Vučićeva SNS potvrdila dominaciju na lokalnim izborima u Beogradu

Vodeća snaga opozicije sada je koalicija oko Dragana Djilasa, a najveći gubitnik Demokratska stranka, koja nije prešla cenzus za ulazak u gradski parlament

Pobedom na važnim izborima za lokalne gradske vlasti u Beogradu vladajuća koalicija, predvodjena srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, na duže vreme je učvrstila pozicije. Osim mesta predsednika Srbije, kome mandat ističe tek za četiri godine, ta koalicija ima i ubedljivu većinu u srpskom parlamentu, a naredni redovni republički izbori treba da budu održani za nešto više od dve godine. Sa osiguravanjem četvorogodišnjeg mandata u Beogradu, politička dominacija je „zapečaćena“.

Prema još nezvaničnim rezultatima, SNS bi sama mogla da ima natpolovičnu većinu, verovatno 64 od ukupno 110 odborničkih mesta u gradskom parlamentu. Ta stranka osvojila je oko 45 odsto glasova, ali će joj se “preliti” procentualno najviše glasova stranaka koje su ostale ispod cenzusa od pet odsto. Za izbore su prijavljene čak 24 liste, a cenzus su, osim SNS i SPS, prešli još samo koalicija oko bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Djilasa (18 odsto glasova) i blok oko predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića (devet odsto glasova).

Sve ostale stranke su ispod cenzusa, a glasovi koje su dobile će se rasporediti na koalicije koje su ušle u parlament, srazmerno broju glasova koje su osvojile. Zahvaljujući tome dominacija SNS-a će biti potpuna, dok će značaj SPS-a objektivno opasti. SPS je samostalno učestvovala na gradskim izborima i osvojila je tek oko šest odsto glasova. Iako će verovatno biti u poziciji da sama formira gradsku vladu, ne treba očekivati da SNS na gradskom nivou raskine partnerstvo sa SPS, koja joj je partner u republikoj vladi. Nije, medjutim, isključeno da SPS dobije nešto manji udeo u gradskoj vlasti nego što je imala do sada.

Ozbiljan poraz pretrpela je Demokratska stranka (DS), koja je godinama bila vodeća snaga srpskog proevropskog dmokratskog bloka, a dugo je kontrolisala vlast u glavnom gradu. Ta stranka je, zajedno sa koalicionim partnerima, dobila tek nešto više od dva odsto glasova, što se može uzeti kao pravi debakl. Vodeća snaga opozicije sada je koalicija oko Dragana Djilasa, a DS će verovatno u narednim mesecima biti suočena sa ozbiljnom unutrašnjom krizom, a moguće su i promene u stranačkom vrhu.

Gradonačelnik

Sada sledi faza dogovora o izboru gradonačelnika i drugih gradskih organa i tela. Odlučujuću reč u tom poslu imaće Vučić, čija SNS potpuno dominira u vladajućoj koaliciji. Budući da je taj blok u kampanji za gradske izbore insistirao na stavu da je minule četiri godine, odnosno otkako su SNS i SPS preuzeli lokalnu vlast, grad odlično funkcionisao i da su gradske službe bitno unapredjene, ne bi trebalo očekivati neke dramatične promene.

SPS je samostalno nastupila na izborima i imala je svog kandidata za gradonačelnika, aktuelnog ministra energetike Aleksandra Antića. SNS se nije protivila isticanju kandidature Antića, ali koalicionog dogovora o imenu gradonačelnika nije bilo. Kandidovanje ministra energetike za gradonačelnika je, dakle, isključivo stvar političke potrebe i procene same SPS-a.

Eventualni izbor Antića za gradonačelnika otvorio bi i druga važna pitanja. On bi, naime, u tom slučaju morao da napusti poziciju ministra energetike, a ta pozicija je izuzetno važna za odnose Beograda sa Moskvom. Rusija tradicionalno ima poverenja u kadrove SPS-a koji zauzimaju ključne pozicije u energetskom monopolu pod ruskom kontrolom. Dakle, ukoliko bi Antić napustio mesto ministra energetike, verovatno bi se pojavila potreba da na njegovo mesto dodje neko drugi iz SPS-a i da se tako izbegnu nesporazumi sa Moskvom.

Za Vučića bi takvo rešenje bilo teško prihvatljivo jer bi onda kadrovi SPS-a imali i mesto ministra energetike i važno mesto gradonačelnika Beograda. Osim toga, srpska strana je tokom nedavnog Vučićevog susreta sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim, dobila jasne signale o snažnoj podršci Moskve SPS-u. Lavrov je, naime, rekao da podržava vladajuću koaliciju. Istina, pomenuo je i Vučićevo ime, ali je u prvom planu ipak bila podrška koaliciji, a time i SPS-u i njenom lideru Ivici Dačiću. U takvim okolnostima logično je očekivati da za gradonačelnika bude izabran ili neko od funkcionera SNS-a, ili neka nestranačka ličnost.

Dominacija

Promene na političkoj sceni u Srbiji su, imajući u vidu upravo završene gradske izbore, moguće samo ukoliko dodje do nekih dramatičnih političkih ili ekonomskih potresa. Vladajući blok, koji čine SNS i SPS, već je učvrstio vlast na svim nivoima i ulazi u fazu u kojoj mu je prioritet da sačuva ono što je postignuto. Otuda glasine o tome da bi u roku od godinu dana, a možda i ranije, mogli da uslede vanredni parlamentarni izbori deluju prilično neubedljivo. Najviše što se može očekivati je eventualna rekonstrukcija vlade.

Vučić i vladajući blok nemaju interes da narušavaju čvrstu poziciju koju su već stekli i zbog koraka koje do kraja iduće godine treba preduzeti na rešavanju kosovskog problema. Neposredno uoči izbora održanih 4. marta, Vučić se u Berlinu sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Do sastanka je došlo na Vučićev zahtev, a po povratku u Beograd on je otvoreno rekao da Srbija do iduće godine mora da prihvati takozvani obavezujući sporazum sa Kosovom, čime je praktično započeo kampanju za usvajanje tog sporazuma.

Ovaj korak Vučić je preduzeo u samom finišu predizborne kampanje za gradske izbore na kojima je SNS ubedljivo pobedila. Nacionalistički orijentisan deo opozicije nije imao ni snage ni sposobnosti da iskoristi najavljeno prihvatanje sporazuma koji, kako se nezvanično može čuti, treba da otvori vrata Kosovu da pokuša da na neki način bude predstavljeno u Ujedinjenim nacijama (UN). Za srpske nacionaliste, a do dolaska na vlast i za samog Vučića, tako nešto bilo je ravno izdaji, ali je sada postalo neizbežno.

Tako su beogradski izbori poslužili kao neka vrsta uvoda u krupne poslove koji pred srpskim vlastima stoje ove i naredne godine. Vučićeva izjava nakon sastanka sa Merkelovom otuda je funkcionisala kao neka vrsta političkog eksperimenta u kome je srpski predsednik „opipao puls“ javnog mnjenja. Izvesno je da ima razloga da zaključi da je pred njim brisan prostor i da, bez ikakvih teškoća, može da nastavi sa kampanjom za obavezujući sporazum sa Kosovom. Ako rešenje bude pronadjeno u predvidjenom roku, biće uklonjena jedna od najvećih prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji (EU).

blog comments powered by