OSCE (foto Immanuel Giel)

OSCE (foto Immanuel Giel )

Sve je povezano – i Ukrajina, i Kosovo, i predsedavanje OEBS-om i odnosi na srpskoj političkoj sceni. Nova predsedavajuća OEBS-a treba da se usprotivi mešanju Rusije u unutrašnje stvari Ukrajine, Rusija podržava onaj deo političke scene i javnosti koji traži čvršći stav oko Kosova i za uzvrat očekuje snažniju podršku za svoje ciljeve u Ukrajini, a Brisel je definisao poziciju i očekuje da je Srbija sledi

09.01.2015. -  Dragan Janjić Beograd

Srbija je preuzela predsedavanje OEBS-om u trenutku kada je njena međunarodna pozicija veoma ranjiva, što može da joj oteža obavljanje te međunarodne funkcije. Ukrajinska kriza, sasvim izvesno jedan od glavnih problema kojima će se OEBS baviti još čitav niz godina, antagonizuje odnose između Brisela i Vašingtona sa jedne i Moskve sa druge strane. Cilj Srbije je da pokuša da se nametne kao posrednik u rešavanju te krize i tako poveća međunarodni ugled, ali su izgledi za dostizanje tog cilja veoma mali.

Srbija je sa Švajcarskom istakla kandidaturu za zajedničko, dvogodišnje predsedavanje OEBS-u na ministarskom sastanku te organizacije u decembru 2011. godine u Viljnusu u Litvaniji. Tada su na vlasti bili koalicija predvođena Demokratskom strankom (DS) i predsednik Srbije Boris Tadić. Oni su procenili da predsedavanje OEBS-u može doneti Srbiji zavidnu međunarodnu afirmaciju i uticaj na neke tokove na međunarodnoj sceni za koje je zainteresovana.

Srbiji je u "dvojnom", sukcesivnom, predsedavanju sa Švajcarskom uskraćen značajniji upliv na situaciju u regionu zapadnog Balkana, za šta je Beograd svakako bio zainteresovan. Dogovoreno je da se pitanjima zapadnog Balkana, tokom zajedničkog predsedavanja bavi dominantno Švajcarska. U momentu kada su Srbija i Švajcarska dobile predsedavanje (februara 2012. godine) nije bilo nagoveštaja o izbijanju krize u Ukrajini, koja poslednjih godinu dana potresa međunarodne odnose.

Ispostavilo se, međutim, da je OEBS, iako godinama suočen sa problemima u sopstvenom funkcionisanju, možda jedini međunarodni mehanizam koji je pokazao kakvu-takvu delotvornost u ukrajinskoj krizi. Tako se Srbija našla na čelu organizacije od koje se mnogo očekuje kada je reč o smirivanju krize u Ukrajini. U nezvaničnim razgovorima srpski funkcioneri kažu da takva očekivanja deluju pomalo "zastrašujuće" po Srbiju i njenu diplomatiju.

Pozicija

Srbija, objektivno gledano, nije i ne može biti važan akter velike političke igre koja se vodi oko Ukrajine. To što se zvanično deklariše kao zemlja koja želi podjednako dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom lepo zvuči, ali u praksi ne znači mnogo jer su odnosi na geopolitičkoj karti ovog dela sveta dramatično promenjeni i zahtevaju promenu pristupa i na srpskoj strani. Beograd, takođe, mora da ima u vidu činjenicu da geopolitički značaj Srbije ni iz daleka nije važan na način na koji je to bio u minulih stotinjak godina.

Srbija želi da postane članica Evropske unije (EU), pa se od nje očekuje da, pored striktnog držanja principa OEBS-a, na mestu predsedavajućeg ima u vidu i spoljnu politiku Brisela. Predsedavanje OEBS-om Brisel će verovato posmatrati i kao priliku da Srbija potvrdi svoju vernost evropskoj ideji i podrži stav o neprihvatljivosti nasilnog menjanja granica. U takvim okolnostima Beograd verovatno neće moći da u odnosu na Rusiju i njene akcije u Ukrajini bude fleksibilniji nego do sada.

Nasuprot EU, Rusija očekuje da njen jedini potencijalni politički saveznik zapadno od Ukrajine pokaže razumevanje i za invaziju Krima i za zahteve koje ističu pobunjenici na ukrajinskom istoku. Potrebna je ogromna politička i diplomatska veština da se u takvim okolnostima iz poredsedavanja OEBS-om izvuče neka bitnija politička korist. Srbija će svakako moći da nudi dobre posredničke usluge, pažljivo nastojeći da ne „iznervira“ nikog od ključnih aktera krize, ali se to ne može smatrati naročitim uspehom.

Kada se sve sabere, jednogodišnji period predsedavanja OEBS-om u praksi bi mogao da bude period odlučujućeg testa za Srbiju koja ulazak u EU zvanično tretira kao svoj prvorazredni spoljnopolitički cilj. Beograd može da ga iskoristi kako bi se definitivno opredelio između Moskve sa jedne i Brisela i Vašingtona sa druge strane, a može i da nastavi sa pokušajima da levitira između te dve strane, sa ciljem da nekako „prepliva“ mandat predsedavajućeg i odgodi izjašnjavanje.

Antagonizmi

Odgovora na pitanje da li je Srbija definitivno spremna da predsedavanje OEBS-om iskoristi kako bi učvrstila i jasno definisala svoju međunarodnu poziciju unutar novog odnosa snaga koji se upravo uspostavlja za sada ne postoji.  Jer, antagonizmi i nesuglasice oko ključnih pitanja koja određuju međunarodnu poziciju zemlje, uključujući i Kosovo, nisu rešeni ni unutar vladajuće stranke, a o istinskom i iskrenom konsenzusu svih političkih partija se ne može ni govoriti.

Srpski narod će rađe da bude siromašan nego što će da izgubi Kosovo, izjavio je uoči Nove godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nikolić je osnivač vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu sada premijer Aleksandar Vučić. Izjava o kojoj je reč jedna je u nizu u proteklih mesec dana kojom je Vučić, koji insistira na evropskoj agendi, doveden u neprijatan položaj. Takav nastup Nikolića odgovara Moskvi koja podržava stav da je Kosovo deo Srbije i na taj način nastoji da zadrži uticaj na srpsku politiku i javno mnjenje.

Nikolić je, inače, u više navrata stavio do znanja da Brisel, kao uslov ulaska Srbije u EU, nezvanično traži i priznavanje kosovske nezavisnosti. Time tera Vučića da se definitivno izjasni da li je za Kosovo ili za EU, što se premijer ne usuđuje da javno saopšti, strahujući od gubitka podrške među nacionalistički orijentisanim biračima. Na ovaj način Nikolić, koji se oseća marginalizovanim od strane Vučića, nastoji da ojača svoju poziciju na srpskoj političkoj sceni. Stavom o borbi za Kosovo po cenu siromaštva on pokušava da privuče deo nacionalista koji su sada uz Vučića.

Sve je, dakle, povezano – i Ukrajina, i Kosovo, i predsedavanje OEBS-om i odnosi na srpskoj političkoj sceni. Nova predsedavajuća OEBS-a treba da se usprotivi mešanju Rusije u unutrašnje stvari Ukrajine, Rusija podržava onaj deo političke scene i javnosti koji traži čvršći stav oko Kosova i za uzvrat očekuje snažniju podršku za svoje ciljeve u Ukrajini, Vučić za sada ne uspeva da „samelje“ antagonizme na srpskoj političkoj sceni, a Brisel je definisao poziciju i očekuje da je Srbija sledi. 

Malo teže razumljivo velikom broju evropskih zemalja, ali na Balkanu deluje sasvim normalno, možda čak i prilično jednostavno. Za Vučića je neka vrsta političke klopke iz koje može da se izvuče samo tako što bi se izdigao iznad „jednostavnosti na balkanski način“ i pragmatično sagledao problem sa kojim se suočava. Ali, politički pragmatizam u Srbiji obavezno je skopčan sa povećanom opasnošću od gubitka vlasti, pa je veliko pitanje kako će se stvari dalje razvijati.

 


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by