Nekoliko hiljada građana protestovalo je u Novom Sadu zbog smena direktora, urednika i novinara Radio televizije Vojvodine jedne od poslednjih medijskih kuća u Srbiji koje su do nedavno odolevale kontroli vlasti Aleksandra Vučića

27.05.2016. -  Antonela Riha Beograd

Onoga trenuka kada se na izborima 24. aprila promenila vlast u Vojvodini bilo je jasno da će se promeniti i urednici u Radio televiziji Vojvodine (RTV). To je uobičajena praksa u Srbiji, posebno u dva javna servisa i medijima u kojima je država imala vlasnički udeo. Način na koji su pobednici izbora Srpska napredna stranka premijera Aleksandra Vučića, preko noći, promenili „krvnu sliku“ ove televizije dovela je do protesta preko 100 zaposlenih u ovoj kući, podrške kolega u celom regionu i protest više hiljada građana Novog Sada. U ponedeljak 23. maja okupljeni ispred zgrade televizije podržali su zahteve novinara koji traže da se smeni kompletan Upravni odbor i novo rukovodstvo.

Za razliku od Radio televizije Srbije (RTS) čije je sedište u Beogradu i koju i finansijski i politički kontroliše vlada, drugi javni servis, RTV u Novom Sadu, glavnom gradu pokrajine Vojvodine, opirala se takvom uticaju zahvaljujući činjenici da je vlast u ovom delu Srbije, od sloma režima Slobodana Miloševića oktobra 2000, bila u rukama koalicije predvođene, sada opozicionom, Demokratskom strankom.

Deset dana nakon izbora, 4. maja, programski direktor RTV Slobodan Arežina je smenjen odlukom Upravnog odbora te kuće. Ovaj Upravni odbor imenovan je neposredno pred izbore (19.04.) odlukom Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje je direktno pod uticajem Vlade u Beogradu. Već tada se u javnosti opravdano sumnjalo da je premijer Vučić pripremio teren za potpunu kontrolu još jednog medija u Srbiji.

Bilo je to jasno i unutar pokrajinske televizije: generalni direktor Srđan Mihajlović kaznio je početkom aprila novinarku Svetlanu Božić Krainčanić smanjenjem plate jer je premijeru Vučiću, na konferenciji za novinare postavila pitanje jedne nevladine organizacije koja je tog dana protestovala ispred zgrade Vlade. Novinarka je naime pitala Vučića ono što se malo ko od kolega u Srbiji usudi:  šta misli o projektu "velike Srbije" koju je zagovarao tokom ratova devedesetih dok je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i da li se danas odriče te politike.

Nakon smene Slobodana Arežine usledile su smene novinara i urednika informativnih programa, paralelno sa tim ostavke su davali i njima nadređeni urednici da bi na kraju bilans bio da 18 istaknutih lica ove kuće više ne radi ono što je radilo do pre mesec dana. Neki od njih preneli su kako su pozivani telefonom i tako obaveštavani da od sutra neće uređivati ili voditi emisije. Obrazloženje koja su čuli od novog rukovodstva je da su radili „neprofesionalno, neuravnoteženo, jednostrano“ i da je rejting gledanosti televizije pao.

Činjenice govore drugačije. U poslednjih nekoliko godina upravo su smenjeni urednici i direktori uz podmlađeni novinarski tim uspeli da od pokrajinskog javnog servisa naprave gledanu televiziju. Prema navodima Arežine u poslednje četiri godine gledanost je porasla čak za 45%  u odnosu na rejtinge iz 2010. godine. U prilog im je išlo i to što je većina medija u protekle četiri godine, od kako je na vlasti Aleksandar Vučić, postala servis njega i njegove stranke.

O tome govori i podatak iz istraživanja portala BIRN da su tokom izborne kampanje na najgledanijim televizijama (RTS, Pink i B92), tokom dve nedelje ubedljivo najviše prenošene izjave Vučića – izmereno je da je samo u vestima preneta 121 njegova izjava u trajanju od 67 minuta. Sledeći iza njega, lider Socijalističke partije Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je dobio ukupno 7, 3 minuta, preneto je samo 19 njegovih izjava.

Ovakvi podaci nisu samo ilustracija kampanje, u najgledanijim i najčitanijim medijima poslednje četiri godine dominiraju Vlada Srbije i premijer, svaki „disonantan“ ton, premijer Vučić ocenjuje kao napad na državu a svaki pojedinac koji ga kritikuje pre ili kasnije biva demonizovan u medijima koji podržavaju vlast.

RTV je uspela da održi program u kojem postoje debate, sučeljavanja različitih mišljenja, reportažne emisije u kojima se otvoreno govori o problemima ne samo u Vojvodini već i celoj državi, intervjue, dakle sve one novinarske forme koje su iščezle sa  televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju. Ono u čemu nisu uspeli, kako je rekao smenjeni direktor Slobodan Arežina je da naprave intervju sa premijerom. Čak i kada je dolazio u Novi Sad Vučić je ignorisao poziv da odgovara na pitanja novinara vojvođanskog javnog servisa. U tome nisu usamljeni, premijer Vučić je u medijski život uveo praksu da u televizijski studio ulazi sa novinarima koje sam odabere i odgovara na pitanja koja su uglavnom unapred pripremljena.  

“Koliko vidim, tamo se stvari po prvi put dešavaju po zakonu” kratko je odgovorio premijer na pitanje o smenama u RTV. Ni to, međutim nije tačno. Novo rukovodstvo koje je posmenjivalo nepodobne novinare nije izabrano na konkursu kako zakon nalaže, “već je u statusu vršilaca dužnosti što je prelazno rešenje i nije imalo pravo na poteze koje je povuklo”, navodi se u obraćanju javnosti preko stotinu zaposlenih na RTV koji su se pobunili protiv smena.

I pored podrške srpskih i međunarodnih novinarskih udruženja, solidarnosti građana na protestu i dela javnosti, pobunjeni novinari RTV ne nadaju se uspehu. Aleksandar Vučić je ubedljivom pobedom na izborima dobio još jedan mandat da formira vladu, a podršku za svoju proevropsku politiku ima i od međunarodnih zvaničnika bez obzira što svojim odlukama i postupcima krši  evropska prava na slobodu izražavanja i informisanja.

Program RTV je već upodobljen po meri vlasti i autori emisija koje su ostale na programu čekaju trenutak kada će im novi urednici naći „drugi posao“. Ili će „ostati na ulici“ poput brojnih kolega koji nisu pristali da svoju profesiju podrede interesima jedne partije i njenog velikog Vođe.    

Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.  Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by