Sedište kompanije Rio Tinto u Australiji © Rob Bayer/Shutterstock

Sedište kompanije Rio Tinto u Australiji © Rob Bayer/Shutterstock

Protivljenje građana, aktivista i dela javnosti o otvaranju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji vlast pokušava da diskredituje teorijama zavere i najavom referenduma prebacujući tako odgovornost na građane

25.06.2021. -  Vukašin Obradović Beograd

Rio Tinto, zapravo, najava da će ova englesko-australijska multinacionalna kompanija u Zapadnoj Srbiji, na oko 130 kilometara od Beograda i desetak kilometara od granice sa Bosnom i Hercegovinom, početi izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude ”jadarit“, pretvorila se od ekološkog i ekonomskog u centralno pitanje srpske političke scene.

U polemiku su se, osim aktivista i meštana ovog kraja, uključile skoro sve opozicione stranke, pokreti, akademska javnost ali i najviši predstavnici vlasti. Rasprava je zadobila sve karakteristike ovdašnjih uobičajenih rasprava, pa sa svih strana pršte optužbe o korupciji, politizaciji ekologije, “stranim plaćenicima”, sve do pokušaja rušenja Aleksandra Vučića.

Rio Tinto još je 2004. godine, istražujući oblast Zapadne Srbije, otkrio novu rudu „jadarit“, kombinaciju litijuma i bora, koja je kao novi element priznata i zavedena 2006. godine. Mineral koji su pronašli geolozi u Srbiji deli gotovo isti hemijski sastav kao i izmišljeni kriptonit iz svemira, koji koristi superherojski neprijatelj Lexa Luthora u filmu "Superman se vraća".

Kompanija Rio Tinto osnovana je 1873. godine. Reč je o englesko-australijskoj multinacionalnoj kompaniji, sa sedištem u Londonu, koja posluje u 35 zemalja sveta, a pod sloganom ”Proizvodimo ključne materijale za ljudski napredak“. Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra, stanovništvo počelo pobunu, koja je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija Rio Tinto uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara, tokom istraživanja gvozdene rude, u klisuri Jukan, od kojih je jedno predstavljalo retku istorijsku lokaciju nastanjenu 46 hiljada godina.

Litijum je važan kao osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.

Aleksandar Vučić je kazao da Srbija ima značajne količine litijuma i da bi od toga mogla da profitira, da se zaposli 1.000 visokoobrazovanih ljudi u direktnom poslu sa rudnikom i još 1.500 ljudi indirektno, kao i da bi samo rudarenje i prerada narednih 56 godina donosilo oko 600 miliona evra godišnjeg prihoda i da bi ovaj kraj ekonomski procvetao.

Vučić je dodao da Srbija želi i da se u državi proizvode katode i katodne baterije što bi prihod podiglo na 3,4 milijardi evra godišnje, kao i da se sa Evropljanima razgovara da jedan proizvođač električnih automobila dođe u Srbiju i da bi donosio prihod od 19,7 milijardi evra.

Ovakvi argumenti, kao i obećanje da će se poštovati sve ekološki standardi, medjutim, nisu umirili jedan deo javnosti.

„Svi govore o nekoj transparentnosti, o najvišim nivoima zaštite životne sredine, ali sve rade ispod žita i bez znanja stanovništva . Mi nemamo ni jednu informaciju, pozivali smo i Vladu i predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić da dođu ovde – oni samo viču:’nismo mi nadležni'“, kaže Zlatko Kokanović iz Udruženja “Ne damo Jadar”.

„Kad pogledaju šta je Rio Tinto radio po svetu i šta je ostavio iza sebe… Proteran iz 90 odsto zemalja u kojima je bio, kako je moguće da bilo kome padne na pamet da seljake sa područja Mačve i okoline Loznice koji žive od poljoprivrede proteruje tako što dovodi Rio Tinto koji nam umesto malina i meda, a to su osnovne poljoprivredne aktivnosti tamo, nudi koncentrovanu sumpornu kiselinu i gura termine poput ‘ relokacije stanovništva' “, kaže aktivista pokreta “Odbranimo reke Stare planine” Aleksandar Jovanović Ćuta.

”U ovom trenutku je najveći problem arsen . Bar tako izgleda prema Strateškoj proceni uticaja koja je rađena. Arsen je kancerogena materija. Ukoliko dođe do pojave arsena u vodotokovima postoji mogućnost da dođe do malignih oboljenja”, rekao je profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat, komentarišući projekat „Jadar“.

Ni opozicija nije ćutala.

„Poruka za Rio Tinto je: Marš iz Srbije !“, poručio je predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović.

Vlast međutim ne odustaje, primenjujući pritom oproban recept.

Premijerka Brnabić je rekla da se „iza tih ekoloških protesta krije se politička elita”.

”Ti protesti su velika neodgovornost [predsednika Stranke slobode i pravde Dragana] Đilasa i [predsednika Narodne stranke Vuka] Jeremića. Je l’ njihova politika da 600.000 ljudi ostane bez posla“, rekla je premijerka.

Prema njenim rečima, oni nisu za ekologiju, već te proteste vide kao ”zanimljivo oruđe“ koje bi moglo da im pomogne da dođu na vlast.

Vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji procenjena je na više od 200 milijardi evra, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ocenila da je puno agresije, fanatizma i neistina koje izgovaraju oni koji se danas nazivaju, kako je rekla, takozvanim ekolozima u Srbiji.

Aleksandar Vučić kazao je da je 90 posto ekoloških pokreta u Srbiji "plaćeno spolja" i da je to legalno, ali se treba zapitati zašto neka austrijska agencija plaća nekog da govori protiv hidrocentrala u Srbiji. On je ujedno najavio referendum na kome će gradjani odlučiti o sudbini Rio Tinta. Veći deo opozicije, ekoloških aktivista, gradjana, medjutim, i ovu Vučićevu inicijativu dozivljava kao vid manipulacije. Referendum, smatraju oni, jeste najdemokratskiji oblik izjašnjavanja gradjana ali u okolnostima potpune informisanosti, ravnopravnih uslova svih učesnika u debati i razmeni argumenata. Teško je, medjutim, zamisliti da je u današnjoj Srbiji tako nešto moguće i izvodljivo.

Zbog toga nije daleko od istine stav da mahanje referendumom jeste samo skidanje odgovornosti s ledja vlasti i prebacivanje tereta odluke na gradjane sa onih koji su dužni da vode računa o zdravoj sredini.

Vlast mora jasno i glasno da građanima predoči sve relevantne informacije i stane iza svoje odluke. Većina gradjana, uz svo dužno uvažavanje, ne raspolažu svim potrebnim saznanjima koja bi im bila dovoljna da donesu ispravnu odluku. Uostalom, gradjani su zato i birali svoje predstavnike da bi štitili njihove interese baš u ovakvim situacijama jer projekat Rio Tinto može biti koristan ili štetan po životnu sredinu. Kompromis tu ne postoji kakvu god odluku na potencijalnom referendumu gradjani doneli.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by