Slučajni kandidat

​​Koncept postepene integracije dobio je na značaju u Briselu kao način da se oživi proces proširenja, a nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, integracija Zapadnog Balkana (ZB) postala je i geopolitički značajna.

Kada je 2022. Bosna i Hercegovina (BiH) dobila status kandidata za članstvo u EU – iako je status potencijalnog kandidata imala još od 2003, a formalno se prijavila za članstvo 2016 –  to nije bilo jer su vlasti učinile određeni napredak u reformama već zato što je rat u Ukrajini promenio geopolitičke prioritete u Evropi.

Plan Rasta za Zapadni Balkan bila je konkretna ekspresija ove ideje: okvir za postepeno integrisanje zemalja regiona u politike EU i jedinstveno tržište, nudeći neke od benefita punog članstva kao podsticaj za sprovođenje reformi. Države su same predložile reforme i obavezale da će ih ispuniti kroz usvajanje reformske agende.

Za Bosnu i Hercegovinu, Plan rasta predviđa 976,6 miliona evra (u vidu grantova i povoljnih kredita) za period od 2024. do 2027. Nakon dvogodišnjeg odlaganja koje je zemlju koštalo gubitka od 108 miliona evra, Evropska komisija je u decembru 2025. godine odobrila reformsku agendu BiH.

Reformska agenda je organizovana oko 26 reformi, 113 reformskih koraka i 372 aktivnosti, grupisanih u četiri oblasti: zelena i digitalna tranzicija, razvoj privatnog sektora, ljudski kapital i osnove. Poslednja kategorija je najkritičnija za kredibilnost pristupanja jer pokriva pravosuđe, vladavinu prava, i borbu protiv korupcije, oblasti gde već godinama unazad Evropska komisija beleži limitirani napredak.

Milioni u pitanju

Nedavno je Evropska komisija u okviru Plana rasta isplatila treću tranšu od 49 million evra Albaniji, 44,2 milion evra Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Severnoj Makedoniji. Međutim, Bosna se našla u centru pažnje, jer i ovog puta nije dobila ni evro i ostaje jedina zemlja u regionu koja nije imala nikakve koristi od Plana rasta.

Umesto da doprinese poboljšanju kvaliteta života građana Bosne i Hercegovine, Plan rasta je postao predmet spora između entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine, gde su na vlasti evropski nastrojeni bosanski i hrvatski političari i Republike Srpske, predvođena euroskeptičnim Srbima.

Glavna prepreka u usvajanju reformske agenda dolazila je iz Republike Srpske. Ministri Srđan Amidžić i Staša Košarac – iz redova vladajuće partije u Republici Srpskoj, Saveza Nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD) – u više navrata su blokirali usvajanje dokumenta, protiveći se naročito reformama koje zahtevaju usklađivanje sa odlukama Ustavnog suda, popunjavanju upražnjenih sudskih mesta i ukidanju entitetskog veta u Vijeću za državnu pomoć – mere koje su smatrali neprihvatljivim za RS. Košarac je eksplicitno stavio do znanja političku logiku: “Bez saglasnosti Republike Srpske, nema evropskog puta Bosne i Hercegovine.”

Finansijka cena obstrukcije je već vidljiva. Trajno je izgubljeno 108 miliona evra zbog propuštenog prvog roka za dostavljanje reformske agende. Iako je komisija kasnije odobrila reformsku agendu, jasno je stavila do znanja da preostali fondovi – uključujući i 70 miliona evra iz pred-finansiranja mogu biti pušteni tek nakon što Bosna potpiše i ratifikuje Sporazume o kreditu i zajmu. Ti sporazumi su standardna, administrativna dokumenta, skoro identična za sve zemlje Zapadnog Balkana. Međutim, i dalje su nepotpisani.

Marta Kos, komesarka za proširenje, poslala je pismo upozorenja bosanskim vlastima da ukoliko obećane reforme ne budu sprovedene do decembra ove godine, Bosna može trajno izgubiti 373 miliona evra.

Novi status, stari problemi

Kako bi napredovala dalje u evropskim integracijama, BiH mora da imenuje glavnog pregovarača sa EU – imenovanje koje je blokirano već više od godinu dana. Po postojećim političkim dogovorima, očekuje se da glavni pregovarač bude Srbin iz Republike Srpske. SNSD – uz podršku Hrvatske Demokratske Zajednice Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) – gura svog kandidata. Stranke Trojke – koalicija tri bošnjačke stranke – odbila je da podrži bilo kog kandidata SNSD-a.

Osim poregovarača, predmet spora je i centralni deo reformske agende gde su najvažnija dva zakona kojima se reformiše bosansko pravosuđe – jedan koji reguliše Sud BiH, a drugi Visoko sudsko i tužilačko veće (VSTS), koje nadgleda sve sudije i tužioce u zemlji. Oba zakona imaju za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, uvođenje zahteva za otkrivanje finansijskog stanja i smanjenje političkog uticaja na imenovanja sudija – upravo zbog toga su i dalje toliko osporavana među bosanskom političkom klasom.

“Konstantno se opstruiše uspostavljanje jačih mehanizama odgovornosti i nezavisnosti pravosuđa, jer je i strankama na vlasti važno da se održe kontrola nad pravosuđem i etnička raspodjela funkcija”, izjavila je za Radio Slobodnu Evropu, direktorka organizacije Transparency International Bosna i Hercegovina, Ivana Korajlić.

Deo problema leži u fundamentalno različitom pristupu dve entiteta prema evropskim integracijama. Dok Federacija BiH aktivno podržava evropske integracije, RS nastavlja da ih opstruiše. Politička logika koja stoji iza ove opstrukcije je otvoreno izneta.

Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske – kome je oduzet mandat prošle godine od strane Centralne izborne komisije zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika – bio je direktan: “ Mi nismo spremni da za njihovih pišljivih 300 miliona da prodamo karakter ove zemlje i ovog naroda. Jer to (novac) možemo da riješimo na bilo kom drugom mjestu danas u svijetu.”

Ministar finansija, Amidžić ponovio je ovaj stav, pokušavajući da potpuno preokrene narativ – država nije u riziku da izgubi milione evra u grantovima, tvrdeći, već samo milijardu evra kredita.

U kolumni, Ambasador EU u BiH, Luigi Soreca, nazvao je taj argument obmanjujućim. Od 976,6 miliona evra namenjenih Bosni i Hercegovini, 280,3 miliona su bespovratni grantovi – što je ekvivalentno više od jedne trećine celokupnog godišnjeg državnog budžeta zemlje. Preostala sredstva su krediti koji se nude pod izuzetno povoljnim uslovima: rokovi otplate do 40 godina i grejs periodi koji odlažu otplatu glavnice do 2034. godine.

Cena neodgovornosti

Godinama građani Bosne plaćaju cenu neodgovornosti političara na vlasti. Gubitak novca iz Plana rasta direktno utiče na životni standard građana oba entiteta.

Novac koji je Bosna već izgubila bio je namenjen sektorima koji su važni običnim ljudima. Samo zelena i digitalna transformacija iznosile su oko 262 miliona, jer je ovom sektoru neophodna hitna transformacija. Bosna se nije uskladila sa pravilima EU o energetskom tržištu, nije uspostavila berzu električne energije i nije uvela trgovinu emisijama – što znači da se sada očekuju kazne EU, što će povećati cenu energije za potrošače.

Druge nerealizovane reforme bi donele opipljiva poboljšanja: modernizovane službe za zapošljavanje, kartice socijalne pomoći, digitalni identitet za građane i uvođenje 5G mreže. Uz Ukrajinu, Bosna ostaje poslednja zemlja u Evropi koja još uvek nije ponudila svojim građanima 5G uslugu.

Usporavanje reformi dodatno je pojačano činjenicom da je ova godina izborna godina u Bosni i Hercegovini, što dodatno otežava postizanje političkih dogovora. Razlozi za blokadu Bosne i Hercegovine su brojni, ali osnovni uzrok je strukturni. Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat 1995. godine, stvorio je politički sistem izgrađen na etničkoj podeli i vetu na nivou entiteta – sistem koji je doneo stabilnost, ali je reforme učinio gotovo nemogućim. Pozivi na njegovu reviziju postoje već godinama. Nijedan nije uspeo.

Plan rasta je možda bio najjači spoljni podsticaj do sada ponuđen da se prekine taj obrazac. Sa 373 miliona evra u riziku od gubitke i rokom do decembra 2026. godine za koji EU kaže da neće biti produžen, Bosni ponestaje vremena i izgovora.