Pobeda Studentske liste, uz izrazito visoku izlaznost i veliku podršku koju su studenti dobili od građana, promenila je ne samo odnos snaga u skupštini, već i samu strukturu političke scene.

Pred Srbijom su izazovi mirne tranzicije vlasti, formiranja nove vlade, obnove institucija, utvrđivanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, suzbijanja korupcije i kriminala, ali i budućnosti tradicionalnih političkih stranaka, koje su decenijama oblikovale politički život zemlje.

O tome šta izborna pobeda Studentske liste znači, koliko je duboka promena koju je donela i kako bi mogla da izgleda politička scena u narednom periodu, razgovarali smo sa političkim konsultantom Dušanom Milenkovićem.

Kako tumačite izborni rezultat i njegov značaj za budućnost Srbije?

Mislim da je duboka politička kriza počela mnogo ranije, još na izborima 2022. godine. Od tada pa do 2024. godine imali smo nekoliko izbornih ciklusa, dva puta parlamentarne i tri puta izbore za skupštinu Grada Beograda. Društvo su potresle velike tragedije, od ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Orašju i Maloj Duboni, do pada nadstrešnice i smrti šesnaest ljudi. Sve je ukazivalo da je društvo veoma uzdrmano i da se dešavaju promene.

Pad nadstrešnice u Novom Sadu i studentski ustanak 2024. godine doveli su do radikalnog intenziviranja krize. Studentski pokret je suštinski objedinio pobunjeni deo društva i usmerio ga protiv režima. Nakon toga smo svedočili ubrzavanju političkih događaja, najvećim protestima u istoriji Srbije i formiranju pokreta koji je tražio i dobio izbore. Na tim izborima ubedljivo je pobedila Studentska lista.

Mislim da je ova dominanta pobeda istorijska. Reč je o najboljem rezultatu jedne opozicione opcije u Srbiji u ovom veku. Studentska lista je osvojila 140 od ukupno 250 poslaničkih mandata, ali nema dvotrećinsku većinu potrebnu za promenu Ustava. Međutim, kada se u obzir uzme čitav pokret, broj ljudi koji su učestvovali na protestima i glasali za Studentsku listu, rekao bih da taj politički zamah ima snagu ustavnog mandata.

Nova većina dobila je veoma širok prostor da temeljno menja društvo i državu, a svakako da najpre menja zakonodavstvo i način na koji funkcionišu institucije.

Pored rezultata izbora, govori se i o važnosti velike izlaznosti na nedavno održanim izborima. Zašto je taj podatak značajan i čemu nas uči?

Dana 25. oktobra 4,5 miliona građana izašlo je na izbore, što je apsolutno najveći broj birača na parlamentarnim izborima u Srbiji u ovom veku. Važno je imati u vidu demografski kontekst, odnosno činjenicu da se Srbija suočava sa demografskim deficitom. Stanovnika je iz godine u godinu sve manje i to je trend koji postoji od početka ovoga veka.

Kada sve to sagledamo, činjenica da smo na izborima imali najveći broj ljudi koji su glasali govori o tome da su građani poručili da im je važno da kažu koga podržavaju. Broj izašlih na birališta ukazuje da je mobilizacija bila izuzetno velika i da je doprinela ovom rezultatu.

Kakvu tranziciju vlasti očekujete i šta bi trebalo da budu prvi potezi nove skupštinske većine i vlade?

Nadam se da ćemo do kraja imati mirnu tranziciju vlasti. To što je dosadašnji režim odmah priznao poraz predstavlja dobar uvod i nadam se da će se prenos vlasti dogoditi relativno brzo. Proces donekle komplikuje činjenica da imamo vršioca dužnosti predsednika države, a ne predsednika sa punim mandatom, te da nas očekuju i predsednički izbori, koji bi trebalo da budu održani u decembru.

Očekujem da će predsednički izbori biti održani u predviđenom roku i da će kandidat Studentske liste pobediti, čime bi bio zaokružen jedan politički proces. Ne vidim drugačiji scenario, osim ukoliko ne bude opstrukcija, koje svakako ne bi bile dobre.

Studentska lista već ima programske okvire i u skladu sa njima će postavljati zadatke parlamentu i vladi, kroz zakonska rešenja i postupanje izvršne vlasti. Prvi korak je konstituisanje skupštine, a nakon toga i izbor vlade. Ne znamo da li će Studentska lista predložiti mandatara koji će sastaviti kabinet ili će predlagati svakog ministra pojedinačno.

Ipak, očekujem da će ljudi koji su prošli proces kandidovanja i izbora za listu preuzeti odgovornost za upravljanje državom. Proces izbora kandidata je bio dug i mukotrpan. Studentski pokret funkcioniše horizontalno, kroz odlučivanje plenuma svih fakulteta, što iziskuje puno vremena i usaglašavanja. Kandidati sa liste su prošli kroz različite provere i procedure, pa zbog toga mislim da je logično da upravo oni budu i članovi buduće vlade i da preuzmu odgovornost za upravljanje državom.

Za razliku od prethodnih izbora, kada je SNS čekao dva ili tri meseca da bi formirao vladu, mislim da se sada društvu žuri. Očekujem da će, čim se konstituiše skupština, nova vlada biti izabrana u relativno kratkom roku. Pred novom vlašću su odgovorni zadaci: stabilizacija države, uspostavljanje reda u institucijama, stabilizacija ekonomije i donošenje prvog seta zakona koji su već pripremljeni.

Verujem da će se veoma brzo pristupiti procesuiranju svih odgovornih za pad nadstrešnice, jer je to i bio osnovni zahtev studenata. Takođe očekujem da će se nova vlast brzo pozabaviti medijskom scenom. Već sada, iz pozicije nekoga ko još nije preuzeo vlast, Studentska lista upućuje zahteve RTS-u i REM-u da rade profesionalno i u skladu sa zakonom.

Sličnu situaciju smo videli u Mađarskoj, kada je Peter Mađar, nakon izborne pobede, poručio dotadašnjim funkcionerima i medijskim radnicima da bi trebalo da podnesu ostavke, ne čekajući formalno preuzimanje vlasti.

Kako vidite budućnost tradicionalnih političkih partija u Srbiji, pre svega opozicionih, ali i Socijalističke partije Srbije (SPS), koja prvi put od svog osnivanja nije prešla cenzus?

Mislim da su partije koje su učestvovale na ovim izborima završile svoju političku karijeru. Možda će neke pokušati da menjaju formu, da se reorganizuju, ali njihov politički potencijal ostaje u prošlosti. SNS je jedina stranka koja je ostala u parlamentu i očekujem da će se raspasti, jer je njeno vezivno tkivo bio opstanak na vlasti. S obzirom na to da više neće biti na vlasti, mislim da će se pokrenuti proces raspadanja. Očekujem i nastanak novih političkih stranaka.

Upravo o tome sam govorio. Studentska lista je svojevrsni cunami koji čisti političku scenu. Otvara se prostor u kojem mogu da nastanu nove političke organizacije. Tu uključujem ukrupnjavanje postojećih stranaka koje nisu učestvovale na izborima, a podržale su Studentsku listu. Verujem da će početi da se stvaraju veće političke organizacije jer je ljudima dosta malih stranaka i ekstremno fragmentisane političke scene.