Boris Tadić, presidente della Serbia e neo eletto presidente del DS

Boris Tadić ponovo izabran za predsednika DS ( DEMOKRATSKA STRANKA )

 

 

 

Boris Tadić novi je, stari predsednik Demokratske stranke (DS) odlučeno je na redovnoj skupštini stranke održanoj u subotu 18. decembra u Beogradu. Srbija će u Evropsku uniju u 2016. godini, a DS će pobediti na redovnim izborima 2012. godine poručio je Tadić u govoru koji je, zbog povrede, održao na jednoj nozi.

23.12.2010. -  Petra Tadić Beograd

Od skupštine Demokratske stranke, najavljivane i pomerane mesecima, očekivalo se da kaže i pokaže gde je Srbija danas, u kome će se pravcu kretati i, ono što zanima mnoge, kada će izbori.

O rezultatima kasnije. Prvo o najjačem utisku sažetom u jednu kolokvijalnu reč – blamaža. Demokrate su htele da pokažu kako Srbija napreduje i to da demonstriraju na ličnom primeru. Tri hiljade delegata novo stranačko rukovodstvo po prvi put je trebalo da bira elektronskim glasanjem. Nakon prvog dela sednice koja je prošla u kamernoj atmosferi i govora Borisa Tadića i kandidata za potpredsedničko mesto, sa samo jednim prijavljenim diskutantom, delegati su pozvani na glasačka mesta kako bi od 15 do 17 časova izvršili svoju stranačku dužnost. Svaki delegat je ulazio u kabinu, ukucao pin kod, glasao za predsednika i potpredsednike, odstampao svoj izbor i onda listić ubacio u kutiju. Za 17 časova je bio zakazan svečani deo sednice na koju su pozvani brojni gosti, predstavnici stranaka, visoki državni zvaničnici, diplomatski kor i ini. No, u pet nije bilo ni traga ni glasa rezultatima glasanja. Sistem je „pukao“ i u jednom trenutku je nastala opšta pometnja. Organizacioni odbor nije znao šta da čini, pa su mnogi delegati napustili Centar „Sava“. U međuvremenu se prešlo na „ručno“ glasanje, pa su na kraju svi glasovi sabrani, a pobednici objavljeni tek negde oko 22 časa. Ko god je tog dana bio sa demokratama, video je u njihovim redovima bes, razočaranje i nervozu. Pričalo se da rezultati nisu regularni, te su ispredane i čuvene priče o teoriji zavere. Navodno su neki kandidati videli da gube pa su oborili elektronski sistem. Utisak je ipak da je u pitanju čisto neznanje, te da demokrate nisu dorasle takvom načinu glasanja. Profesorka Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić je rekla, „da su demokrate još jednom pokazale da veruju da su sami sebi dovoljni, pa stoga nisu pozvali stručnjake u pomoć. Svaki bi student bio kadar da im napravi sistem koji će funkcionisati“.

Sada ponovo o izborima. Boris Tadić je bio jedini kandidat za predsednika. On je u svom govoru rekao da DS mora da pobedi na redovnim parlamentarnim izborima 2012. godine. On je najavio plan Srbije za narednu deceniju. Ono na čemu mora da se radi je reforma pravosuđa, početak dijaloga o Kosovu, očuvanje radnih mesta, reforma izbornog sistema, ulaganje u infrastrukturu, usvajanje zakona o restituciji, nastavak borbe protiv korupcije i sve što je potrebno za priključenje Evropskoj uniji. „Mi smo devedesetih imali plan za Srbiju 2010. godine. Deo tog plana je bio 5. oktobar. DS i Zoran Đinđić su projektovali taj plan. Da nije bilo 5. oktobra mi danas ne bismo bili zemlja koja dobija priznanja od EU u proceu integracija. Ako sada Srbija stane, to će ostaviti tragične posledice. Srbija ne sme da stane. Samo da vas obavestim da sam ovaj govor održao na jednoj nozi, to znači da možemo da pobedimo i na jednoj nozi“ poručio je Tadić delegatima DS-a.

Nešto ranije, delegati su izglasali promene stranačkog statuta po kojima predsednik stranke može samoinicijativno da suspendiju potpredsednike i odbore širom Srbije, o čemu u drugoj instanci odlučuje Glavni odbor.

Delegatima su se obratili kandidati za potpredsednička mesta. Demokrate su birale pet potpredsednika a bilo je šest kandidata. Dva kandidata su bila sigurna, Vojvodina ima zagarantovano potpredsedničko mesto, a Bojan Pajtić, pokrajinski premijer je bio jedini kandidat. Druga kvota podrazumeva da jedno potrpedsedničko mesto pripada ženi, te je Jelena Trivan, takođe jedina kandidatkinja, mirno dočekala glasanje. Za preostala tri mesta „trčali“ su Dragan Šutanovac, ministar odbrane, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, Dušan Petrović, zamenik predsednika stranke i glavni stranački kadrovik i Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova. Pajtić, Đilas i Šutanovac išli su sa zajedničkom lobi listom, što je praktično ostavilo Petrovića i Jeremića da se bore za preostalo mesto. Priča se da su pomenuta trojica računali na nezadovoljne članove stranke, kojima nije blizak način na koji je Petrović vodio stranku. Po tim pričama, Petrović je odborima koje kontroliše sugerisao da na glasačkom listiću zaokruže samo njegovo ime, kako bi dobio najviše glasova i time obezbedio najveći uticaj u stranci. Jeremić je bio „kolateralna šteta“ sukoba između ova četiri kandidata i njihovih pristalica. On je nastojao da obezbedi podršku u stranci, kako bi sačuvao svoju poziciju i kod predsednika Tadića, ali se i učvrstio u stranci u kojoj nije imao mnogo podrške.

Šutanovac i Đilas pozvali su na jedinstvo u stranci i rekli da izbore niko ne bi trebalo da doživi kao sudbonosne. „Ne može niko od nas da bude poražen, jer bi to značilo poraz DS-a“ rekao je Šutanovac. Đilas je poručio da „svi zajedno moramo da zaboravimo neke stvari, a pozitivne da pamtimo. 2011. treba da pretvorimo u razvojnu godinu, a da 2012. ubedljivo pobedimo na izborima“. Pajtić je opomenuo da je poslednji trenutak da se stranka suoči da korupcijom u svojim redovima.  Jeremić je poručio da „vreme koje je pred nama nije vreme braće Grim, već Šekspira, a kod Šekspira ne preživljavaju svi“. Petrović je bio manje umeren, ali je dodao da će prihvatiti svaku odluku delegata i sprovesti je u delo.

Nije bilo iznenađenja kada je u pitanju kandidat koji je dobio najmanje glasova. Očekivano, Vuk Jeremić nije izabran za potpredsednika. Ipak, iznenađenje je Dragan Đilas koji je dobio najviše glasova delegata, iako u stranci nema dug staž. Ovo se smatra velikim Đilasovim uspehom i još većim neuspehom Dušana Petrovića. Đilas je tako postao broj dva na svim nivoima – gradonačelnik Beograda se smatra drugom najznačajnijom funkcijom u zemlji, a od subote je drugi čovek DS-a sa očiglednom podrškom većine odbora.

Na kraju, skupština DS-a pokazala je da demokrate veruju da boljih od njih nema. Jasne su bile stranačke podele i nezadovoljstva. U narednom periodu ne očekuju se dramatične promene u ovoj stranci, mada se spekuliše da bi Jeremić mogao da potraži drugi „politički dom“. Ipak, ukoliko demokrate ne prepoznaju sve veće nezadovoljstvo građana i ne reše probleme u svojim redovima, nemaju mnogo razloga za optimizam pred izbore, ma kada oni budu održani.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy