Uz zvuke pištaljki, sirena i bubnjeva i uz uzvikivanje parole “Pumpaj”, u pozitivnoj atmosferi i bez incidenata, beogradski Trg Slavija prošle subote ponovo je bio centralna tačka okupljanja studenata i građana koji protestuju protiv režima i zahtevaju promene.

Desetine hiljada građana su od jutrnjih časova pristizale u Beograd iz svih delova Srbije, okupljajući se na različitim tačkama. U kasnim popodnevnim satima, reke ljudi iz svih pravaca pristigle su na trg koji je postao simbol protesta.

Polemika oko broja učesnika

Prema zvaničnim izveštajima policije, na Slaviji je u subotu 23. maja bilo 34.300 građana, dok je Arhiv javnih skupova objavio procenu da se na trgu okupilo između 180 i 190 hiljada građana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je skup “propao” te da je policijska procena “optimistična”, navodeći da je na Slaviji bilo manje ljudi nego što može da stane na severnu tribinu stadiona FK Crvena zvezda, koja može da primi oko trinaest hiljada ljudi.

Pripreme

“Studenti pobeđuju” glavni je moto kampanje koja traje već nedeljama, pa je tako i subotnji skup prošao pod istom parolom. Nedeljama pre skupa organizovani su bojenje majica i cegera i podela bedževa i nalepnica sa pomenutim sloganom. Veliki broj građana došao je na skup upravo u tim majicama, šaljući i na taj način političku poruku koja se, uprkos i dalje prisutnoj blokadi na javnom servisu, velikom brzinom širi po Srbiji.

Nakon skupa, Beograd je oblepljen sloganom “Studenti pobeđuju”, a verovatno najgore je prošla kancelarija EXPO 2027 u centru grada čiji su prozori bili prekriveni nalepnicama. Ovo je još jedan pokazatelj raspoloženja dela javnosti prema izložbi koju je vlast označila kao najvažniji državni ekonomski i politički događaj.

Skup na Slaviji svakako je jedan od najmasovnijih protesta u Srbiji od početka devedesetih godina prošlog veka. Iako je okupio manje ljudi nego sada već legendarni skup održan u martu prošle godine na istom mestu, po brojnosti stoji rame uz rame sa protestom održanim 5. oktobra 2000. godine kada je režim Slobodana Miloševića, pod pritiskom domaće i međunarodne javnosti, priznao poraz na izborima.

Poruke sa bine

“Slavija, ti i ja”, kako su studenti u blokadi nazvali protest, imao je za cilj predstavljanje jednog dela predizbornog programa buduće studentske liste. Ovo govori u prilog tezi da se studenti aktivno pripremaju za izbore, iako u Srbiji niko, osim možda jednog čoveka, ne zna kada će sledeći izbori biti organizovani.

Tokom dva sata programa, okupljenima su se obratile ličnosti iz oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture, poljoprivrede, zaštite životne sredine, radničkih prava, ekonomije i drugih resora koje su organizatori smatrali važnim za prenošenje prvih konkretnih poruka o svojim ciljevima. Program će biti predstavljen kao izborna platforma studentskog pokreta i način rada buduće vlade.

Bilo je tu svega, od nacionalno obojenih govora, do socijaldemokratskih tačaka studentskog programa. Ova raznolikost je verovatno najbolje oslikana u završnom govoru studenta Andreja Tanka, jednog od simbola protesta. “Mi šaljemo poruku celom narodu Srbije, od severa do juga, od istoka do zapada naše divne zemlje, bili levo ili desno: znajte da studenti pobeđuju”, rekao je Tanko.

Dodao je i da je “danas Slavija, ti i ja”, a sutra će biti  “Srbija, ti i ja”, ističući da “dok nema pravde za narod, ne sme biti mira za vlast” uz najavu nastavka studentskih akcija i pritiska na režim da raspiše izbore.

Protest je završen nastupom glumaca i pesmom “Drveni mač” koju su izveli studenti. U pitanju su stihovi iz drame “Putujuće pozorište Šopalović” čuvenog srpskog autora Ljubomira Simovića, poznatog po borbi protiv diktature i potlačivanja: “Ja ću da ustanem / zgažen, zgromljen, tlačen, / na čelične vojske / sa drvenim mačem […] Nošen jaucima, / kuknjavom i plačem, / u požare letim / sa drvenim mačem!”.

Istini za volju, većina građana okupljenih na Slaviji nije slušala niti je mogla čuti govore, delom jer ozvučenje koje studenti imaju nije dovoljno za tako veliki prostor i broj građana. Pri tome, mnogima nije presudno šta je tačno rečeno jer je stvoren kakav-takav konsenzus među oponentima režima da je neophodno podržati studente i njihovu listu za promenu režima i stvaranje uslova za buduće demokratske izbore. O vrednosnim i ideološkim razlikama će biti reči kada se stvore uslovi za demokratsku debatu u društvu.

Prema svim dostupnim istraživanjima, ovakav pristup dobro prolazi kod većine građana koji žele promene, a koji više ne veruju postojećim opozicionim političkim partijama i pokretima, pa u studentima vide jedinu političku snagu koju su voljni da podrže.

Memorandum o Kosovu

Ipak, na obe strane političkog spektra ima kritika na račun studentskog neizjašnjavanja u vezi sa ključnim političkim pitanjima. Tako je, uslovno rečeno, tvrda desnica kritikovala nedavno objavljeni studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji kao nedovoljno nacionalan. S druge strane, levo i građanski orijentisani akteri su stava da je Memorandum suviše na tragu dosadašnje politike u vezi sa Kosovom.

Pomenuti dokument usvojen je sedam dana pre skupa na Slaviji, u Kragujevcu, na tribini posvećenoj opstanku Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, uz konsenzus svih univerziteta u Srbiji. Imajući u vidu upravo ideološku raznolikost unutar studentskog pokreta, kao i činjenicu da su članovima pokreta nebrojeno puta postavljena pitanja u vezi sa njihovim stavom o Kosovu, razumno je pretpostaviti da su studenti ovim memorandumom hteli da ovu temu stave ad acta. Isto toliko je razumno pretpostaviti da su do ovog teksta došli uz velike muke i kompromise.

Da li je memorandum dovoljan i hoće li se još saplitati o “kosovski Gordijev čvor” ostaje da vidimo kada izbori budu raspisani. Za sada, dokument je prošao bez velikog otpora, a čini se da su obe strane odlučile da se fokusiraju na delove javnosti bliske svojim ideološkim stavovima.Nacionalno orijentisani građani pročitali su prve dve tačke Memoranduma u kojima se navodi da je Kosovo, i po Ustavu, “neotuđivi i sastavni deo Srbije”, ali i deo nacionalnog i kulturnog identiteta”.

Građanski orijentisanim osobama prihvatljivija je bila treća  tačka u kojoj stoji da su studenti “svesni da se pitanje Kosova ne može rešavati u izolaciji, već unutar složenih tokova međunarodne zajednice”, a cilj je pronaći “model koji će, uz dosledno poštovanje međunarodnog prava, osigurati mir, bezbednost i punu zaštitu prava za narod koji živi na ovoj teritoriji”.

Upravo su reči “narod” i “teritorija” ono što jedan deo javnosti smatra pomakom, jer studenti nisu naveli da se traže prava samo za Srbe, a umesto uobičajeno korišćene sintagme “južna srpska pokrajina” upotrebili su reč “teritorija”.

Nekoliko dana posle skupa na Slaviji, malo su jasniji obrisi studentskog programa, a izvesno je da se aktivno pripremaju za izbore. Već dan kasnije, studenti su građanima koji su ostavili svoje podatke poslali anketu za izjašnjavanje u kojim aktivnostima mogu da pomognu kada budu raspisani izbori. Ostavljena je mogućnost da se građani opredele za volontiranje na štandovima, obilaske stanova i kuća (takozvana “door to door” kampanja), organizovanje smeštaja i prevoza, ali i za učešće u izbornom procesu u svojstvu članova biračkog odbora ili posmatrača.

Za kraj napominjemo da je skup na Slaviji 23. maja protekao bez incidenata. Direktor policije je, pred kraj skupa, održao konferenciju za medije na kojoj je to potvrdio, ali i dodao da se “nada da neće biti nikakvih problema prilikom razilaska građana”.

Nakon završetka skupa došlo je do dobro poznatih scena u centru Beograda. Relativno mala grupa ljudi, sačinjena od, kako se spekuliše, takozvanih “ubačenih elemenata” i demonstranata koji rešenje problema vide u sukobu sa policijom, priredila je dvosatni “performans”.

Letele su kamenice, izgurani su i zapaljeni kontejneri, bilo je jurenja po centru grada, a oko dvadeset “demonstranata” je privedeno i ubrzo pušteno uz prekršajne prijave. Pokušaj provokacije je ovoga puta bio manjeg intenziteta nego ranije, pa se možda može pretpostaviti da je vlast, barem ovoga puta, odustala od nasilnog scenarija.