Tužba i kontratužba

Nakon što se Međunarodni sud pravde oglasio nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen od 1991. do 1995. godine, Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu za ratne zločine počinjene tokom operacije „Oluja" 1995.

Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu za ratne zločine počinjene tokom operacije „Oluja" 1995. godine. Ovu odluku saopštio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić koji je time odgovorio na pitanje kako će Srbija reagovati nakon što se Međunarodni sud pravde oglasio nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen od 1991. do 1995. godine.

Za najveći deo srpske javnosti ovakva odluka ne predstavlja iznenađenje. Ipak, nekoliko dana nakon odluke Međunarodnog suda pravde, javnost u Srbiji je intenzivno raspravljala o spornim pitanjima u vezi sa pomenutom odlukom Suda, kao i koracima koje bi Srbija trebalo da preduzme.

Sud u Hagu nije prihvatio prigovor Srbije da nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti potpisnica Konvencije o genocidu. Za odbacivanje tog prigovora glasalo je deset sudija, dok je sedam bilo protiv. U odluci suda se navodi da, iako je status SRJ u Ujedinjenim nacijama od 1992. do 2000. bio „nejasan", iz odnosa koji je Srbija imala prema sudu u prethodnim postupcima koji su se pred njim vodili, može se zaključiti da Srbija prihvata njegovu nadležnost. Takođe, sud je u odluci podsetio da je SRJ 1992. Generalnoj skupštini UN dostavila deklaraciju u kojoj preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz prethodnog članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu. Sud nije uvažio prigovor Srbije da takva deklaracija nije usvojena u UN, a ni upućena na pravno valjan način, obrazlažući to činjenicom da su državni organi SRJ postupali u skladu sa deklaracijom.

Srpsku javnost zainteresovao je drugi slučaj. Međunarodni sud pravde se oglasio nenadležnim u postupku tadašnje SRJ protiv osam zemalja NATO, pokrenutom u cilju dokazivanja prekomerne upotrebe sile tokom bombardovanja i genocid. Sud je tada usvojio prigovor osam zemalja da sud nije nadležan, jer SRJ 1999. godine nije bila članica UN. Tibor Varadi, glavni pravni zastupnik Srbije, u izjavi za „Politiku" navodi da je ta odluka „manje od pravde". Varadi smatra da je sud istu argumentaciju tumačio različito u dva slučaja, jer je ustanovljeno da postoji potreba za fleksibilnošću. „Mislim da to nije puna pravda, a tako je mislilo i sedmoro sudija koji su smatrali da sud nije nadležan. Odluka nije doneta ubedljivom većinom, ali to je ipak većina" zaključuje Varadi.

Drugi prigovor Srbije odnosio se na to da predmet tužbe ne mogu biti događaji pre 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ. Sud je odlučio da se o tom prigovoru izjasni naknadno, kada počne rasprava o suštini spora.

Srbija će dobiti najmanje godinu dana da odgovori na tužbu Hrvatske, a postupak će, prema prvim procenama, trajati nekoliko godina.

Odnosi između Hrvatske i Srbije ponovo su na vrlo niskom nivou. Srbija je, čini se, očekivala da Hrvatska odustane od tužbe ili da dve države postignu poravnanje. Takva očekivanja, čulo se u Beogradu, temelje se na stavu da je vreme da dve države zajednički grade evropsku budućnost, te da zla iz prošlosti treba prevazići.

Prevazilaženje trauma iz prošlosti upravo je kamen spoticanja za dve države. Dva tumačenja događaja sprečavaju zvanični Zagreb i Beograd da u potpunosti normalizuju odnose, a odluku stavljaju u ruke Međunarodnog suda pravde. Beograd je, kako se čuje ovih dana, bio spreman da se sa Hrvatskom dogovori oko tužbe. Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da je moguće sa Hrvatskom postići vansudsko poravnanje. Na pitanje šta bi to značilo, Tibor Varadi je rekao da to zavisi od političkog dogovora između dve zemlje. „Zavisi šta bi Hrvatska tražila od Srbije, ne bi bilo lako odrediti šta je granica dostojanstva ispod koje ne bi smelo da se ide. To ne bi bili laki ni jednostavni razgovori. Bilo bi u interesu obeju strana da je dogovor postignut mnogo ranije" izjavio je Varadi za „Politiku" i dodao je Srbija više puta ponovila da je za postizanje dogovora, ali da iz Hrvatske nije bilo dogovora.

Istog dana kada je iz Haga stigla odluka Međunarodnog suda pravde o prihvatanju nadležnosti u slučaju Hrvatske protiv Srbije, u Beogradu je poništena odluka o mogućem vansudskom poravnanju. Vuk Jeremić, „mladi lav srpske diplomatije", kako ga pohavalno ali i pežorativno nazivaju neke kolege, objavio je da će Srbija tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u operaciji „Oluja".

„Hrvatska nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju joj je Srbija u više navrata pružala i na naše napore da ostavimo prošlost iza sebe i da se okrenemo zajedničkoj evropskoj budućnosti. Oni su odbijali da se suoče sa činjenicom da je 250.000 Srba etnički očišćeno sa prostora Republike Hrvatske. Ovoga puta će to morati da učine pred Međunarodnim sudom pravde" rekao je Jeremić gostujući u Dnevniku Radio Televizije Srbije.

„Hrvatski zvaničnici žele da se ustanovi istina. Slažemo se, neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde. Da se ustanovi šta se događalo u toku operacije „Oluja". Učinićemo sve da naš slučaj bude adekvatno predstavljen i predstavićemo ga u kontekstu celog istorijskog događanja na ovim prostorima. Sagledaćemo sva događanja u toku 20. veka, događanja u toku Drugog svetskog rata, u toku Nezavisne države Hrvatske. Dakle, okrenućemo se istoriji da bismo utvrdili istinu radi zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji" zaključio je Jeremić.

Predstavnici političkih partija u Srbiji uglavnom se slažu da Srbija treba da odgovori kontratužbom. Nada Kolundžija iz Demokratske stranke (DS) smatra da je vreme da se pred sudom pokrenu teme koje se tiču etničkog čišćenja i zločina nad Srbima, dok Željko Ivanji iz G17 smatra da bi Srbija trebalo da ozbiljno razmotri pitanje kontratužbe, podvlačeći da će najnoviji razvoj situacije iskomplikovati odnose između Hrvatske i Srbije. Ivanji je u izjavi za B92 rekao „naša logika je bila da možemo da oprostimo, ali ne i zaboravimo. Logika nam je bila i međusobno izvinjenje". Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije (SPS) smatra da je intrigantno da se Međunarodni sud pravde progllasio nadležnim u sporu Hrvatske protiv Srbije a to isto nije učinio u tužbi Srbije protiv zemalja NATO.

Goran Svilanović, nekadašnji šef srpske diplomatije, smatra da je nemoguće da Hrvatska i Srbija dokažu genocid, jer on podrazumeva nameru da se uništi jedan narod. Svilanović smatra da tužbu i protivtužbu treba prepustiti pravnim timovima dve zemlje i istovremeno raditi na normalizaciji odnosa. U izjavi za B92 Svilanović navodi da „koliko god nam to delovalo strašno po odnose Hrvatske i Srbije i zbog njihove i zbog naše javnosti je lakše da prođemo kroz sudski spor". Svilanović je dodao da „prostor za dobre odnose između dve zemlje postoji, ali izgleda da mi prosto moramo da prođemo kroz to da nam neko drugi kaže šta se desilo, možda nismo spremni da sami sa sobom i sa susedima razgovaramo o tome".