Srbija: EU i odgovornost pružanja podrške studentskim protestima

Odsustvo zastava Evropske unije na antivladinim protestima pokazuje da je članstvo u EU postalo pitanje koje izaziva podele u zemlji kandidatu. Razgovor sa Srđanom Majstorovićem, predsednikom upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP)

Masovni protesti, koji u Srbiji traju duže od dva meseca, doveli su do ostavke premijera Miloša Vučevića. Gotovo neizbežna posledica pritiska koji je postao neodrživ za vladajuću stranku, pozvanu na odgovornost zbog smrti petnaest osoba usled urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Zašto je upravo ova tragedija izazvala toliki talas protesta? “Vrlo je jednostavno, zato što raširena korupcija ubija”, izjavio je u jednom intervjuu Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) u Beogradu i član Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG ).

Evropska unija trenutno je marginalni akter u aktuelnim protestima. U Beogradu i ostalim gradovima Srbije tokom demonstracija protiv korupcije ne vijore se zastave EU. Međutim, kako upozorava Majstorović, Brisel “ne sme zatvarati oči pred onim što se događa u Srbiji”, u suprotnom njegova uloga u zemlji i regiji biće kompromitovana.

Koji su zahtevi demonstranata?

Studenti traže ono što bi svi građani trebalo da zahtevaju. Prvo, objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odnosno jasan uvid u sve dokumente kako bi se uverili da vlast ništa ne krije od javnosti.

Drugo, odbacivanje optužbi protiv osoba uhapšenih tokom prvog antivladinog protesta u novembru kada su demonstranti bili izloženi nasilju, a mnogi od njih su optuženi za nešto što nisu učinili.

Treći zahtev je podizanje krivičnih prijava protiv lica koja su napala studente tokom protesta ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Govorimo o flagrantnom slučaju kada su osobe, za koje se kasnije ispostavilo da su članovi vladajuće stranke, fizički napale demonstrante.

Četvrti zahtev je povezan sa prethodnim. Studenti traže da se ove osobe procesuiraju i da podnesu ostavke na javne funkcije kako bi se prekinuo začarani krug u kojem vladajuća stranka kontroliše sve institucije i drži celu državu taocem.

Peti zahtev dolazi od studentskih udruženja koja traže povećanje izdvajanja sredstava za državne univerzitete nakon godina velikih rezova.

Ovi zahtevi nisu kontroverzni niti izrazito politički i zato su toliko uspešni. Pri tom, imaju zajedničku nit: poštovanje principa vladavine prava. Ako se vlast pokaže voljnom da ispuni pomenute uslove, po prvi put će poslati signal da je spremna poštovati ovaj demokratski princip.

Koje su glavne karakteristike ovog talasa protesta?

Urušavanje nadstrešnice novosadske stanice bio je tragičan događaj koji je pokazao da raširena korupcija dovodi do gubitka ljudskih života, izazivajući ogorčenje mladih koji su se konačno probudili. Reč je o novoj generaciji, koja nikada ranije nije bila ovako snažno prisutna u srpskom političkom životu i koja je do pre nekoliko meseci bila gotovo potpuno nezainteresovana. Postoji izreka koja kaže da mi možemo biti nezainteresovani za politiku, ali ona će uvek uticati na nas. Ovi mladi ljudi su to naučili na dramatičan način.

Ovo je ključni trenutak koji označava smenu političke generacije. Aktuelna vlast je ista ona koja je bila prisutan 90-ih godina tokom raspada bivše Jugoslavije, užasnih ratova i beskonačne ekonomske i socijalne tranzicije u Srbiji. Mladi ljudi nemaju ovo iskustvo iza sebe i puno su svesniji onoga što se događa u Evropi, Americi i ostatku sveta.

Iako imaju izlaz – ako žele da odu, mogu to učiniti – odlučili su ostati i boriti se da Srbiju učine boljim mestom za svoju budućnost. Prepoznali su važnost osnovnog načela demokratije: svi moraju biti jednaki pred zakonom.

Kako studentski protesti utiču na ostatak stanovništva?

Mlada generacija uspela je izbeći zamku ideologizacije ovog pitanja, trudeći se da se drži podalje od toksičnih političkih pitanja koja izazivaju podele. Studentski zahtevi su precizni i vrlo jednostavni, što aktuelnoj vlasti znatno otežava njihovo ispunjavanje.

Vlast je poslednjih trinaest godina pokušavala ubediti građane da je politika prljava i da zbog toga ne bi trebalo da ih zanima. Polako, ali uporno, pojavljuje se nešto novo kao rezultat studentskih protesta. Ljudi se oslobađaju straha koji im je onemogućavao da izraze kritike na račun vlasti.

Ovo je vrlo osetljivo pitanje u društvu koje je talac vladajuće stranke, gde je 99 odsto medija u potpunosti pod kontrolom vlasti. U ovakvom okruženju samooslobođenje je izuzetno važno. Ovo je još jedna posledica studentskih zahteva koja pojačava efekat protesta.

Mogu li ovi protesti imati drugačiji ishod od onih 2023. godine?

Vladajuća stranka je 2023. smatrana odgovornom za stvaranje ambijenta koje je podsticao političku kulturu zasnovanu na nasilju, a ne na zakonu.

Aktuelni protesti su potpuno drugačiji jer su se promenili glavni društveni akteri koji ih promovišu. Osobe koje su protestovale 2023. uglavnom su pripadale generaciji koja je iskusila Miloševićevo doba, pri tom nije bilo studentskog zamaha poput ovog čiji smo danas svedoci.

Režim je suočen sa grupom vrlo odlučnih mladih ljudi, a njegova panična reakcija jasno pokazuje da ne zna kako da odgovori na eksploziju briljantnih ideja i sveže energije.

Hoće li studenti imati snage da krenu prema političkim promenama zavisiće od toga koliko su odlučni da vrše pritisak do kraja. Koliko god ih podržavali drugi društveni akteri i učesnici u političkom životu, studenti bi trebalo da ostanu glavna pokretačka snaga, jer njihova je budućnost u pitanju.

Starije generacije moraju ostati uz njih samo da ih podrže u artikulisanju njihovih zahteva i predloga, na način i u meri u kojoj ih žele uključiti.

Kako bi ovakav scenario uticao na budućnost Srbije?

Ako bismo zajedno izazvali političku promenu, Srbija bi za nekoliko godina mogla biti sasvim drugačije mesto za život.

Mogla bi se vratiti punom poštovanju vladavine prava, jasnoj podeli vlasti, obnoviti sudstvo i postati pouzdan partner Evrope. Mogla bi se čak pridružiti Crnoj Gori i Albaniji kao predvodnicama u procesu pristupanja EU. Mogli bismo stremiti velikim ciljevima, možda i rešiti otvorena pitanja s Kosovom.

Srbija bi mogla postati istinski lider sposoban da pokrene pozitivan razvoj u čitavoj regiji, posebno u Bosni i Hercegovini.

Može li se sve ovo postići ako Vučić i dalje ostane na vlasti?

Mislim da je promena neophodna. Aleksandar Vučić je na vlasti neprekidno već trinaest godina i deluje umorno. Vreme je da počne razmišljati o svojoj budućnosti van politike, za dobrobit svoje zemlje i društva.

Promena neće doći sutra, pa čak ni za mesec dana. Za izlazak iz aktuelne krize potrebni su pregovori unutar društva, a možda i podrška spolja.

Vreme je da se ponovo razmisli o ideji Evropskog parlamenta o međunarodnom izaslaniku koji bi posredovao u postizanju dogovora između opozicije i vladajuće stranke o budućim izbornim uslovima, kao što su zahtevale organizacije civilnog društva nakon poslednjih izbora.

Međutim, u Beogradu se ne vide zastave Evropske unije…

Ovo je još jedna pametna odluka studenata, koji su prepoznali zamku podela. Nisu svi nužno za Evropsku uniju niti tačno znaju šta bi za njih značilo članstvo u EU. Sve ovo su posledice toksične retorike kojom vladajuća stranka predstavlja EU u medijima.

Generalno, studenti ne mašu nijednom zastavom s političkim značenjem, osim srpskom, jer se bore za poštovanje vladavine prava u svojoj zemlji. Izbegavaju toksično političko okruženje kako bi se fokusirali na vlastite zahteve.

Kakva su osećanja u Srbiji prema Evropskoj uniji?

Opšte mišljenje o EU pod uticajem je narativa medija bliskih vlasti. Nedavno, 21. januara, proslavili smo jedanaest godina od otvaranja pristupnih pregovora s Evropskom unijom, no Srbija je poslednjih godina po svim međunarodnim pokazateljima nazadovala po pitanju slobode izražavanja, funkcionisanja demokratskih institucija, korupcije i transparentnosti.

Od konsolidovane demokratije postali smo hibridni režim. U prethodnih trinaest godina aktuelna vlast nije doprinela perspektivi proširenja i ispunjavanju zahteva za članstvo u EU.

Podrška građana EU – trenutno ispod 50% – rezultat je orkestrirane medijske kampanje koju vlast podržava i promoviše. Nije ni čudo što podrška nije snažnija.

Šta bi Brisel trebalo da uradi kako bi podržao proteste?

Nismo naivni, ne mislimo da EU može promeniti srpsku političku klasu i niko ne traži da se EU uključi u ovaj proces.

Ono što tražimo – a što bi bilo vrlo korisno za samu EU – jeste iskrenost u nazivanju stvari pravim imenom. Kada su na udaru sloboda medija i izražavanja, kada su napadnuti pripadnici civilnog društva, aktivisti za zaštitu životne sredine, manjina i rodnih pitanja, EU bi trebalo jasno dati do znanja da se to ne može tolerisati.

Svojim nereagovanjem, ćutanjem i zatvaranjem očiju pred onim što se događa u Srbiji, EU na izvestan način pomaže režimu da izbegne preuzimanje odgovornosti.

Ne može biti pomaka ka EU ako se ne pokaže sposobnost primene principa vladavine prava. Ovo je suština procesa pristupanja. Kako je moguće usvojiti pravnu tekovinu EU ako se ne poštuju vlastiti Ustav i zakoni?

Ako ne uspe sve ovo reći, EU će i dalje gubiti kredibilitet kao garant modernizacije i evropeizacije Srbije.