Evropska komisija zauzela je stav o proterivanju iz Srbije našeg kolege Masima Moratija, višeg istraživačkog saradnika i dopisnika OBCT-a iz Beograda.

“Izražavamo zabrinutost zbog činjenice da je istraživaču italijanske organizacije za slobodu medija odbijen zahtev za boravišnu dozvolu, nakon što je legalno boravio u Srbiji od 2022. godine, te mu je naređeno da napusti zemlju zbog navodnog ‘neprihvatljivog rizika za nacionalnu bezbednost’ bez ikakvog dodatnog pojašnjenja razloga za ovu odluku”.

Ovako je portparol kabineta Ursule fon der Lajen preneo OBCT-u mišljenje Evropske komisije o slučaju koji je eskalirao 18. septembra u Srbiji.

Dve nedelje ranije, srpske vlasti odbile su Moratijev zahtev za produženje privremene boravišne dozvole, navodeći kao razlog “neprihvatljive rizike za bezbednost zemlje”, te su mu naložile da napusti Srbiju u roku od 15 dana, istovremeno mu izričući jednogodišnju zabranu ulaska. Vlast nije pružila dodatna objašnjenja o razlozima odluke. Međutim, kasnije je odobreno produženje za 15 dana do odluke o žalbi podnesenoj nadležnim organima.

Morati, italijanski državljanin i iskusni borac za ljudska prava, radi na Balkanu više od dvadeset godina, a stalno je nastanjen u Srbiji od 2022. godine, kada se preselio u Beograd zajedno sa svojom partnerkom, koja je došla u zemlju iz profesionalnih razloga.

„Mere u interesu nacionalne sigurnosti trebalo bi da budu sprovedene u skladu sa srpskim zakonskim okvirom i uz poštovanje evropskih i međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava“, bez dovođenja do „neopravdanog ograničavanja sloboda i ljudskih prava pojedinaca, uključujući strane novinare i medijske radnike”.

Podsećajući da „civilno društvo i novinari imaju ključnu ulogu u razvoju zdravog i demokratskog društva“, isti portparol jasno je dao do znanja da su ove vrednosti „u srži ne samo Evropske unije, već i budućnosti Srbije kao zemlje kandidatkinje za pristupanje i njenih građana”.

Predizborne zabrinutosti u Srbiji

Upozorenje Komisije Beogradu dolazi u posebno osetljivom trenutku za odnose sa državom kandidatkinjom.

U isto vreme kada je Moratiju odbijena privremena dozvola boravka, srpski predsednik Aleksandar Vučić zvanično je raspisao vanredne parlamentarne izbore. Građani Srbije će 25. oktobra izabrati novi saziv parlamenta, ali ovo glasanje razlikovaće se od svih prethodnih.

U zemlji koja se već gotovo dve godine suočava sa društvenom i institucionalnom krizom – koja je izbila nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo šesnaest osoba, a koje je izazvalo proteste, koji su još uvek u toku, predvođene studentskim pokretom – izbori krajem oktobra biće svojevrsno odmeravanje snaga između Vučića, kao kandidata za premijera Srpske napredne stranke (SNS), i Studentske liste, koju je nedavno objavio pokret koji se protivi režimu.

Zbog toga je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen odlučila da ne poseti Srbiju (i Bosnu i Hercegovinu) tokom svoje tradicionalne jesenje turneje po Zapadnom Balkanu, zakazane od 30. septembra do 2. oktobra. „S obzirom na nadolazeće parlamentarne i opšte izbore“, odluka o odlaganju posete bila je neophodna „kako bi se poštovali izborni procesi“, objasnio je portparol Komisije.

Pitanje se postavilo odmah, čim je Vučić objavio datum izbora.

„U izrazito polarizovanom političkom i medijskom okruženju Srbije postoji stvarna opasnost da bi se zvanična poseta predsednice Evropske komisije mogla zloupotrebiti kao poruka evropske podrške aktuelnim vastima”, stoji u pismu koje je Ursuli fon der Lajen uputio istraživački centar Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG). „Politički značaj posete ovih razmera ne može se posmatrati odvojeno od okolnosti u kojima će se odviti“, imajući u vidu da će se poklopiti sa završnom i „najosetljivijom“ fazom predizborne kampanje.

Nedavni politički događaji u Srbiji, uključujući “zabrinutost” zbog postupanja prema medijima i braniteljima ljudskih prava, naveli su fon der Lajen da odloži svoju posetu za period posle izbora, kako ne bi ohrabrila izgovore ili tvrdnje o podršci, posebno vladajućoj eliti, koja je poslednjih godina učinila gotovo nemogućim održavanje stabilnih odnosa između Beograda i Brisela.