Manifesti elettorali a Mitrovica (foto T. Lazarevic)

Srpske političke partije i udruženja na Kosovu i Metohiji se užurbano pripremaju za parlamentarne i lokalne izbore u nedelju, 11. maja. Da li je zaista realna pretnja da 11. maja kosovski Srbi odlučuju da li će otići ili ostati, ili se u zahuktaloj predizbornoj kampanji ne treba pridavati veći značaj rečima srpskog vodje na severu?

08.05.2008. -  Tatjana Lazarević Mitrovica

"11. maj je dan odluke za kosovske Srbe i oni će tada odlučiti da li će otići ili ostati u pokrajini. To je dan srpskog preokreta, kada će sve nacionalne i rodoljubive snage doći na vlast u Srbiji da se bore za obnovu i snaženje srpske države" , rekao je najuticajniji srpski lider na Kosovu i Metohiji, Marko Jakšić na prekjučerašnjem mitingu u Kosovskoj Mitrovici.

Srpske političke partije i udruženja na Kosovu i Metohiji se užurbano pripremaju za parlamentarne i lokalne izbore u nedelju, 11. maja. Ovo su četvrti po redu srpski parlamentarni, odnosno prvi lokalni izbori od 2000. godine koji se održavaju na Kosovu i Metohiji. Srbija je u ovom periodu organizovala ukupno 7 izbora, uključujući i predsedničke.

U 26 opština na teritoriji Kosova i Metohije, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), pravo glasa ima ukupno 91.639 birača. Osim kandidata za parlament Srbije, glasači će moći da biraju izmedju više od 100 političkih partija i udruženja gradjana, koliko će se naći na pokrajinskim glasačkim listićima. Osim opštinskih odbora vodećih srpskih političkih partija, na ovim izborima registrovan je i veliki broj autohtonih političkih udruženja i partija.

U izjavi za Osservatorio, koordinator RIK-a na Kosovu i Metohiji Veljko Odalović kaže da su birački spiskovi uglavnom slični spiskovima sa ranijih izbora. Odalović dodaje da su oni ipak naknadno ažurirani, te da nisu «ništa manje lošiji od biračkih spiskova u centralnoj Srbiji». Ažuriranje spiskova se, prema Odaloviću, pre svega odnosi na raseljena i prognana lica sa Kosova i Metohije, kojima se olakšava odlazak na biračka mesta. Ona će sada, po prvi put glasati na posebnim, za njih predvidjenim biračkim mestima; u centralnoj Srbiji na 141 biračkom mestu, dok se na Kosovu i Metohiji predvidja otvaranje 16 ovakvih biračkih mesta.

Iako na izborima koje Srbija organizuje, kosovski Albanci ne glasaju već dve decenije, oni u odredjenom broju i dalje postoje na biračkim spiskovima. To se pre svega odnosi na one Albance čija su trajna boravišna mesta prijavljena u opštinama u kojima od 1999. živi većinski srpsko stanovništvo, iako mnogi od njih više ne žive na tim adresama.

Pravdajući nižu stopu izlaznosti na Kosovu i Metohiji na ranijim izborima, srpski lideri u pokrajini su navodili da birački spiskovi nisu bili ažurirani, jer se na njima nalazi i veći broj albanskih glasača koji bojkotuju sve srpske izbore. U prilog tome jeste i očigledna masovna izlaznost pokrajinskih Srba na proteklim izborima, zbog čega kasnija izborna matematika ne bi realno odrazila situaciju na terenu.

Veljko Odalović dodaje da se Albanci tokom proteklih godina, nisu odazivali pozivima zvaničnih organa Republike Srbije za registraciju i proveru gradjana u biračke spiskove, te da veruje da su to razlozi zašto se imena tih gradjana više nisu na spiskovima, ali da su na njima svakako oni Albanci, čija su mesta prebivališta i dalje registrovana u većinski srpskim mestima.

Pripreme za izbore se odvijaju u senci protivljenja UNMIK-a i kosovskih institucija održavanju lokalnih izbora. Predstavnici UNMIK-a, i drugi medjunarodni zvaničnici, naglašavaju da se održavanjem srpskih lokalnih izbora krši rezolucija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija 1244, a kosovski Albanci da se na "suverenoj i nezavisnoj teritoriji ne mogu održavati izbori susedne zemlje".

Načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić sredinom aprila je lokalnom KIM radiju izneo bojazan da bi neki predstavnici Srba mogli krivično odgovarati zbog prenošenja materijala za izbore koji su zabranjeni.

Kosovski carinici su 01. maja, u južnom delu Kosovske Mitrovice, zaplenili deo izbornog materijala namenjen dvema opštinama na jugu Kosova i Metohije, koji se iz centralne Srbije, preko severnog Kosova, kretao ka jugu, ali je materijal uskoro propušten.

Portparol UNMIK-a Rasel Giki rekao je da je zadržavanje materijala u stvari bila redovna aktivnost kosovske policije i UNMIK carine o kontroli uvoza robe na Kosovo.

„UNMIK neće ni učestvovati u organizaciji parlamentarnih izbora na Kosovu, ali ih neće ni ometati. UNMIK i Kontakt grupa smatraju medjutim da su lokalni izbori nelegalni i za nas oni neće imati nikakvu važnost. Na Beogradu je odluka da li će sprovesti te izbore ili ne, ali se nadamo da će odlučiti da ne sprovodi i organizuje lokalne izbore na Kosovu", Giki prenosi zvaničan stav UNMIK-a do sada.

Prethodno je direktor UNMIK-ovog odeljenja za javno informisanje Aleksandar Ivanko na redovnoj konferenciji za novinare rekao da UNMIK koristi sva diplomatska sredstva u slanju poruke Beogradu da je održavanje lokalnih izbora na Kosovu nelegalno.

On je tom prilikom istakao i da neki srpski politički lideri "šalju signale koji se mogu protumačiti kao spremnost za odlaganje lokalnih izbora".

Komentarišući za Osservatorio ovu izjavu, Veljko Odalović kaže da to nije tačno.

"RIK je završio pripreme i sve ide po planu, te ne vidim nijedan razlog da se tako nešto dogodi. Nijedan ozbiljan političar u Srbiji to ne bi mogao tražiti", uveren je Odalović.

Nekoliko dana pred održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora Republike Srbije, u oslabljenoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji situacija je i dodatno napeta, opterećena partijskim kampanjama i podelama.

Uzavrela i opasna referendumska atmosfera u centralnoj Srbiji o izboru budućeg puta se direktno odražava i na preostale srpske sredine na Kosovu i Metohiji. Ona se u pokrajini razlikuje samo utoliko što je kampanja lokalnih, tzv. proevropskih snaga, ovde mnogo diskretnija, gotovo nevidljiva u odnosu na medijski agresivniju kampanju i marketinški monopol lokalnih tzv. narodnjačkih snaga.

Tako su u glavnoj ulici u Kosovskoj Mitrovici, osim bilborda, na svim stubovima uličnog osvetljenja postavljeni luksuzni baneri sa izbornim sloganom "Podrži Srbiju" Narodnjačke koalicije (DSS-NS), predvodjene dr Vojislavom Koštunicom. Za istu vrstu reklamiranja, odlučila se i Srpska radikalna stranka (SRS), postavivši svoje banere na stubovima paralelne ulice.

Na lokalnim elektronskim medijima dominiraju poruke Narodnjačke koalicije, Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije (SNV), kadrovski sestrinska organizacija pomenutoj koaliciji, ali i novoosnovane grupe gradjana za Kosovsku Mitrovicu.

Još uvek nema medijskog oglašavanja Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke.

Lokalni kandidat DS-a za srpski parlament, Dragiša Djoković, u izjavi za Osservatorio kaže da ima više razloga zašto je to tako.

"Mi ne koristimo sredstva iz budžeta i ne zloupotrebljavamo državnu poziciju kao pojedini, a nemamo ni tajkune da finansiraju našu kampanju. Zato bi bilo dobro da nam iz SNV-a i DSS-a objasne odakle toliki novac za kampanju?"

Djoković zamera lokalnim medijima selektivno izveštavanje, ali i dodaje "da je plaćanje tako skupih reklama čisto bacanje para", te da je Demokratska stranka u Kosovskoj Mitrovici glavno težište svoje kampanje stavila na neposredni kontakt s biračima, što podrazumeva akciju "od vrata do vrata" i "prijateljsko glasanje".

"Uostalom, na centralnim medijima u Srbiji se Demokratska stranka svakako oglašava, tako da svi znaju ko je DS, ko je DSS", kaže Djoković.

Neki od članova ove partije u nezvaničnom razgovoru za Osservatorio prenose utiske o "opasnoj netrpeljivosti u gradu prema svima koji se javno i polujavno ne deklarišu za politiku dva Vojislava Koštunice i Šešelja", te da razloge zašto se DS glasnije ne oglašava, treba tražiti i u tome.
Dugogodišnji sledbenik politike Vojislava Koštunice, Marko Jakšić je aktuelnog predsednika Srbije i lidera DS-a Borisa Tadića nazvao "najvećim izdajnikom u novijoj srpskoj istoriji", dok je predsednik SNV-a Milan Ivanović pre par dana u Beogradu kazao da će ova organizacija uskoro podneti krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije Borisa Tadića, potpredsednika vlade Božidara Đelića i šefa diplomatije Vuka Jeremića.

"Krivičnu prijavu podnosimo u ime naroda zbog krivično pravne odgovornosti, zbog veleizdaje, prihvatanja otimanja i razbijanja zemlje, a protiv onih koji su svojim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ugrozili teritorijalni integritet i suverenitet zemlje i napravili jedan antiustavni čin i jedno krivično delo", rekao je tada Ivanović.

Serija poseta srpskih zvaničnika iz Beograda Kosovu i Metohiji nastavlja se jučerašnjom posetom Vojislava Koštunice severnoj opštini Zubin Potok.

Boris Tadić je učestvovao u Uskršnjoj liturgiji u manastiru Dečani. Brojni srpski ministri, zvaničnici institucija iz gotovo svih relevantnih partija i umetnici obilaze pokrajinu.

Da li su ove posete marketinški trik u borbi političkih elita za uzimanje 70,000-ak glasova kosovskometohijskih Srba, za koje pojedini analitičari procenjuju da je i jezičak na vazi koji može prevagnuti za jednu od dveju opcija u Srbiji, ili se radi o državničkoj odgovornosti, dilema se postavlja pred uznemirene kosovskometohijske Srbe.

Da li je zaista realna pretnja da 11.maja oni odlučuju da li će otići ili ostati, ili se u zahuktaloj predizbornoj kampanji ne treba pridavati veći značaj rečima srpskog vodje na severu?

Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, te priznanja koje je usledilo od strane moćnih zemalja, proglašenja Ustava Kosova, novog 17. marta, Srbi veruju da snažna i dugoročna podrška iz Beograda jeste njihov ključ za opstanak.