Srbija, biciklom da ih čuju

Putovali su 1400 kilometara od Srbije do Strazbura: grupa studenata prešla je Stari kontinent kako bi prenela glas protesta u Srbiji i zatražila pomoć Evrope

Biciklistički maraton “Tura do Strazbura“ na koji je iz Srbije krenulo osamdeset biciklista, mahom studenata, završen je dolaskom u Strazbur i razgovorima sa članovima Evropskog parlamenta i Saveta Evrope.

I gotovo 1400 km i trinaest dana puta, studenti su predali pisma u kojima su opisali događaje u Srbiji u poslednjih pet meseci.

Iz Novog Sada su krenuli 3. aprila sa ciljem da probude Evropu i prenesu glas o protestima u Srbiji. Na naporan put biciklima odlučili su se, kako su rekli na ispraćaju, “ne da bi neko drugi rešio naše probleme, već da svet čuje glas naše zemlje”.

Kao “poklon“ evropskim institucijama poneli su pisma u kojima su detaljno naveli sve događaje nakon pada nadstrešnice, razloge početka blokade, represiju i brojne primere kršenja ljudskih prava i demokratskih principa. Naročitu pažnju posvetili su dešavanjima 15. marta kada je na mirne demonstrante na skupu u Beogradu pušteno neko nedozvoljeno “zvučno sredstvo”.

Studenti su dodali da im je važno da evropske institucije iz prve ruke saznaju šta se u Srbiji dešava, kao i da se nadaju da će ovaj svojevrstan pritisak učiniti da Evropska unija i druge evropske institucije obrate više pažnje na stanje demokratije u Srbiji. Studenti su, kao drugi cilj, postavili podizanje medijske pažnje u Evropi o studentskim i građanskim protestima u Srbiji.

Na dugom putu prošli su kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku, a poslednja stanica bilo je sedište evropskog parlamenta i Saveta Evrope u francuskom gradu Strazburu.

Studente su u svim gradovima kroz koje su prolazili dočekivali sa oduševljenjem i neskrivenom podrškom. Dočeke je organizovala srpska dijaspora, ali su svakako privukli pažnju građana država kroz koje su prolazili, kao i medijsku pažnju koja im je bila važna.

Iz Novog Sada su ih ispratili studenti, roditelji, prijatelji i građani. Očekivano, nijedan zvaničnik Srbije nije studentima poželeo srećan put. Ipak, studente su svečano dočekali gradonačelnik Budimpešte, što se sigurno nije dopalo mađarskom predsedniku Orbanu, inače Vučićevom odanom prijatelju, gradonačelnik Ulma i gradonačelnica Strazbura.

U Minhenu je bicikliste dočekao vladika Srpske pravoslavne crkve Grigorije, koji im je otvorio vrata crkve u kojoj su “pedalisti“ prespavali. Budući da ni Srpska pravoslavna crkva ni patrijarh Porfirije zvanično ne podržavaju studentske proteste, ovo se smatra velikom vešću i još jednim dokazom “neposlušnosti” vladike Grigorija, koji je od početka protesta javno stao uz studente.

Oduševljenje sa kojim su biciklisti dočekivani u svim gradovima kroz koje su samo prošli ili u kojima su prespavali prevazišlo je očekivanja studenata. U svakom gradu su studenti ostali bez reči zbog broja ljudi koji su ih dočekivali, kao i zbog poruka podrške i ljubavi koje su im stizale. U gradovima širom Evrope vijorile su se zastave Srbije, skandiralo studentima, uzvikivalo “pumpaj” i “niko nije umoran”.

Na kraju dugog putovanja, u Strazburu im je priređen veliki doček. Nakon intoniranja himne Evrope i himne Srbije, jedan student se obratio okupljenima i rekao da su studenti imali veliku motivaciju, nadu i ljubav da stignu u Strazbur i prenesu svoje poruke. “U ovo vreme nije važno koje smo nacionalnosti i odakle smo, važno je da li si čovek”, zaključio je student.

U sredu 16. aprila studenti su najpre organizovali 16 minuta tišine za nastradale u Novom Sadu i rekli da dolaze iz zemlje u kojoj je mnogo ljudi izgubilo nadu da su promene moguće. Podsetili su da se pravda kreće, nekada i na dva točka.

Pročitali su i pismo pripremljeno za francuskog predsednika Makrona u kojem se, između ostalog, navodi da se studenti obraćaju “kao mladi ljudi koji su odlučili, usled nedostatka pravde i dijaloga u našoj zemlji, da dođu biciklima ovde. Naša misija je jednostavna ali važna – da privučemo pažnju međunarodne javnosti na eroziju demokratskih vrednosti u Srbiji”.

U nastavku pisma stoji da institucije ne služe građanima nego interesima uskog kruga moćnika, mediji su pod pritiskom, a svaka kritička misao je suzbijena.

“Srbiji je potrebna podrška EU, ne tražimo sankcije, već tračak istine i odgovornosti. Predsedniče, često ste isticali važnost evropskih vrednosti, danas imate priliku da pokažete da su te vrednosti univerzalne. To bi značilo mnogo, ne samo nama, nego celoj generaciji koja želi da ostane u zemlji. Ne vozimo do Evrope da pobegnemo iz Srbije, nego da je vratimo”, poručili su studenti francuskom predsedniku, koji je pre nekoliko dana srdačno ugostio Aleksandra Vučića.

Studente su primili evroposlanici Irena Joveva iz Slovenije, Gordan Bosanac iz Hrvatske i Fabijen Keler iz Francuske kojima su studenti predali pismo.

“Želimo da budete upoznati sa našom borbom za demokratiju, želimo da istaknemo da naša vlada kao ni mediji ne izražavaju više većinsku volju naroda. Razlog zbog kojeg smo ovde je da tražimo pomoć u našoj borbi, pomoć od Evrope kao stuba slobode već toliko dugo vremena“, rekao je Ivan, student sa Elektrotehničkog fakulteta.

Student Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada Veljko rekao je evroposlanicima da su građani “mirno protestovali 15. marta i da nije bilo nikakvog nasilja. Jedino nasilje došlo je od vlasti. Studenti traže odgovor šta je upotrebljeno. Odlučni smo i nećemo odustati”.

Troje evropskih poslanika poručilo je da će preneti stavove studenata na prvoj narednoj sednici Evropskog parlamenta. Objasnili su i kako funkcioniše zasedanje i da imaju samo jedan minut, a studenti su predložili da upotrebe pištaljke koje su im doneli na poklon i time podrže studente i prenesu poruku.

Poslanica Jovov studentima je rekla da su “uradili više u ovih trinaest dana nego političari za trinaest godina“ i dodala da će ona i dvoje prisutnih kolega “učiniti sve” da se izbore za bolju budućnost. “Vi predstavljate vrednosti koje mi u Evropskoj uniji zastupamo“.

Studenti su se takođe sastali sa zamenikom generalnog sekretara Saveta Evrope Bjornom Bergeom, koji je saslušao njihove stavove. Berge je naveo da je Savetu Evrope mandat da se bavi demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima, kao i da je vrlo važno da se čuje glas mladih.

Zamenik generalnog sekretara je na društvenoj mreži X naveo da je da vožnja biciklima dokaz “snažne posvećenosti studenata demokratskim vrednostima“. Sastanku je prisustvovao i direktor za demokratsko učešće SE Matjaž Gruden.

Na posletku, studenti su razgovarali sa zamenicom gradonačelnice Strazbura Veronik Bertol, koja im se zahvalila na “demokratskom podsetniku” o korupciji.

“Hvala što nas podsećate da sukobi interesa i korupcija odnose živote! U ovom slučaju 16 vaših sunarodnika i šaljemo vam najdublje saučešće”, dodala je Bertol.

Zamenica gradonačelnice je rekla da koruptivna praksa ima dugoročnu cenu za evropsko društvo jer smanjuje legitimitet institucija, a da su za rešavanje problema potrebne jake, pouzdane i legitimne institucije. Dodala je i da mladost ima glas pun života i zdravog razuma, ali da ima dosta klevetnika koji mlade ne shvataju ozbiljno.

“Takav glas mladosti još uvek prečesto nedostaje, diskreditovan je od samog početka. Dakle, hvala vam što ste opovrgli taj stereotip”, zaključila je Bertol.

Studenti ultramaratonci odlučili su pak da probude Brisel. Oni će na put do prestonice Belgije i EU krenuti 26. aprila, objavljeno je na instagram stranici “Trkači u blokadi“. Štafetni ultramaraton planiran je prema rasporedu zasedanja Evropskog parlamenta i, kako je objavljeno, kretaće se trasom Novi Sad – Osijek – Virovitica – Varaždin – Grac – Obenpuledorf – Beč – Zejtenstenten – Salcburg – Minhen – Ulm – Štutgart – Strazbur – Mec – Luksemburg – Lijež – Brisel. U Brisel bi, prema planu, trebalo da stignu 11. maja i tamo predaju pisma sa studentskim zahtevima.