Noam Čomski portret

Noam Čomski (© IV. andromeda/Shutterstock)

Po oceni Fransisa Fukujame Srbija se “prilično postojano kreće u autoritarnom smeru”; Džudit Batler upozorava da vlast “učestvuju u cenzuri, kontroli mišljenja i jačanju državne moći nad medijima”, a Noam Čomski u pismu predsedniku Srbije podseća na Orbanovu Mađarsku i nada se “ da Srbija neće poći ovim mračnim putem”

04.06.2020. -  Antonela Riha Beograd

Akademske institucije u Srbiji na putu su da dožive sudbinu sličnih ustanova u Mađarskoj, Poljskoj ili Turskoj, gde autoritarni režimi raznim represivnim načinima pokušavaju da suzbiju kritiku i slobodu izražavanja. Ovakva zebnja čuje se ne samo u srpskoj već i u svetskoj intelektualnoj javnosti.

Jirgen Habermas, Džudit Batler, Fransis Fukujama, Aksel Honet, Nensi Frejzer, Noam Čomski, Antonio Negri, Janis Varufakis, Tomas Piketi, Juval Noa Harari, Etjen Balibar, Žak Ransijer, Žan-Lik Marion, Timoti Snajder, Marta Nusbaum, Fredrik Džejmson, samo su neki od 400 naučnika sa preko 200 svetskih univerziteta koji su podržali “ Poziv na solidarnost ” koji im je uputio beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju .

Vanredno stanje

Prema rečima zaposlenih, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu je u vanrednom stanju od marta prošle godine kada je nametnut novi Upravni odbor. Za predsednika je postavljen Zoran Avramović, poznat više po promocijama lika i dela Vojislava Šešelja, osuđenog u Haškom tribunal za ratne zločine, nego po svojim naučnim delima. Avramović je u svojoj političkoj karijeri dostigao da bude član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Njegovo imenovanje usledilo je nakon što su naučnici iz Instituta podržali građane koji su otpočeli proteste protiv vlasti u novembru 2018. U pismu koje su pre godinu dana uputili predsedniku Vučiću i premijerki Ani Brnabić oni ukazuju da je namera nove uprave da “nedemokratski utiče na kreiranje kadrovske politike, radikalno menja programsku orijentaciju našeg akademskog rada, kao i da poništi sve dosadašnje napore kojima smo pozicionirali Institut kao važan centar u naučnoj i istraživačkoj zajednici u Srbiji, regiji, Evropi i svetu”.

U januaru ove godine izabran je vršilac dužnosti direktora Instituta Veselin Mitrović za koga zaposleni tvrde da nema nikakvo iskustvo u upravljanju naučnom ustanovom. Ovo novo rukovodstvo uspelo je, kako svedoče pobunjeni naučnici, da opstruiše dosadašnje projekte Instituta koji su razvijali saradnju u region, kao i programe poput Horizont 2020 i Žan Mone.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu formalno je osnovan 1981, ali su njegove osnove, kako se često ističe, postavljene još 1968, posle studentskih demonstracija zbog socijalnih razlika u tadašnjem jugoslovenskom društvu. Okupljao je tokom vremena istaknute naučnike koji su se kritički odnosili prema društvenom uređenju i vlastima, među njima je bio i Zoran Đinđić, premijer Srbije koji je ubijen u atentatu 12. marta 2003.

Srbija poput Mađarske

Odavno Srbija nije bila predmet ovakve pažnje u svetu, naročito ne međunarodne naučne intelektualne elite. Njihov apel povodom pritisaka na Institut za filozofiju i društvenu teoriju preneo je najpre Frankfurter Allgemeine Zaitung, zatim francuski Le Mond e, brojni svetski portali kao i malobrojni nezavisni mediji u Srbiji.

Jedan od potpisnika Fransis Fukujama je za Glas Amerike izjavio da se “nažalost pod predsednikom Vučićem, zemlja prilično postojano kreće u autoritarnom smeru” i uporedio ga sa Viktorom Orbanom.

Džudit Batler je za isti medij upozorila da “vlasti Srbije učestvuju u cenzuri, kontroli mišljenja i jačanju državne moći nad medijima [...] Ako je zainteresovana za jačanje veza sa Evropom, ne bi trebalo da napada najcenjenije intelektualce u evropskim tradicijama kritičke društvene misli”.

Nekoliko dana kasnije, 28. maja, Noam Čomski je uputio pismo direktno predsedniku Vučiću : “Duboko je uznemirujuće saznanje da se ovaj izuzetni Institut sada nalazi na meti vlasti, kao još jedna manifestacija pošasti koja se širi regionom, najevidentnije u Mađarskoj, gde su obrazovne, istraživačke i kulturne institucije izuzetno pogođene, na veliku štetu čitavog društva. Nadam se da Srbija neće poći ovim mračnim putem”.

Vlast bez odgovora na kritike naučnika

 

Predsednik Vučić nije se do objavljivanja ovog teksta osvrnuo na kritike i apele vodećih svetskih intelektualaca. U Srbiji je u toku kampanja pred opšte izbore zakazane za 21. juni i bilo bi očekivano da se tema slobode rada naučnih institucija nađe u porukama svih stranaka u izbornoj utakmici, ali je i to do sada izostalo.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju samo je jedna u nizu akademskih institucija čiji je rad ugrožen a način pritiska je uobičajen. Smenjuju se i sklanjaju kompetentni ljudi a dovode poslušni i sputava se svaka kritička misao. Javnost je do te mere zasuta aferama, izmišljenim neprijateljima, optužbama o izdaji svakoga ko razmišlja drugačije da su i vesti sa Univerziteta samo deo opšteg šuma u kojem svako, od pojedinaca do institucija, mora da se bori sam za sebe ne bi li opstao i zadržao integritet.

 

Ono što ostaje kao dokument aktuelnog režima jesu ocene poput poslednjeg izveštaja Freedom House po kojem Srbija prvi put posle 2003. nije svrstana u “delimično konsolidovane demokratije” već je u kategoriji “hibridnih režima“ u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. 

 

U poslednjih mesec i po dana komesaru za proširenje Evropske unije Oliveru Varheljiju su poslata dva pisma evropskih poslanika iz različitih političkih grupacija u kojima oštro kritikuju vlast Aleksandra Vučića zbog kršenja ljudskih prava tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije korona virusa i nepostojanja uslova za demokratske izbore.

 

Solidarnost svetskih naučnika, njihov potpis u odbranu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, istovremeno je i zapis koji ide dalje od dnevno političkih reakcija. To je ozbiljno upozorenje da je Srbija prepoznata kao država koja korača ka “mračnom putu”.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by