Tomislav Nikolić

Tomislav Nikolić ( wikipedia )

Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke (SNS) od subote ujutru štrajkuje glađu i žeđu. Ovu odluku saopštio je na velikom mitingu naprednjaka u Beogradu, na kojem se, prema procenama organizatora okupilo oko 120.000 ljudi

20.04.2011. -  Petra Tadić Beograd

Nisam politički analfabeta, ali priznajem da već danima ne mogu da dokučim razloge Nikolićevog štrajka. Opozicija hoće vanredne izbore. Razumljivo. Kažu, stanje u Srbiji je katastrofalno a vlast loša. Vele da imaju plan za bolju budućnost, mada nam ga još nisu rekli.

Šta je tačno Tomu navelo na ovakvu odluku niko pouzdano ne zna. Mesecima već traju „natakanja“ između predsednika Srbije i Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Nikolić kaže „Borise, daj izbore“, a ovaj mu poručuje „Tomo, izbora će biti kada Srbija dobije kandidaturu za članstvo u EU“. Onda se Toma danima nećka hoće li organizovati novi miting koji je svom članstvu i simpatizerima obećao na prvom mitingu održanom pre dva meseca ili će od mitinga odustati zarad najvećeg od svih interesa Srbije, čitaj članstva u EU. Da podsetimo, tada je Nikolić rekao da će u aprilu sesti na stiropor i na njemu sedeti sve dok ne „istiroporuje“ vanredne izbore. Nema šta, naučio Toma u poznim godinama gandijevske metode. Učilo je Nikolića i mlađeg mu potpredsednika Vučića kako je to Otpor radio pre, sada već, dobrih dvanaest godina. Ispeglalo najviše lidere stranke, svi fini i sređeni, sva im usta puna demokratije, nenasilja, mira, Evrope i inih zapadu dragih reči.

Sastajali su se, dakle, Tadić i Nikolić i rastajali. Mi to, naravno, nismo znali. Toma je odlučio da će mitinga ipak biti. Onda smo shvatili da Toma traži da izbori budu već sada zakazani za decembar, a da je Boris rad da iste organizuje negde u januaru. Poslednji put su se pre mitinga predsednik Srbije i onaj što bi da bude predsednik videli u petak. Sve nešto mislim da se Toma naljutio na Borisa jer je potonji obnarodovao da su se oni već nekoliko puta sastajali. 

Onda bi i taj miting u subotu 16. aprila. Govori Velja Ilić, lider Nove Srbije, pa govori Milanka Karić, supruga onog Bogoljuba Karića koji je u egzilu, pa govori Aleksandar Vulin, nekadašnji bliski saradnik Mire Marković, žene Slobodana Miloševića, pa govori Vučić i na kraju, kako je i red, Toma Nikolić. Kad eto iznenađenja. Reče Toma, „pristaše moje, moji dragi glasači a građani Srbije, ja od jutros niti jedem niti pijem i tako ću sve dok nam mrski predsednik Srbije ne raspiše izbore“. Uze onda Toma stripor i sede na binu, priđe mu žena, zagrliše se i otpoče nova agonija za ovu jadnu zemlju. Malo pre mraka, Nikolić uđe u skupštinu da bi poručio pristalicama, kojih je ostalo nekoliko hiljada da se mirno raziđu. Tamo je, to jest, u skupštini Nikolić bez hrane i pića proveo nešto malo više od jednog dana. U nedelju ga je obišao Tadić. Rekao mu da nije dobro to što radi, tražio da prekine štrajk, ali ga Toma nije poslušao.

Onda se Nikolićevo zdravlje pogoršalo, pa su ga odveli u bolnicu. E, ali ne u državnu, već u privatnu. Rekli su nam iz Nikolićeve stranke da je to zato što državne bolnice kontroliše Tadić i tamo bi sigurno Tomi bez njegovog pristanka dali infuziju i u njoj hranu i vodu, što bi, po njihovom mišljenju, bilo direktno ugrožavanje Tominih interesa i njegovih izbora. 

Od Nikolića je tražio da prekine štrajk i patrijarh srpski Irinej. Rekao mu da to nije hrišćanski. Toma nije poslušao. Rekli mu iz Evropske Unije da opozicija treba da nađe drugi način da izbori izbore. Ni to nije promenilo mišljenje naprednjaka. Većina srpskih političkih partija misli da ovo nije najbolji način da se zaoštrava scena u Srbiji, a ni analitičari nemaju baš posebnog razumevanja za ovakav čin jednog ozbiljnog lidera stranke koja ima ozbiljan rejting. Naprednjaci i njihovi koalicioni partneri odbijaju sve napade i najavljuju radikalizaciju štrajka. 

Građani su, rekla bih, zbunjeni. Neki su i revoltirani. Možda je Toma ovim potezom sebi pucao u nogu. Probudio one koji su razočarani u vladu DS i koji su mislili da ne izađu na izbore. Uglavnom, malo ko razume zašto Nikolić štrajkuje. Teško da je poverujemo da je to zbog razlike od mesec dana u izborima. Možda je povezano, kako se spekuliše po Srbiji, sa očekivanim Šešeljevim povratkom iz Haga, od kojeg se Nikolić uplašio pa pokušava da zadrži birače. Ili je procenio da može da ruši vladu već sada i da se na izbore ide pre kandidature za članstvo u EU, iako se Nikolić i njegova stranka kunu da ne bi ništa učinili da to dovedu u pitanje. Možda je odgovor u nekom četvrtom razlogu. 

Kako god da se stvar posmatra, verujem da ovakvi potezi nisu dobri ni za koga u Srbiji. Radikalizacije bilo koje vrste teško će doneti promene kakve su nam potrebne. I ovo ne govorim zbog kandidature o kojoj svi govore kao da je apsolutno nesporno da ćemo je i dobiti. Ne govorim ni zbog te „velike“ Šešeljeve pobede u Hagu, taman kao da smo pročitali presudu koja još nije ni napisana. Ne govorim to ni zbog nove krize u regionu nakon presude Gotovini u Hagu. Mislim tako jer je degutantno da Nikolić štrajkuje glađu zbog termina izbora kada milion građana ove zemlje nema šta da jede. Mislim tako jer je licemerno da naprednjaci koji se nisu legitimisali na izborima, već su mandate dobili od Srpske radikalne stranke kojoj su nekada i srcem i dušom pripadali, tvrde da su najjača partija koja ima pravo da zahteva od vlasti vanredne izbore. Mislim tako jer mi u poslednja tri dana ne deluje kao da su naprednjaci kadri da kontrolišu situaciju i da ne izazovu nemire na ulicama Srbije. Sve je legitimno, protesti i mitinzi, najoštrija kritika vlasti, sve, samo ne nasilje na ulicama i podele od kojih se godinama oporavljamo.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy