© Only_NewPhoto/Shutterstock

© Only_NewPhoto/Shutterstock

Stav da će vratiti Zakon Skupštini Srbije iznenadio je mnoge istomišljenike ali i protivnike predsednika Srbije, pre svega, premijerku Anu Brnabić, deklarisanu pripadnicu LGBT populacije, i ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanu Čomić u čijem resoru je ova problematika. Na još većim mukama biće poslanici koji će ili morati da napadaju Vladin predlog zakona ili da hvale zakon protiv koga je njihov predsednik stranke. Kako god, očigledan je cilj da Vučić iz cele ove neugodne situacije izađe bez veće štete

04.05.2021. -  Vukašin Obradović Beograd

"Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga, zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodajući da je svoj lični odnos prema tom zakonu pokazao "izborom Ane Brnabić za premijera", ali da istovremeno nije "gorljivi zagovornik" istopolnih zajednica.

Dodao je i da ga ne interesuju reakcije zagovornika i protivnika istopolnih zajednica, već da Srbija treba da postane "moderna i normalna zemlja", ali u kojoj se poštuje pravni poredak.

Ovaj prilično neočekivan stav Aleksandra Vučića uneo je pravu pometnju među pripadnike LGBT zajednice, sva direktno zainteresovana lica, članove radne grupe koja mesecima radi na Nacrtu zakona, ali i među poslanike vladajuće većine pred kojima bi uskoro trebalo da se nađe ovaj pravni akt. U najneugodnijoj situaciji našla se premijerka Ana Brnabić koja je, barem do sada, ostala nema na predsednikovu najavu da neće potpisati ovaj Zakon uprkos više nego glasnim prozivkama iz LGBT zajednice kojoj i sama pripada.

Na pitanje zašto se ovoliko čekalo na zakon o istopolnim zajednicama, premijerka je svojevremeno odgovorila: ”Ne mogu da odgovorim, jer šta god da kažem, kritikovaće me da nisam objektivna . Pustiću resornu ministarku da se bavi tom temom. Kod ljudskih prava nema objektivno i subjektivno. Suviše je blisko mojim privatnim interesima da automatski znam kako bi se moj komentar tumačio“.

Predrag Azdejković, gej aktivista, na pitanje šta konkretno očekuje od Ane Brnabić prilikom donošenja ovog zakona, kaže da se nada da je premijerka odradila nevidljivu kampanju koja će dovesti do usvajanja zakona o istopolnim zajednicama.

”U suprotnom, to bi bilo nečuveno. Iskreno se nadam da će SNS podržati ovaj zakon u Skupštini i da su joj rekli: „Ana, sestro, mi smo uz tebe’. Ukoliko zakon ne dobije većinu u parlamentu, to će biti prvorazredni skandal“.

Druga “žrtva” Vučićevog stava je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić koja je donošenje ovog zakona smatrala jednim od centralnih aktivnosti svog resora.

”Ljudska prava predstavljaju i vaše pravo da bez diskriminacije provedete svoj život sa svojim ličnim svojstvom u istopolnoj zajednici. Dakle, to je evropski, to je demokratski i ja mislim da je Srbija spremna na takav zakon “, rekla je početkom februara Čomić naglašavajući da su u izradi Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama korišćeni najbolji primeri uporednopravnih rešenja i dostupna iskustva u evropskom i regionalnom zakonodavstvu.

Upitana da li se plaši da će zakon koji će regulisati istopolna partnerstva naići na otpore u konzervativnom i patrijarhalnom delu društva u Srbiji, ministarka Čomić je rekla da se ne plaši “apsolutno ničega ili nikoga sa bilo kojim stavom. Ti ljudi svi imaju pravo na svoj stav, imaju pravo na svoje mišljenje i imaju otvoren prostor i otvoren poziv u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava da dođu i da u dijalogu razmenimo šta je problem njihovog otpora i šta je njihov predlog”, poručuje Čomić.

Na blagonaklon stav Srpske pravoslavne crkve (SPC) ni ministarka Čomić ni bilo ko u javnosti nije računao. Taj predlog zakona je za SPC neprihvatljiv, navodi se u saopštenju, uz ocenu da je „ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve“ na kojima je ”duhovno i moralno utemeljen“ srpski narod, kao i ”celokupna evropska civilizacija“.

U trenutku kada je izgovorila ovu rečenicu, ministarka sasvim sigurno među one koji će pružati “otpor” nije računala na Vučića koji se, doduše, sve do ove izjave nije izjašnjavao o ovom zakonu čak i kad je obelodanjen „Apela 212 srpskih intelektualaca“, kojim se između ostalog, poziva da se Zakon o istopolnim zajednicama ne usvoji jer, slično kao i Vučić, smatraju da je protivan Ustavu Republike Srbije.

Kao odgovor na ”Apel 212 srpskih intelektualaca“, pojavio se spisak više od 1.600 predstavnika akademske i profesionalne zajednice , među kojima su doktori nauka, umetnici i novinari, koji su podržali usvajanje zakona o istopolnim zajednicama. ”Zakon treba da omogući da ove (LGBTI+) osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovođenja u pitanje“, navodi se u tekstu podrške zakonu.

Ostaje pitanje šta će se dalje dešavati sa ovim Zakonom ako Vučić ostane pri svom stavu.

Može se desiti da Predlog zakona i ne stigne do Skupštine, odnosno da se zastane sa procedurom. Valja, međutim, pretpostaviti da je Vučić, ako je to zaista želeo, imao na raspolaganju niz načina da zaustavi ili uspori rad na ovom Zakonu mnogo pre nego što se došlo u završnu fazu. Biće, dakle, da će izabrati neki drugi put.

Teoretski, predsednik Republike može da odbije da proglasi zakon koji je izglasala Narodna skupština. Takav zakon, zajedno sa pismenim obrazloženjem, predsednik Republike vraća Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. O vraćenom zakonu Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici. Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Zakon koji je ponovo izglasan većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike je dužan da proglasi.

U takvim okolnostima, Vučić bi “vruć krompir” prebacio na poslanike. Budući da je Skupština Srbije odavno izgubila svoje ustavne prerogative, može se očekivati i ovakav scenario. Biće to u svakom slučaju “tricky” situacija, do sada nezamisliva od 2012. godine, u kojoj bi se partijski saborci predsednika Srbije suprostavili njegovoj političkoj volji i usvojili zakon za koji unapred znaju da ga predsednik neće potpisati. Srbija se nagledala čudnih scena u srpskom parlamentu, pa ni ovo ne bi bilo nikakvo iznenađenje budući da bi Vučić u svom glasačkom telu ostao “čist”, LGBT zajednica zadovoljna, a Srbija bi dobila još jedan proevropski zakon.

 


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by