Vukašin Obradović (foto Medija Centar Beograd)

Vukašin Obradović (foto Medija Centar Beograd )

„Novine Vranjske“ se usled političkih i ekonomskih pritisaka gase a njihov urednik Vukašin Obradović štrajkuje glađu. Stranka ministra odbrane Aleksandra Vulina novinara Stevana Dojčinovića naziva narkomanom koji mrzi Srbiju. Sve ovo se dogodilo samo u jednom danu, a opisuje stanje u kojima se mediji u Srbiji nalaze već godinama

27.09.2017. -  Antonela Riha Beograd

„Ovo jeste potez očajnika koji ne vidi drugi način da završi svoju novinarsku karijeru, a da u isto vreme zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva“ napisao je Vukašin Obradović, u poruci u kojoj je 19. septembra obavestio javnost da je započeo štrajk glađu.

Jedan od najuglednijih srpskih novinara, direktor i urednik „Novina Vranjskih“, dan ranije je objavio da „poreska i druge inspekcije nedeljama borave u redakciji, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj“ iako su, kako tvrdi, izmirena sva poreska dugovanja. Priča o „Vranjskim“ samo je jedna od poslednjih ilustracija pritisaka koje trpe malobrojni nezavisni mediji u Srbiji.

Ubrzo pošto je Obradović objavio da štrajkuje glađu, reagovala su sva novinarska udruženja, nevladine organizacije, opozicione stranke, istaknuti građani i oko 200 njih su se okupili iste večeri ispred zgrade Vlade Srbije na skupu podrške Vranjskim.

Od priznanja do pretnji

Protest je okončan vešću da je Obradoviću pozlilo, da je prebačen u bolnicu i sutradan je objavljeno da je prekinuo štrajk glađu. Ovaj dramatičan događaj pokrenuo je brojne reakcije među kojima je i zajedničko saopštenje Međunarodne federacija novinara (IFJ) i Evropske federacija novinara (EFJ) koji solidarišu se sa Vranjskim, osuđuju političke i ekonomske pritiske na medije i na kraju traže „od međunarodnih organizacija da zaustave ignorisanje ozbiljnih problema sa kojima se suočavaju novinari i mediji u Srbiji i da se aktivno uključe u zaštitu demokratskih vrednosti koje su sami promovisali“.

„Novine Vranjske“ izlaze već 23 godine u Vranju, gradu na jugu Srbije, koji ima oko 86.000 stanovnika. Još devedesetih su svojim tekstovima prevazišle okvire lokalnog nedeljnika i bile prepoznate kao oštar kritičar tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Mala redakcija hrabrih novinara je za svo ovo vreme objavljivala tekstove u kojima su razotkrivali poslovne malverzacije lokalnih biznismena i političara, organizovani kriminalu a prvi su pisali o pedofiliji unutar Srpske pravoslavne crkve za šta su četvorica mladića okrivili episkopa vranjskog Pahomija.

Vukašin Obradović i novinari „Vranjskih“ dobili su najprestižnije novinarske nagrade u Srbiji. Misija OEBS-a je 2009. dodelila Obradoviću nagradu “Ličnost godine” za podršku demokratskih principa nezavisnog izveštavanja i objektivnosti i za promovisanje međuetničkog dijaloga u južnoj Srbiji. Od 2010. do februara ove godine bio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Sva ta priznanja, neprekidna borba da se u tranzicionoj Srbiji uspostavi pristojno medijsko tržište i da se novinari zaštite od političkih pritisaka, dovela su do toga da je poslednjih godina trpeo optužbe političara, uvrede i pretnje koje su dolazile od tabloida bliskih vlasti , kao i pretnje porodici o čemu je govorio u intervjuima koje je poslednjih dana dao povodom gašenja „Vranjskih“.

Poreski dužnici dobijaju kredite, oni koji plaćaju idu pod stečaj

U danu kada je Vukašin Obradović odlučio da štrajkuje glađu, u Vranju je boravila premijerka Ana Brnabić. Na pitanje o gašenju „Vranjskih“ odgovorila je da država ne može da subvencioniše lokalne medije. Dan kasnije je na svom tviter nalogu objavila da je „Vlada u 2017. opredelila veći iznos Vranjskim nego što je ukupno dodeljeno od 2008-2012.“

Ono što je premijerka u ovoj objavi „previdela“, a potom i Vlada u zvaničnom saopštenju, je da je reč o budžetskim sredstvima koja se dodeljuju na osnovu projektnog finansiranja lokalnih medija koje odobravaju komisije u kojima su po pravilu ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tako su Vranjske u poslednje tri godine, prema rečima Obradovića, na osnovu projekata dobile oko 36.500 evra dok su tri druge medijske kuće, dobile mnogo više. Samo ove godine televizija čiji je vlasnik funkcionerka SNS-a, a koja postoji godinu dana, dobila je oko 52.000 evra. Na istom konkursu, Vranjske su odbile da prime novac za projekat, jer im je dodeljeno svega 1000 evra

Istovremeno je, kako je saopštila redakcija, javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim državnim vlasništvom zabranjeno da se oglašavaju u „Vranjskim“ i ugovore o reklamiranju sklapaju isključivo sa provladinim medijima. Pre par meseci državna institucija, koja je vlasnik prostora u kome se nalazi redakcija, zapretila im je izbacivanjem.

Brojni su primeri da mediji bliski vlastima dobijaju novac van zvaničnih konkursa, iz državnog budžeta, ili putem tajnih ugovora i uz nedovoljno kontrole. Nekadašnja državna agencija Tanjug, koja posle neuspele privatizacije 2015. zvanično ne postoji ali i dalje radi, dobila je za usluge produkcije novac od Ministartsva za lokalnu upravu i samoupravu u vreme kada je na njegovom čelu bila sadašnja premijerka Brnabić. Dve nezavisne agencije, Beta i Fonet, takvu priliku nisu imale.

Televizija Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović u svom programu otvoreno podržava predsednika Aleksandra Vučića, je od 2014. do 2016. od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza dobila, prema pisanju istraživačkog portala CINS, više od 7 miliona evra kredita , iako je po evidenciji Poreske uprave tada bila jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji.

Za razliku od Mitrovića, Vukašin Obradović ima, kako kaže, potvrdu da je izmirio sva poreska dugovanja a para na računu više nema. „Hoćemo li da nastavimo dalje ovako, da budemo svakoga dana ponižavani, nazivani pogrdnim imenima? Hoćemo li da nastavimo po tim uslovima da radimo ili nećemo? To su odgovori koje očekujem od novinara i javnosti “, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa po izlasku iz bolnice.

Tetka iz Kanade

Ponižavanje i pretnje nezavisnim novinarima u Srbiji su već postale svakodnevica. Napad ministra odbrane Aleksandra Vulina na istraživački portal “Krik” i urednika Stevana Dojčinovića otpočeo je 18. septembra kada je ovaj portal je objavio tekst u kome otkriva da ministar Vulin ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je 2012. kupio stan.

“Krik” je podatke dobio od Agencije za borbu protiv korupcije koja je o sumnjivom poreklu novca obavestila Tužilaštvo za organizovani kriminal još pre dve godine. Tužilaštvo je prijavu odbacilo sa obrazloženjem da nema dokaza da je Vulin stekao stan na nezakonit način.

Objašnjenje koje je ministar dao Agenciji je da je novac za stan dobio od ženine tetke iz Kanade a novinarima je rekao da ga je unosio u Srbiju u kešu, u iznosima od po 9.000 evra što je iznos koji nije potrebno prijaviti carini.

Na sva ostala logična pitanja koja bi se postavila posle ovako neverovatnog odgovora, ministar Vulin nije odgovarao.

Umesto toga usledila su saopštenja Vulinove stranke, Pokreta socijalista, koja su izlazila danima, čak iz sata u sat. “Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike” piše u jednom od saopštenja i zaključuje: “Svaki neprjatelj Srbije je njegov prijatelj i baš svakog ko Srbiju voli i ko se za nju bori, Dojčinović neizmerno mrzi”.

Uz ministra Vulina je stala premijerka Ana Brnabić rekavši da su ova saopštenja “emotivna reakcija”, a da će se slučajem sporne kupovine stana baviti državne institucije.

Povodom gašenja Vranjskih i napada na Krik kao i novinara koji su stalna meta režimskog tabloida Informer, osnovana je grupa od tridesetak nezavisnih medija, novinarskih udruženja i organizacija civilnog društva koji će, kako najavljuju, “organizovati zajedničke akcije u borbi za “Vranjske” i slobodu medija”.

Prva akcija je najavljena za 28. septembar, kada se pozivaju svi mediji da u podne zamrače ekrane ili obeleže štampana izdanja crnim znakom #StojimUzVranjske, “koji simbolizira medijski mrak sa kojim se već godinama suočavamo u Srbiji”. Možda će to primetiti i državne institucije koje premijerka Brnabić pominje.

Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.  Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by