Razmišljajući o Srbiji, neko bi možda zaključio da se ništa  novo ne dešava. Protesti protiv Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS) ne jenjavaju, studenti se spremaju za izbore, predsednik obilazi državu u svojevrsnoj predizbornoj kampanji. Istovremeno, licitira datumom vanrednih parlamentarnih izbora i nastavlja igru sa međunarodnim partnerima dok očekuje Ursulu fon der Lajen i Martu Kos i dozvoljava komemoraciju i sahranu osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića pod pokroviteljstvom države.

Neupućeni i oni koji se prave da su neupućeni trebalo bi da obrate mnogo pažnje na Srbiju u naredna dva meseca, jer sve čemu svedočimo ukazuje da se vlast sprema da izbore „dobije“, ali ne na biračkim mestima i uz poštovanje osnovnih demokratskih vrednosti.

Vrana na znaku “Mir. Stabilnost. Vučić” © BalkansCat / Shutterstock

Vanredne izbore

Izbori će verovatno biti raspisani do 10. septembra, a građani će na birališta izaći 25. oktobra. Možda će tako biti, a možda i neće, jer sve zavisi od volje jednog čoveka, koji ne vodi računa o građanima ili interesima države dok su mu usta puna Srbije, već isključivo o interesima svoje političke grupacije. Da smo ipak blizu izbora govori informacija da je na Glavnom odboru Srpske napredne stranke, održanom u subotu u Nišu, odlučeno da Vučić bude nosilac SNS liste i kandidat te stranke za premijera.

„Glavnokomandujući“ već nedeljama obilazi Srbiju kako bi navodno razgovarao sa građanima. Ovo nije ništa novo, Vučić je često u „spontanim razgovorima“ sa građanima demonstrirao svoju brigu za njih i rešavao probleme na licu mesta, čudeći se što nešto nije završeno i nalažući svojim posilnim (čitaj: ministrima ili direktorima javnih preduzeća) da za dva dana sagrade most, naprave put, otvore fabriku i slično, uz sve klicanje i oduševljenje spontano okupljenih građana koji jedino veruju predsedniku.

No, ovo obilaženje Srbije izmiče kontroli. Tu su ponovo spontano okupljeni građani koji vole predsednika, ali su se drznuli da budu glasni, da pitaju, da zahtevaju rešavanje problema. Najviše je onih koji u režimski etar izgovaraju da su sakupljali glasove za SNS, uredno išli na skupove po mestima u kojima ne žive, ali nisu dobili posao, socijalnu pomoć, novac ili neku drugu obećanu nagradu. Predsednik zbog toga crveni i bledi, ponižava svoje nesposobne saradnike i na kraju viče kako nikada neće dati Srbiju.

Mora predsednik i da podvuče na režimskim glasilima da će Srbija, ukoliko on i njegovi ne pobede na izborima, pasti u ruke nevoljenih Hrvata i da će Picula i Plenković – inače politički suparnici u Hrvatskoj – terati Srbe da idu na Tompsonov koncert.

Predsednik mora i da obrazloži građanima zašto ni ovoga puta nije otišao u Novi Sad, grad u kojem su ožiljci tragedije sveži i ne zarastaju. U planu predizborne kampanje, predsednik je u kalendaru imao zapisano da 4. septembra mora biti u Novom Sadu. No, mirni Vojvođani su se malo pobunili, poručujući mu (još jednom) da nije dobrodošao. Neki građani, poput Miše Bačulova, pozvani su na informativni razgovor da bi objasnili šta to Novosađani spremaju. Predsednik je, zarad mira u kući i ne želeći da rizikuje život nijednog građanina, opet odložio odlazak u Novi Sad.

U Niš je pak otišao, iako su mu studenti i građani okupljeni u zborovima rekli da nije dobrodošao. Nema veze, hrabri su u SNS-u, pa su sednicu Glavnog odbora organizovali u Narodnom pozorištu, uz prisudtvo nekoliko stotina pripadnika policije i Žandarmerije. Građani, okupljeni u mnogo većem broju, bili su na nekoliko stotina metara udaljenosti, zviždeći i tražeći od policije da ih propusti da razmene koju reč sa predsednikom. Ostalo je nejasno zašto policija to nije dozvolila, jer je predsednik lično rekao da policija treba da pusti građane da sa njim razgovaraju.

Predsednik je poručio da nije bilo nikakvog špijuniranja studenata, aktivista i opozicionih političara i da je takozvana afera Pegasus još jedna podmetačina studenata, koje plaćaju strane službe.

Komemoracija za Mladića

Predsednik je takođe objasnio kako je red da se telo Ratka Mladića u Srbiju preveze državnim avionom, dok je ministar pravde izjavio da je čovek kada umre čovek i zaslužuje dostojanstvenu sahranu, što valjda znači da se smrću poništava ratni zločin.

Vučić tvrdi da nije on taj koji je dozvolio da na kovčegu Ratka Mladića u državnom avionu stoji državna zastava, baš kao što nije dozvolio ni da Vojska organizuje komemoraciju u Domu vojske. To je navodno odlučio neki oficirčić, a ne Vučić, koji nije ni prisutvovao komemoraciji.

Tamo je, u svojstvu privatnog lica, u prvom redu sedeo ministar pravde Srbije, a predsednik je tada morao da bude u Nišu po partijskom zadatku. Vučić neće moći da ide ni na Mladićevu sahranu jer ima ranije zakazane obaveze.

Nije Vučić odbio akreditaciju novinarima N1 za komemoraciju. To su uradili organizatori, bilo je mnogo gostiju, pa nije bilo mesta za novinara i snimatelja. Više sreće drugi put. Možda na dan sahrane koja će, po svemu sudeći, imati elemente državne. Baš kao što je u nedelju na fudbalskom derbiju u Beogradu, uz očiglednu dozvolu nadležnih organa, utakmica počela minutom ćutanja za Ratka Mladića i uz veliku koreografiju sa Mladićevim likom na tribini gde su smešteni navijači Crvene Zvezde.

O žrtvama Mladićevih zločina ni reči. Umesto toga na komemoraciji smo od govornika čuli da je Mladić vodio računa o svakom vojniku, svakom civilu, da nikada nije naredio „ubij, proteraj“, da je vodio računa o pripadnicima drugih naroda tokom sukoba u Bosni i Hercegovini i da bez njega ne bi bilo Republike Srpske.

Za neupućene i one koji se prave da su neupućeni: ovoga puta je malo drugačije. Predsednik ima političkog rivala koji je probudio građane i dobro parira veštom protivniku, pa se još drzne i da tvrdi da će pobediti na izborima.

Još samo par reči za neupućene i one koji se prave da su neupućeni. Bilo bi korisno da razumete da se studenti i njima naklonjeni građani ovde bore za život. I da baš tako, kao borbu za goli život, doživite izbore. Ako to uspete, možda ćete prestati da postavljate besmislena pitanja o ideologiji studentske liste i ko je na njoj. Pažljivo pročitajte: u ovom trenutku nas to ne interesuje, ne zato što smo ravnodušni i politički nepismeni, već zato što znamo šta nas čeka do izbora, na dan izbora i u danima nakon njih.

Ako vam je stalo do budućnosti Srbije, imajte na umu da naša zemlja prolazi kroz izuzetno težak period.