Između suza, besa i nezadovoljstva, od Prištine do Beograda, reagujući na presudu Specijalizovanih veća Kosova, najviši državni zvaničnici i političari više su komentarisali rad specijalnog suda u Hagu u poslednjih 48 sati nego tokom svih godina postojanja ove institucije, osnovane 2015. godine.

Vučićeva reakcija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već u prvim satima nakon presude najavio je da će se iste večeri obratiti javnosti na konferenciji za novinare sazvanoj upravo ovim povodom. Tačno u 18.30 počeo je sa komentarisanjem presude i poručio građanima da ne treba da budu euforični, ,,već da strpljivo čekamo i da dobro razumemo poruke koje su stigle danas”.

Vučić je dodao da Sud nije utvrdio sumnje o postojanju široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo zato što nije hteo da uruši kredibilitet Oslobodilačke vojske Kosova. Prema njegovom mišljenju, dan u kojem je doneta presuda je „dobro pokazao šta mnogi u regionu misle o Srbima i koliko ih ne interesuju srpske žrtve, jer one istorijski ne smeju da postoje“.

„Mnoge nas stvari nisu iznenadile, ali neke jesu, posebno ćutanje i licemerje međunarodne zajednice, ako je to uopšte neko veliko iznenađenje“, kazao je Vučić i pročitao izjave visokih zvaničnika zemalja regiona koji su osudili presudu vođama OVK.

Pročitao je i saopštenje Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske o presudi, ističući ironično da je „morao da pomene i Hrvatsku, jer su opšte poznati u svetu kao objektivni i principijelni kad su u pitanju zločini i zločinci“.

Dodao je da Srbi u zemljama regiona „ne postoje kao žrtve“, već „u svakom saopštenju i svakoj izjavi moraju da budu zločinci“.

„I sad razumete zašto su svi u regionu već više godina ujedinjeni u mržnji protiv Srba i kako imaju zajedničke ciljeve“, rekao je Vučić.

Gde su žrtve?

Ni Vučić, međutim, nije u fokus svog govora stavio žrtve, koliko je njima ova presuda važna, i zašto je uopšte važna za bolje razumevanje rata na Kosovu i uloge OVK.

Uostalom, gotovo niko u regionu nije spominjo žrtve. Fokus je, kao i uvek kada državni zvaničnici komentarišu ratne zločine, bio na ratnim zločincima, a ne na žrtvama i njihovim porodicama.

Jasmina Lazović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, kaže da na Balkanu nije neuobičajeno da visoki zvaničnici komentarišu presude međunarodnih sudova i da ih koriste u političke svrhe.

,,Mi sada u Srbiji imamo izbore, i za mobilizaciju nacionalističkog sentimenta je korisno to što je ova presuda bila, i što je Vučić imao priliku da se na negativan način osvrne na nju”.

Lazović kaže da je sama presuda, iako prvostepena, od velikog značaja za dublje razumevanje oružanog sukoba na Kosovu i uloge koju je u njemu imala OVK. Iz perspektive kosovskog društva, ističe Lazović, presuda je važna za razbijanje narativa o tome da je OVK vodila prevashodno pravedni rat, jer na Kosovu nema mnogo prostora da se govori o zločinima koje su počinili njeni pripadnici.

,,Postoji razlog da Srbi budu nezadovoljni jučerašnjim presudom, ali mene više brine činjenica da čak i za one stvari koje su u sudskom postupku dokazane van razumne sumnje nema dovoljno prostora da se o njima govori. Dokazani su mučenje, zlostavljanje i protivpravno pritvaranje civila kako albanske tako i srpske nacionalnosti, kao i ubistva, a mi o tome nismo čuli ništa od predsednika”.

Fred Abrahams, ko-direktor Centra za pravdu ,,Aryeh Neier” iz Berlina, koji je tokom rata pratio dešavanja na Kosovu za Human Rights Watch, svedočio je na suđenju protiv Miloševića i 2023. godine kao svedok tužilaštva na suđenju protiv Tačija, smatra da je ova presuda važna i na globalnom nivou, jer potvrđuje da se zakoni ratovanja primenjuju na sve strane u sukobu.

,,Nije važno da li ste napadač ili napadnuta strana, morate poštovati međunarodno humanitarno pravo”, ističe Abrahams. “Nije važno ni da li je vaš cilj pravedan ili zao, civili moraju biti zaštićeni. U tom smislu, ova presuda prevazilazi Kosovo i region i potvrđuje osnovni princip čija je svrha da se u ratu smanji stradanje civila”.

“To, naravno, ne znači da se ovaj princip primenjuje pravično. Vidimo u Ukrajini, Gazi, Sudanu i drugim krajevima koliko ozbiljno može da se krši. Ali možemo da prepoznamo trenutak u kojem taj princip ipak biva potvrđen”.

Abrahams se nada da će presuda Tačiju i ostalim vođama OVK ponovo usmeriti pažnju na pitanje nestalih u ratu i na utvrđivanje odgovornosti u Srbiji i regionu. Svestan je, kako dodaje, da je pred državama regiona težak zadatak.

Ostale reakcije

Aleksandar Vučić, očekivano, nije jedini koji je komentarisao presudu u Srbiji.

Prilično glasne, ali pre svega zapaljive i netačne ocene, stigle su i od Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) i nekadašnjeg bliskog saradnika Slobodana Miloševića. Dačić je rekao da je presuda potvrda ,,onoga što Srbija i srpski narod glasno govore već više od četvrt veka – da je takozvana OVK bila zločinačka i teroristička organizacija”.

„Kao država i narod koji je podneo ogromne žrtve, ne možemo biti potpuno zadovoljni ovom presudom. Činjenica da je sudsko veće odbacilo tačke optužnice koje se odnose na zločine protiv čovečnosti predstavlja skandalozan politički manevar i direktnu uvredu za sve nevine žrtve”, izjavio je Dačić.

Oglasio se i Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, koji tvrdi da su lideri OVK abolirani za zločine počinjene prema Srbima jer je sud odbacio tačke optužnice koje se odnose na zločine protiv čovečnosti, kao i Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove u poslednjem sazivu Narodne skupštine. Drecun je rekao da je ,,pravda delimično zadovoljena.”

,,Ne mogu da prihvatim uopšte [tvrdnju] da oni nisu, da teroristička OVK nije sprovodila sistematski progon stanovništva. Jer, znate, ovi zločini su zapravo sistematski progon”, rekao je Drecun gostujući na televiziji Euronews.

Reagovale su i pojedine opozicione partije. Narodni poslanik iz redova Pokreta slobodnih građana (PSG) Vladimir Pajić rekao je da osuđujuće presude predstavljaju potencijalnu opasnost za srpsku zajednicu na Kosovu zbog „izvesne zloupotrebe političkog trenutka u kom se nalazimo“. On je naveo da su, imajući u vidu očekivane izbore u Srbiji i nestabilnu vlast na Kosovu, mogući nepoželjni scenariji od kojih bi i Beograd i Priština mogli da pokušaju da politički profitiraju.

Među retkima koji su pomenuli žrtve je stranka Zeleno-levi front (ZLF), koja smatra da presuda žrtvama i njihovim porodicama donosi ono što čekaju gotovo tri decenije: priznanje da su počinjeni ratni zločini i utvrđivanje odgovornosti za njih.

,,Presuda Specijalizovanih veća važna je i zato što dolazi nakon suđenja obeleženog dokumentovanim zastrašivanjem svedoka, na šta je ukazao i sudski panel. Nažalost, optužnica obuhvata samo period do septembra 1999. godine, pa su brojne žrtve stradale nakon rata ostale van njenog okvira, a njihove porodice i dalje čekaju pravdu“.

ZLF ističe da utvrđivanje krivice za ratne zločince ne sme ostati samo u sudnici, jer neće doći do pomirenja u regionu dok se „ratni zločinci predstavljaju kao heroji”.

Više od četvrt veka od poslednjeg velikog sukoba, Balkan se mnogima još uvek čini kao bure baruta. Iako su i lokalni i međunarodni sudovi doneli na stotine presuda i ustanovili mnoge činjenice o ratnim dešavanjima, ratni zločini se i dalje negiraju ili relativizuju, dok se mnogi osuđeni ratni zločinci slave kao heroji. Nedavna komemoracija i sahrana Ratka Mladića u Beogradu najbolji su primer ove prakse.

Na pitanje koliko su presude važne za pomirenje u regionu, Jasmina Lazović iz FHP-a kaže da bi mogle biti veoma važne jer govore šta se zaista desilo.

,,Naš problem je to što ih ne koristimo na taj način. U većini društava na Zapadnom Balkanu kultura sećanja se svodi na glorifikaciju vlastitih boraca, koji su često ratni zločinci, i samoviktimizaciju, odnosno na korišćenje i zloupotrebu žrtava za nacionalističke narative, dok nema saosećanja sa patnjom koju su preživele”.