Može li sedam dana razgovora, radionica, filmskih projekcija i druženja mladih iz zemalja koje su nekada bile u ratu da postigne ono što obrazovni sistem decenijama nije uspeo, tačnije da omogući mladima da razumeju ratno nasleđe svojih društava i, pre svega, jedni druge?

Odgovor nije jednostavan.

Upravo od ovog pitanja polazi Regionalna politička škola o devedesetim “Spasit će nas ljubav!”, koju organizuje Omladinski centar CK13 iz Novog Sada, a koja okuplja mlade iz nekoliko zemalja bivše Jugoslavije oko tema ratova devedesetih, suočavanja sa prošlošću i izgradnje pravednijih društava i održivog mira u regionu.

Naziv škole, “Spasit će nas ljubav!”, zapravo je antiratni grafit iz Zagreba, i, kako kažu u CK13, ,,posveta ljubavnim politikama” iz perioda devedesetih na koje se inicijativa nadovezuje.

Nakon sahrana Ratka Mladića

Program se održava nekoliko nedelja nakon smrti Ratka Mladića, generala Vojske Republike Srpske, koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni, uključujući genocid u Srebrenici.

Komemoracija i sahrana u Beogradu uz vojne počasti, poruke mržnje na fudbalskim utakmicama i crtanje murala sa Mladićevim likom širom Srbije otvorili su stare rane. Ovi događaji izazvali su oštre reakcije u regionu i ostatku Evrope i pokazali po ko zna koji put da naša društva – pogotovo srpsko – još uvek decidno odbijaju da se suoče sa nasleđem ratova devedesetih.

U ovom kontekstu, CK13 će ugostiti mlade ljude iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji će – kroz neformalnu edukaciju, razgovore sa svedocima devedesetih i ljudima koji se i danas aktivno bave tim periodom – dobiti verodostojne izvore informacija i svedočanstva o ratnim sukobima i stradanjima u Jugoslaviji tokom poslednjih ratova. Cilj je razviti kontekstualizovano razumevanje pozicija zločinaca, žrtava, preživelih i posmatrača te teškog nasleđa sukobâ i zločinâ, koje se prenosi na nove generacije, uz svest o izazovima traženja pravde nakon najstrašnijih stradanja.

Interes mladih

Ovo je jedan u nizu programa koje CK13 godinama organizuje. Pitali smo Ozrena Lazića, aktivistu i člana CK13, koliko su mladi zainteresovani da se bave prošlošću i kakvo je iskustvo novosadskog omladinskog centra.

,,Mladi koji se prijavljuju na program su najčešće već zainteresovani za ove teme iz ličnih (ili porodičnih) razloga, zato što planiraju da se bave ovom temom, ne slažu se sa ćutanjem o prošlosti ili slavljenjem ratnih zločinaca, ili zato što su znatiželjni”, objašnjava Lazić.

“Koliko god delovalo da su devedesete prošle ili da su nebitne mlađim generacijama, ako otvorite siguran prostor za razgovor, brzo će se otkriti koliko su devedesete zapravo važne i da se itekako tiču mladih, jer svaka porodica sa ovih prostora ima svoju priču koja se tiče tog perioda”, ističe aktivista.

,,Mi imamo isključivo pozitivno iskustvo u radu sa mladima, u smislu da su hrabri i otvoreni da razgovaraju o temama o kojima njihovi roditelji ili okruženje ćute, da su hrabri da to rade sa vršnjacima koje prvi put vide i još su iz drugih, ‘neprijateljskih’ grupa. Uostalom, vidimo to i sada sa studentskim pokretom u Srbiji, koliko je važno graditi stav i učiti o devedesetim”.

Pozicije vlast su privilegovano mesto za kreiranje narativa o ratnom nasleđu, dodaje Lazić, te svako ko želi da se bavi politikom pokušava da ponudi svoje viđenje prošlosti, pogotovo dešavanja iz devedesetih.

,,Naše društvo se dugo i sistematski ne suočava sa vlastitim ratnim nasleđem, a sada su mladi u prilici da se izjašnjavaju o događajima poput smrti ratnog zločinca Ratka Mladića”.

,,Mir se gradi kroz dijalog”

Osim što je dodatno zaoštrio sukobe u regionu i izazvao negativne reakcije međunarodnih institucija, poslednji talas glorifikacije Ratka Mladića doveo je do otkazivanja učešća dela Bošnjaka u školi u Sremskim Karlovcima.

Ozrena Lazića to ne čudi. Aktivista kaže da je strah mladih iz BiH, koji ne dolaze u Srbiju jer se ne osećaju sigurno, ,,realna posledica” slavljenja Mladića, komemoracije, i državnih narativa koji o Mladiću govore isključivo pozitivno.

Za razliku od drugih, dvadesettrogodišnja Asja Suljić, aktivistkinja i studentkinja završne godine Ekonomskog fakulteta u Tuzli, rešila da učestvuje u Regionalnoj školi u Sremskim Karlovcima. Uprkos svemu što se dešilo od kraja avgusta do danas, kaže da se ne plaši dolaska u Srbiju, a glavna motivacija da se prijavi za učešće je ,,duboko uvjerenje da se mir gradi prije svega kroz dijalog, razumijevanje i spremnost da učimo jedni od drugih”.

,,Činjenica koja mene kao aktivistkinju posebno motivira jeste da koncept škole ne ostaje samo na teoretskom upoznavanju, već uveliko nastoji sagledati različite perspektive kroz terenske posjete, filmske projekcije, podsticanje dijaloga i kritičko promišljanje”, kaže Asja. Dodaje da je, imajući u vidu da se društva regiona i dalje suočavaju sa posledicama prošlosti, važno stvarati prostor u kojem mladi različitih nacionalnosti, kultura i uverenja mogu otvoreno da razgovaraju, sarađuju i grade međusobno poverenje.

Sličnog stava je Melina Mikić Božanić, dvadesettrogodišnja aktivistkinja i studentkinja iz Beograda, koja će se sredinom septembra pridružiti Asji i drugim polaznicima škole. Asja i Melina su se upoznale na sličnom programu pre nekoliko godina, i od tada su prijateljice.

Na pitanje šta ju je motivisalo da se prijavi za učešće u školi  ,,Spasit će nas ljubav!”, Melina ističe mogućnost da se sretne sa mladima iz država koje imaju različite, često i potpuno suprotstavljene narative o zajedničkoj prošlosti, i da sa njima razmeni stavove i ideje o zvaničnim politikama. To je, kaže Melina, veoma važno jer ,,naše zemlje često imaju nacionalističku komponentu uz netrpeljivost i priznavanje isključivo svojih žrtava”.

,,Moći ćemo i da razmatramo načine da se dođe do povezivanja ljudi na osnovu toga što su ljudi, umesto na etničkoj ili verskoj osnovi, a to je samo po sebi udarac za one čiji se uspeh bazira na sejanju mržnje i populizmu”, ističe beogradska aktivistkinja i studentkinja.

Od ratnih zločina do korupcije koja ubija

Dok su države bivše Jugoslavije nakon raspada zajedničke države uvek imale različite, često potpuno suprotstavljene zvanične narative o ratovima devedesetih, ,,teret” povezivanja mladih i edukacije o onome što se zaista dogodilo leži na organizacijama civilnog društva.

Posledica nesuočavanja sa prošlošću na državnom nivou jesu i stavovi mladih o ratovima devedesetih, na šta ukazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava iz 2023.

Rezultati pokazuju da mladi u Srbiji o ratovima devedesetih uglavnom znaju malo, ali ipak imaju formirane stavove o ovoj temi, pri čemu najveći deo informacija dobijaju od porodice, nastavnika i preko interneta, dok se u školama ova tema nedovoljno obrađuje.

Njihova slika ratova uglavnom je usmerena na stradanje Srba. Među događajima koje smatraju najznačajnijim ističu se Operacija Oluja i NATO bombardovanje Srbije, dok je genocid u Srebrenici tek na četvrtom mestu. Iako većina ispitanika smatra da na pomirenju treba raditi, značajan deo sumnja da je ono uopšte moguće. Više od 40 odsto ne veruje u mogućnost pomirenja Srba i Albanaca, oko 30 odstou u pomirenje između Srba i Hrvata, a oko četvrtine između Srba i Bošnjaka.

Stoga se postavlja pitanje da li su neformalna edukacija i programi poput “Spasit će nas ljubav!” dovoljni. Da li je potreban drugačiji pristup i jači pritisak kako bismo izbegli slavljenja ratnih zločinaca i negiranje ratnih zločina u budućnosti?

,,Programi poput naših su neophodni i važni”, ističe Ozren Lazić, “ali nisu dovoljni. Naši napori ne mogu nadomestiti sistemski pristup ovim temama koje može da organizuje samo država kroz sistem obrazovanja. Nesumnjivo je da će, dok god je ovaj režim na vlasti [u Srbiji], proces suočavanja sa prošlošću, u smislu rada sa mladima na državnom nivou, biti nemoguć”.

“Međutim – dodaje aktivista – dobro znamo da je to bilo nemoguće i u vremenu demokratskih promena, zbog opšte nespremnosti našeg društva da pogleda sebe i prizna da su se činile greške i nepravde i da je potrebno da ,speremo gorčinu’ sa vlastitih poraza kako bismo krenuli dalje”.

Lazić smatra da je način vladanja u Srbiji usmeren na upravljanje nacionalnim osećajem poraza i žrtve koje bi trebalo da nas abolira od odgovornosti za ratove devedesetih i da nas ubedi da smo bili na pravoj strani istorije.

,,U Srbiji se došlo do uvida da korupcija ubija, ali ne i da je Ratko Mladić ratni zločinac odgovoran za genocid, i na koje sve načine su te stvari povezane”, ističe Lazić.

Sličnog stava je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu, koji će biti jedan od predavača u okviru Regionalne škole u Sremskim Karlovcima.

Milosavljević objašnjava da neformalni obrazovni programi o ratovima devedesetih ,,prelaze preko društvenih rascepa i barijera koje mladima nameću lokalni šovnizmi.”. Uz to, mlade u poslednjih nekoliko godina sve više zanimaju teme vezane za devedesete, jer im učenje o tome šta se desilo u ratu omogućuje da razumeju korene aktuelnih vlasti ne samo u Srbiji, već u celom regionu.

,,Često u okviru sličnih programa mladi imaju priliku da prvi put čuju glas svedoka i žrtava te da posete mesta stadanja, kao i priliku da pročitaju ili samostalno saznaju više o istragama i sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima”, objašnjava Milosavljević.

“Ovi programi su efikasni u onoj meri u kojoj mladima daju alate protiv moralnog isključivanja grupa žrtava ‘drugih’, čije se stradanje u relativizuje ili poriče”.

Ozren Lazić nije mnogo optimističan po pitanju promene zvaničnih politika u Srbiji.

,,Ipak, tim pre smatramo svoj rad izuzetno vrednim jer dajemo ohrabrenje pojedincima mlađih generacija da istrajavaju u bavljenju ovim temama i da ne ćute o teškim i nepoželjnim istinama, a bez tih hrabrih pojedinaca ni nada ne bi bila moguća”.