatrači ukazali su na brojne nepravilnosti, zloupotrebe javnih resursa i kršenja izbornih pravila
Još jednom je vlast pokazala građanima šta ih čeka ako se pobune – batine. Poslednji slučaj iz Novog Sada pokazuje da je to već ustaljena praksa a nezadovoljni građani očekuju sudski epilog. Do sada ga, u sličnim situacijama, nije bilo
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Christian Schmidt u srijedu (27.07) je upotrebom Bonskih ovlasti nametnuo takozvane tehničke izmjene Izbornog zakona BiH, i to nešto više od dva mjeseca uoči izbora, čime se stvaraju preduslovi za transparentnije i fer izbore, te unapređenje integriteta izbornog procesa, što podrazumijeva i uvođenje tehnologije za nadziranje kompletnog izbornog procesa
Hitno unaprijediti ekonomski položaj novinara, jače inzistirati na rješavanju problema tzv. SLAPP tužbi, koristiti alate pravne države radi poboljšanja stanja u medijima. Ovo su ključne poruke Maje Sever, prve žene na čelnoj poziciji Europske federacije novinara (EFJ)
Stotine malih hidroelektrana (mHE) koje su do sada izgrađene u BiH donose više štete nego koristi za društvo, ekonomiju i prirodu. Prijedlog dopuna Zakona o električnoj energiji Federacije BiH, kojim se između ostalog obustavlja izdavanje energetskih dozvola za mHE u ovom entitetu, biće razmatran na narednoj sjednici Doma naroda parlamenta FBiH, najvjerovatnije do kraja juna. Ukoliko Prijedlog dobije podršku u ovom domu, to bi značilo usvajanje zabrane. Ipak, aktivisti se boje da bi ova inicijativa mogla propasti
Posljednjih nekoliko sedmica glavna politička tema u BiH je pitanje raspisivanja i održavanja Općih izbora 2022. godine. Problemi proizlaze iz krize usvajanja državnog budžeta koji je neophodan za održavanje izbora u oktobru. A javnost u BiH navikla je na stanje neprekidne predizborne kampanje
Bilans poslednjih izbora je da se opozicija posle bojkota vraća u parlament, da vladajuća SNS nema samostalnu većinu da formira vlast a da Aleksandar Vučić i dalje o svemu sam odlučuje. Ono što još uvek nije jasno je šta su njegove buduće, neminovne odluke
Aleksandar Vučić ubedljivo je pobedio na izborima za predsednika Srbije, ali koalicija koju predvodi njegova stranka prvi put, od kada je na vlasti, nema apsolutnu većinu u parlamentu. Opozicija očekuje da će, udružena, nakon usvajanja prigovora o neregularnosti izbora, osvojiti vlast u Beogradu
Mesec dana uoči opštih izbora, predsednik Vučić je tek pod pritiskom međunarodne zajednice osudio napad Rusije na Ukrajinu, ali Srbija se, bar za sada, neće pridružiti sankcijama protiv Moskve
Komparacijom Deklaracija vodećih bosanskohercegovačkih stranaka (SDA, SNSD-a i HDZ-a) moguće je objasniti tegobnu paralizu postojećega političkog sustava, ali i političke i medijske borbe koje će uslijediti za njegovu promjenu
Nekoliko dana kasnije, malo ko da uopšte progovara o osnovnoj temi i eventualnim benefitima promena u pravosudnom sistemu. Politika i predstojeći aprilski izbori prekrili su i ovoga puta sve ostale veoma važne teme, pa i onu da li će i kakvu korist građani Srbije imati od upravo izglasanih ustavnih promena
Kako učiniti efikasnijim federalni sistem u Bosni i Hercegovini? Nekoliko ideja koje predlaže Bojan Vlaški, docent na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci, doprinose debati koju smo otvorili o reformama u BiH
Ustavi iz 25 zemalja svijeta uključili su participativne procese za vlastite izmjene, a i ugovore EU nakon Lisabona sada treba reformisati putem participativnog procesa
Pred Srbijom su svakako uzbudljivi dani izazvani, što mnogi nisu očekivali, ekološkim pitanjima koja očigledno sve više dobijaju širi društveni i politički značaj. Vučić ne voli, barem ne javno, da se povlači pred ultimativnim zahtevima sa koje god strane da dolaze. Vrlo je retko za ovih devet godina vlasti tako nešto činio ali ovoga puta nije isključen ni takav scenario jer preko puta nema opoziciju već ekološki osvešćene građane
Ima još mnogo sličnih primera, ne tako drastičnih kao u Linglongu, ali ono što je očigledno je da ubrzani ekonomski rast Srbije ne prati istim tempom i nivo prava zaposlenih u svim tim fabrikama. Ovo pitanje postaje jedno od ključnih kad se govori o ekonomskoj budućnosti Srbije i koliko god vlast pokušavala da minimizira ovaj problem, čini se da će morati vrlo brzo da se suoči sa posledicama ekonomske politike koja se zasniva na dovođenju stranih investitora po svaku cenu
Protest građanskih aktivista još jednom je pokazao koliko je u Srbiji javnost podeljena oko ključnih pitanja suočavanja sa prošlošću, pre svega oko zločina počinjenih u ratovima u bivšoj SFRJ. Ova dešavanja su, međutim, otvorila i mnogo šira pitanja generalnog odnosa aktuelne vlasti prema jednom od najvažnijih regionalnih pitanja za uspostavljanje saradnje i stabilnosti na Zapadnom Balkanu
Politički potezi koji najavljuju jednostrana rješenja u Republici Srpskoj kako bi se zanemarile institucionalne nadležnosti BiH samo naglašavaju dugogodišnju potrebu za ustavnim promjenama
Negativan stav prema radnom dokumentu evroparlamentaraca, međutim, za većinu stranaka koje ga nisu prihvatile ne znači i bojkot izbora koji će se održati u proleće. U opoziciji su uglavnom svesni da bi takav potez bio veoma rizičan i zato se može očekivati dalji nastavak dijaloga. Neizvesno je samo da li će se bitka za izborne uslove voditi u institucijama ili na ulici, a ova druga opcija je ono čega se građani Srbije pribojavaju
Ono što građane zbunjuje je činjenica da, dok brojke obolelih dramatično rastu, u isto vreme odvijaju se bez smetnje javni skupovi, političari se pojavljuju bez maski, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, otvara fabrike, obilazi gradove i gradilišta pri čemu se ne vodi računa o elementarnim zdravstvenim merama protiv COVID 19
Intervju sa Majom Stojanović, direktorkom Građanskih inicijativa, o sve većem pritisku na organizacije civilnog društva u Srbiji i gušenju kritičke misli
Vučić je čestitao svim medijima koji su dobili ”etiketu“ od Tvitera da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da oni šire ”slobodarske težnje i slobodarske ideje”. Umesto argumentovane rasprave o odluci Tvitera, naročito kad su u pitanju javni servisi koje plaćaju građani, vlast je pokrenula još jednu hajku protiv “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”
Intervju sa Milkom Tadić Mijović, jednom od najznačajnijih crnogorskih novinarki, predsednicom Centra za istraživačko novinarstvo, uvek na prvoj liniji u borbi za bolju državu i za očuvanje slobode izražavanja
U pokušaju odbrane, vođa kriminalnog klana izneo je svoje navodne veze sa vrhom države i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Braneći se od ovakvih izjava predsednik optužuje svakog ko kritikuje vlast i iznosi sumnje o povezanosti - da radi za kriminalce
Intervju sa Vladimirom Pavićevićem, direktorom Društva za istraživanje politike i političke teorije, povodom približavanja prve godišnjice poraza režima predsednika Crne Gore Mila Đukanovića
