U kakvoj atmosferi građani Srbije očekuju izbore zakazane za 25. oktobar?

Studentska lista i građani koji je podržavaju pokazuju veliku energiju i brojniji su na ulicama. Na mitinzima i okupljanjima koje organizuju studenti atmosfera je pobednička. Studenti su ujedinili građane u nadi da će režim Srpske napredne stranke (SNS) biti smenjen.

Istovremeno, na skupovima koje organizuje vladajuća stranka, obično u neposrednoj blizini studentskih okupljanja, atmosfera je sumorna, bez energije, sa malim brojem okupljenih koji deluju kao da su naterani da prisustvuju skupovima. Na do sada organizovanim skupovima Studentske liste, mobilizacija je velika i građani koji će glasati za ovu listu veruju da je pobeda sigurna.

Po vašem mišljenju, kada studenti govore o pobedi, šta pod time podrazumevaju?

Prema dostupnim istraživanjima, koja su sad već mesec dana stara, ni Studentska lista ni Srpska napredna stranka nemaju više od 50 posto podrške građana. Studentskoj listi se predviđa između 40 i 45 procenata glasova. U ovakvom scenariju, Studentska lista, u najgorem slučaju može da spreči SNS da samostalno oformi vladu, čime nužno destabilizuje Vučića i SNS. Ukoliko bi i bila formirana, ta vlada bi bila kratkotrajna i uslovljena podrškom takozvanih satelitskih partija i lista. To je najgori scenario.

Međutim, u poslednjih mesec dana podrška Studentskoj listi raste i moguće je da su prešli 50 posto, dok je SNS ostao na svojih stabilnih 40 posto. To je trenutni odnos snaga, uz opasku da će Vučićevi birači pre ostati apolitični i neće glasati, nego što će se jedan deo njih opredeliti da glasa za Studentsku listu.

Da li će građani Srbije 25. oktobra zaista učestvovati na demokratskim izborima, onako kako to čine građani drugih država, naročito u Evropskoj uniji?

Jedno od najvažnijih pitanja u Srbiji vezano je za pravilnost ovih, ali i prethodnih izbora. Birački spisak je posebno upitan, nije dostupan javnosti, čak ni Komisiji za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska. Članovima Komisije, iako su u više navrata to zahtevali, nije obezbeđen pun pristup svim bazama podataka.

SNS je kroz birački spisak obezbedio glasove, za šta u ovom trenutku nema dokaza, ali je svakako indikativno i nužno za razumevanje situacije pred izbore. Jedan član Komisije za reviziju izbornog spiska je izjavio da mu je Ministarstvo unutrašnjih poslova na upit o broju ličnih karata izdatih od maja odgovorilo da je izdato 235.000 novih ličnih karata od maja do septembra. Sumnja se da su neki članovi SNS-a dobili lažne identitete kako bi glasali nekoliko puta. Sve ovo unapred ruši legitimnost izbora.

Glasanje građana Srbije koji žive u inostranstvu takođe je evidentan problem. Uprkos većem broju prijavljenih građana, Republička izborna komisija (RIK), na predlog Ministarstva spoljnih poslova, utvrdila je manji broj biračkih mesta, i to upravo u mestima u koja su građani otišli zbog vladavine SNS-a.

Govorimo o visokoobrazovanim osobama, lekarima, inženjerima, IT stručnjacima kojima je režim slao poruku: ako vam nije dobro u Srbiji, slobodno idite. Takva je situacija sa našim građanima, recimo, u Tel Avivu ili Abu Dabiju gde nisu otvorena biračka mesta. U Rusiji će biračkih mesta biti u Moskvi, ali i u Sočiju gde će građani glasati u privatnoj firmi, dok će ostatak Rusije ostati nepokriven, čime su brojni građani Srbije koji žive u Rusiji onemogućeni da glasaju. Ni u Vankuveru, u kojem postoji vrlo značajna zajednica građana Srbije, neće biti otvorena biračka mesta. Ovo govori da je Vučiću izuzetno stalo da onemogući glasanje u dijaspori, svestan da su ti građani kivni na režim.

Očekujem blatantnu krađu na izborima, stoga je izuzetno važno da Studentska lista obezbedi veliki broj kontrolora, a organizacije civilnog društa dovoljno posmatrača. Neophodno je i uključivanje međunarodnih posmatrača koji će svedočiti krađi i nasilju u organizaciji vladajuće stranke.

Kako vidite izborni dan, ali i dan posle u Srbiji?

Ukoliko Vučić vidi da gubi, ne isključujem mogućnost da objavi poništavanje izbora. Moguće je i da će njihove pristalice izazivati incidente koji bi dali za pravo da izbori budu prekinuti, a ne isključujem ni moguće uvođenje vanrednog stanja. Očekujem najgore od ove vlasti, jer je njima, zbog korupcije, ostanak na vlasti nužnost. Za SNS i Vučića ovi izbori predstavljaju igru potpunih uloga i zbog toga očekujem da će Vučić učiniti sve da pobedi na izborima.

Ima li, u uslovima koje ste opisali, mogućnosti da Studentska lista pobedi na predstojećim izborima?

Studentsku listu čine kandidati odabrani metodom koju su studenti implementirali tokom protesta, a to je plenum. Plenum je metod direktne demokratije. Plenum svakog fakulteta je predložio kandidate, a konačna odluka je doneta u saglasnosti svih univerzitetskih plenuma u Srbiji, uz vetiranje (uklanjanje) nekih kandidata.

Vetiranje je upotrebljeno ili zbog „nedovoljne čistote“, odnosno ranije saradnje sa vladajućom ili opozicionim strankama, ili zbog mogućih rizika i izloženosti direktnim napadima vladajuće stranke. Na listi su ostali oni koji su imali, uslovno rečeno, dosta pozitivnih, a malo negativnih poena. SNS je preko svojih medija targetirao i demonizovao ljude koji su u javnosti slovili za kandidate, čime su oni postali toksični, a njihovo prisustvo bi bilo štetno po listu.

Studentsku listu mahom čine profesori, ali su zastupljeni i poljoprivrednici, borci za ljudska prava, ekološki aktivisti, pripadnici nacionalnih zajednica. Na kraju je Studentska lista sastavljena tako da za nju mogu da glasaju konzervativci i liberali, levičari i desničari, nacionalisti i proevropski nastrojeni birači, jednom rečju to je “catch all” lista.

Većina kandidata koje su studenti naposletku izabrali nema iskustvo u partijskoj politici, jer se koncept partijske politike ogadio ljudima. Imajući to u vidu, Vučić je radio na tome da apatiše dobar deo glasača u nastojanju da ne izađu na izbore, ali je pokazao da je nesposoban da to uradi.

Svedočimo svakodnevnim pokušajima diskreditacije kandidata Studentske liste. Za prvog na listi, doktora Iliju Srdanovića, režimski tabloidi objavili su da ima nekretnine u Hrvatskoj, što se vrlo brzo ispostavilo netačnim. Ovo je metod koji je Vučić koristio sa opozicionim partijama i političarima i koji je do sada uvek uspevao. Studentska lista je, međutim, imuna na ovakve napade. Način izbora kandidata kroz plenume je čini drugačijom. Ova lista je eksperiment za novu formu demokratije u svetu, koja se zasniva na delegiranju kandidata, a ne na partijskom odabiru.

Predstojeći parlamentarni izbori sve više poprimaju formu referenduma, birači se opredeljuju za i protiv, a čini se da nema velikih ideoloških i vrednosnih opredeljenja. Šta je uzrok tome?

Danas je u Srbiji jedina ideologija smenjivanje SNS-a, obustavljanje koruptivnih poslova, čišćenje javne službe od nesposobnih kadrova SNS-a, vraćanje sredstava proneverenih u inostranstvo i oslobađanje medija koji su pod kontrolom vladajuće stranke. Mi se u Srbiji borimo za elementarnu demokratiju, u nadi da ćemo na kraju vlade Studentske liste imati očišćen javni prostor. Tek tada možemo da govorimo o funkcionalnoj demokratiji u Srbiji.

Pitanja članstva Srbije u EU i odnosa prema Kosovu predstavljaju rizik za cepanje biračkog tela. SNS je pokušao da okrene javnu debatu upravo ka tim temama kako bi podelilo studentski pokret. Na to studenti nisu reagovali i zato su glavne teme borba protiv korupcije i smena režima. Delovi objavljenog studentskog programa, koje su studenti sastavljali sa svojim profesorima i stručnjacima, poput dela koji se tiče poljoprivrede, nesporni su. Međutim, velika geopolitička pitanja i odnos prema bliskoj prošlosti i ratovima ostavljeni su za druga vremena, najpre zato jer bi morali da otvore ideološka pitanja koja studentima, u ovom trenutku, nisu najvažnija.

Očekujete li nemire na dan izbora ili u danima nakon izbora?

Vučić će pribeći pravnom ili stvarnom nasilju. Ima specijalne jedinice sastavljene od kriminalaca koje služe da biju studente i građane. Ne bih bio iznenađen da ih na dan izbora vidimo na ulicama, kao što smo ih videli na ulicama opština i gradova u kojima su održani lokalni izbori. Ne zaboravimo da Vučić drži pod kontrolom policiju i vojsku.

Međutim, ovoga puta je drugačije. Energija studenata i građana je izrazito velika, a Vučić nema dovoljno kriminalaca da na to odgovori. Na dan izbora, 25. oktobra, najvažnija je masovna izlaznost građana i to će biti jasan signal da Studentska lista pobeđuje. Nekoliko dana pre toga, na Slaviji će biti održan završni skup Studentske liste na kojem će se videti brojnost i koji će pokazati da Vučić neće moći tako lako da nasiljem obezbedi pobedu.

Kakve reakcije na tok i ishod izbora u Srbiji očekujete iz Evrope i sveta?

Do sada je Vučić prilično uspešno vodio spoljnu politiku za sebe, održavajući dobre odnose sa Berlinom, Parizom, Briselom, Vašingtonom, Moskovom, Pekingom i Ankarom. To je bila spoljna politika u kojoj su svi nabrojeni nešto dobili: od Francuske su kupljeni avioni “Rafal”, Rusija bazu za svoje operacije, Ukrajina oružje. Istočna Srbija data je Kinezima za eksploataciju bakra i zlata, a zapadnu Srbiju bi Vučić želeo da preda rudarskim kompanijama za eksploataciju litijuma, dok je Trampu obećan Generalštab koji se u Srbiji doživljava kao stratište zbog bombardovanja 1999. godine. Vučić je uživao podršku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i podršku nemačkih kancelara Olafa Šolca i Fridriha Merca. Veze sa bivšim premijerom Mađarske Viktorom Orbanom su bile izuzetno snažne.

Svi ti takozvani dobri odnosi bili su zasnovani na eksploataciji Srbije i obezbeđivanju koristi za druge, uz osiguravanje ostanka na vlasti Vučića i njegove stranke. U poslednje vreme, međutim, ta podrška izostaje, što se najbolje vidi u predizbornoj kampanji. Niko od međunarodnih partnera nije došao, a poziv su dobili i Makron i nemački CDU, kao i austrijska Narodna partija. Nema više otvorene podrške ni iz Sjedinjenih Američkih Država. Naprotiv, republikanski senator Vilson vodi „malu hajku“ protiv Vučića. Države zapadne Evrope, ali i SAD i drugi međunarodni partneri Srbije imaju rezultate anketa i postaje sve jasnije da Vučić neće biti pobednik izbora.