Stefanović je Srbiju napustio nakon što je, kako tvrdi, policija opkolila njegovu kuću, a Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo postupak zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda.

Stefanović odbacuje optužbe i opisuje postupsk tužilaštva kao nastavak višegodišnjeg pritiska na njega i na medij čiji je urednik.

U razgovoru za OBCT govori o razlozima zbog kojih je odlučio da napusti Srbiju, iskustvima sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), reakcijama pravosuđa na prijave koje je podneo, položaju nezavisnih medija i očekivanjima od izbora u Srbiji.

Šta je bio presudan razlog da napustite Srbiju i zatražite azil u Crnoj Gori? Da li je reč o konkretnoj akciji policije ili o pritiscima koji traju duže?

Od 2019. godine sam na merama praćenja i tajnog nadzora. Podneo sam dve krivične prijave protiv Bezbednosno-informativne agencije, jednu zbog otmice, a drugu zbog ubacivanja špijunskog softvera u moj telefon.

Sada sam saznao da su planirali da mi zabrane korišćenje interneta dok ne prođu izbori i neredi koji se, prema njihovim očekivanjima, mogu dogoditi nakon izbora.

U proteklih sedam godina doživeo sam više od devedeset pretresa na graničnim prelazima, dva pretresa kuće i dva oduzimanja opreme za rad.

Protiv vas se u Srbiji vodi postupak zbog sumnje da ste izazivali paniku i nerede. Zašto ste odlučili da napustite zemlju umesto da se od optužbi branite pred srpskim pravosudnim organima?

Odlučio sam da se ne branim u pravnom postupku nakon što je Više javno tužilaštvo u prethodnom slučaju, po mojoj krivičnoj prijavi za otmicu, praktično donelo odluku da otmica nije krivično delo ako sam ja u pitanju.

Nisu videli ništa sporno u tome što mi je BIA preprečila put i što su me, uz pretnju oružjem, ubacili u kombi, a zatim mi satima pretili lažnim optužbama za silovanje transrodne osobe.

U Vučićev pravni sistem nemam više poverenja.

Zbog čega više nemate poverenja u srpsko pravosuđe?

U pravnom postupku u Srbiji nije moguće dobiti pravdu, naročito ne pred tužiocima i sudijama lojalnim Srpskoj naprednoj stranci (SNS), kao što je, po mom mišljenju, slučaj sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Primera radi, ako tužite Bezbednosno-informativnu agenciju, postupci se odugovlače, a često se nikada ne sprovedu. Tvrdim da se na važne pozicije, zahvaljujući zloupotrebama špijunskih softvera kao što su Pegazus, Predator i drugi, postavljaju ucenjeni ljudi i oni lojalni Bezbednosno-informativnoj agenciji i SNS-u. Oni tako prestaju da budu nezavisni tužioci i sudije i postaju puki izvršioci naredbi izvršne vlasti.

Više puta sam dobijao pisana odbijanja povodom svojih krivičnih prijava. Tako je bilo i u slučaju otmice 2024. godine, kada je čak i moja advokatica Kruna Savović bila šokirana obrazloženjima koja su dali.

I pored dokaza o prisluškivanju koje je dostavila SHARE fondacija, a koje je potvrdio Amnesty International, postupak pred sudom još nije pokrenut.

Kada su pritisci na vas bili najintenzivniji i kako su se odrazili na vaš privatni život i novinarski rad?

Najveći pritisak bio je 2024. godine, pre pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Tada su išli kod ljudi koje poznajem i kažnjavali ih preko raznih inspekcija, često i Poreske uprave. Svima su naglašavali da je to zbog mene.

Želeli su da me izoluju od ljudi i informacija, kao da sam virus, a ne čovek. Nisam mogao da pronađem prostor za studio i rad, iako sam sve unapred plaćao.

Doživeo sam i progon i, kako smatram, neosnovano hapšenje nakon što sam objavio tvrdnju da je Vučić potpisao pomilovanje samom sebi, majci Angelini, ocu Anđelku i bratu Andreju.

Kako je nastala platforma „Slavija info“? Kada ste shvatili da vaš novinarski rad postaje problem za vlast?

„Slavija info“ nastala je 2019. godine kao platforma na Jutjubu, iz entuzijazma. Vrlo brzo je postala relevantan izvor informisanja kroz emisiju u formi intervjua.

Cilj mi je bio da u emisiji gostuju svi, od bivšeg predsednika Borisa Tadića do običnih ljudi iz naroda. Do sada je u emisijama gostovalo više od 500 ljudi, najviše iz politike i medija. ,,Slavija info” ima na Jutjubu oko dva miliona pregleda mesečno, a portal oko 300.000 pregleda.

Međutim, kako je gledanost rasla, tako su počeli pritisci i ponude. Nisam želeo da u tome učestvujem.

Verovao sam da će režim imati više problema sa većim medijima, koje je u međuvremenu, kako smatram, stavio pod svoju kontrolu. Tako je sada, pred izbore, ostalo da se obračuna i sa nama.

Kako danas ocenjujete položaj nezavisnih medija u Srbiji? Imaju li novinari koji kritikuju vlast mogućnost da slobodno rade?

Mediji koji nisu pod kontrolom vlasti rade u nehumanim uslovima i dobro je da uopšte postoje. Ovim tempom gašenja neće ih još dugo biti.

U Srbiji danas apsolutno nije moguće kritikovati bilo šta, a da ne snosite posledice. One idu od medijskog blaćenja do fizičkih napada.

Da li ćete iz Crne Gore nastaviti da radite kao novinar i šta će biti sa platformom „Slavija info“?

Nastaviću da radim ukoliko ikako budem u mogućnosti. S obzirom na to da mi je kuća zapečaćena, a oprema zaplenjena, biće teško.

Ipak, mislim da niko ne treba da ćuti pred ovakvim vidom diktature u 21. veku, usred Evrope.