(© superelaks /Shutterstock)

(© superelaks /Shutterstock)

Umesto da tužilaštvo ispita sumnju da su ministar policije i njegov otac umešani u poslove trgovine oružjem kojima su oštetili državu, uhapšen je uzbunjivač koji je otkrio kompromitujuće dokumente. Ova afera donela je nove sumnje u povezanost vrha vlasti, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa međunarodnim ratnim profiterima

23.10.2019. -  Antonela Riha Beograd

Dvadeset dana niko osim porodice Aleksandra Obradovića nije znao zbog čega je uhapšen. Pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA) su sa petoro kola i uključenom rotacijom došli u fabriku namenske industrije, za proizvodnju oružja i municije „Krušik“ u Valjevu i odveli ga sa njegovog radnog mesta.

Tek kada je nedeljnik NIN objavio tekst o hapšenju, javnost u Srbiji je saznala da je Obradović taj uzbunjivač koji je otkrio da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, jednog od najbližih saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osumnjičen da je umešan u trgovinu oružjem, kojom je državna fabrika “Krušik“ oštećena a privatne firme koje se bave trgovinom oružjem profitirale.

Nezavisni mediji u Srbiji nazivaju Obradovića srpskim Asanžom i Snoudenom, dok predsednik Vučić odbacuje svaku kritiku ili moguću krivicu ministra Stefanovića i njegovog oca.

Poslovna tajna

Četrdesetogodišnji IT stručnjak Aleksandar Obradović uhapšen je 18. septembra pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je medijima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM, koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz “Krušika”.

Obradović tvrdi da je o sumnjivim poslovima “Krušika” prethodno obavešteno nadležno Ministarstvo odbrane kao i predsednik Aleksandar Vučić. Anonimno su im, kako kaže, pisali radnici iz “Krušika”, međutim, ni Ministarstvo ni Vučić nisu reagovali.

Priča nije nova, mediji su još pre godinu dana objavili sumnje da je Branko Stefanović, inače penzioner, otac ministra policije, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između “Krušika” i kupaca oružja iz Saudijske Arabije. Specijalizovani međunarodni portal Arms Watch 15. septembra objavljuje dokumente iz kojih se vidi da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama.

Rukovodstvo “Krušika” je demantovalo navode iz ovog teksta ali, kako je potom otkrio istraživački portal BIRN , prećutani su ugovori koji pokazuju da je preduzeće povezano sa ocem ministra policije nabavljalo mine po nižim cenama od konkurencije.

Dok su nezavisni mediji objavljivali dokumente, BIA je otkrila da ih novinarima dostavlja Aleksandar Obradović. Umesto istrage o sumnjivim poslovima i vezi sa vrhom države, uhapsili su uzbunjivača.

Nakon što je organizovan protest ispred Centralnog zatvora u Beogradu , sud je doneo odluku da dok traje postupak Obradović bude u kućnom pritvoru, u Valjevu.

U intervjuu po izlasku iz zatvorskog pritvora rekao je: “Ništa nisam sakrio, ništa slagao, ništa nisam ukrao. Samo sam želeo da istina o poslovanju Krušika izađe na videlo. […] Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme”.

Dozvola za bogaćenje

U utorak, 22. oktobra, Marinika Tepić iz opozicione Stranke slobode i pravde , zatražila je od predsednika Vučića da javnosti objasni kakvu saradnju ima sa Palestincem Mohamedom Dahlanom, nekadašnjim šefom palestinske tajne službe koji je 2013. dobio srpsko državljanstvo iako je na poternici Interpola kao i sa Adham Abo Madalalom, koji je bio prvi ambasador Palestine u Crnoj Gori, a takođe živi u Beogradu. Pokazujući njihove zajedničke fotografije , ona je osumnjičila predsednika da učestvuje u privatnim i stranačkim “kombinacijama” u izvozu oružja u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, koji potom stižu na ratišta, dok istovremeno hapsi ljude koji ukazuju na kriminal u biznisu sa oružjem. Do objavljivanja ovog teksta predsednik Vučić nije odgovorio na ove optužbe, mada ni do sada nije komentarisao pisanja domaćih i svetskih medija o svojoj “vezi” sa Dahlanom.

Sumnja se i da oružje iz “Krušika” nije završilo, kako piše u zvaničnim dokumentima o kupoprodaji, u Saudijskoj Arabiji, već da je odatle stiglo u ruke terorista u Jemenu . Istraga, bar po onome što je poznato, ne vodi ni u tom pravcu, iako su već objavljivani podaci da je Srbija mesto preko kojeg se vrši transport oružja za Saudijsku Arabiju, Jordan, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku, i koje potom završava na bliskoistočnim ratištima.

Istraživači BIRN-a i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) su pre nekoliko godina objavili da, osim što se preko Srbije obavlja transport i trgovina, proizvođači oružja “rade punim kapacitetom”. Aleksandar Vučić, tada premijer, je izjavljivao da “bi Srbija mogla da proizvodi pet puta više naoružanja a da i dalje ne bi mogla da zadovolji potražnju”.

Sudeći prema dokumentima koji su zahvaljujući Aleksandru Obradoviću dospeli u javnost, opravdana je sumnja da se ovaj unosan biznis sa države delom preusmerava na privatne firme a zatim u džepove političara na vlasti.

U prilog tome govori i analiza nedeljnika NIN da je u poslednje tri godine za 80% porastao devizni priliv od izvoza oružja iz Srbije, da se čak 3.146 puta uvećao profit private firme GIM dok je u isto vreme državnom “Yugoimport SDPR-u”, koji se bavi izvozom oružja, promet opao . Uspon poslovanja GIM-a koincidira sa uključenjem Branka Stefanovića u ovaj biznis za koji je, osim dozvole Ministarstva odbrane, potrebna i dozvola Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno, njegovog sina.

Poruka tužilaštvu

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je reč o izmišljenoj aferi, "da opozicija vodi brutalnu kampanju protiv ljudi na vlasti” i da je jedan od takvih slučajeva uzbunjivač iz fabrike Krušik. Odbacio je svaku povezanost svog ministra i potpredsednika stranke Nebojše Stefanovića i njegovog oca sa bilo kakvim sumnjivim poslovima i tako poslao poruku tužilaštvu u kom pravcu ne treba da vode istragu.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da su Obradovićeve tvrdnje o lošem poslovanju “Krušika” netačne i zlonamerne i da je cilj "uznemiravanje javnosti, radnika tog preduzeća i pomaganje inostranoj konkurenciji da ukloni Krušik i zauzme njegovo mesto na svetskom tržištu".

Samom aferom i sudbinom Aleksandra Obradovića bave se samo malobrojni nezavisni mediji. Za većinu najgledanijih i najtiražnijih glasila koje kontroliše vlast on je označen kao “špijun”, nelojalan fabrici u kojoj radi. Tužilaštvo, Agencija za borbu protiv korupcije i druge nadležne institucije se ne oglašavaju.

Zbog toga ne čudi ni ćutanje u Valjevu, gradu u zapadnoj Srbiji, u kojoj dvadeset dana, sve do teksta u nedeljniku NIN, niko nije smeo da progovori ili da pita šta se desilo sa njihovim sugrađaninom i kolegom, zbog čega je u pritvoru. Na protestu koji je organizovan u ovom gradu okupilo se oko 200 građana, a kako su izvestili mediji, bilo je svega nekoliko radnika “Krušika”.

Ovo nije prvi slučaj zloupotrebe moći i kršenja zakona koji štiti uzbunjivače. Dvojica policajaca su 2016. godine podneli krivičnu prijavu zbog nezakonite policijske akcije u Srebrenici 2015, kada su, po službenom zadatku, glumili novinare i prisustvovali napadu na, tada premijera, Aleksandra Vučića koji je došao na obeležavanje godišnjice genocida. Kada su podneli prijavu, izbačeni su sa posla, zatim uhapšeni i više od mesec dana držani u pritvoru. Optuženi su za odavanje službene tajne a suđenje, zatvoreno za medije, i dalje traje.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by