Pada u oči da su prijave protiv medija povučene neposredno nakon što su Vučić i Lavrov zajedničkim snagama kritikovali Dunju Mijatović i OEBS, što podstiče spekulacije da je Srbija dobila neko oštrije upozorenje iz Brisela i Vašingtona

11.12.2015. -  Dragan Janjić Beograd

Srpski ministar odbrane Bratislav Gašić prvi je ministar koji gubi ministarsku fotelju zbog odnosa prema novinarima. Razlog nisu pritisci na novinare i medije, nego prostačka seksistička opaska o novinarkama koju je izrekao pred kamerama. On je, gledajući kako novinarku TV B 92 koja je tokom snimanja njegove izjave čučnula kako ne bi ušla u kadar, rekao „volim novinarke koje ovako lako kleknu“.

Već sama činjenica da se ministar, čak i u trenutku nepažnje, oseti dovoljno moćnim i slobodnim da javno izrekne ovako primitivno uvredu ilustruje stvarni odnos vlasti prema medijima i novinarima. Oni ih već godinama doživljavaju kao alat za očuvanje pozicija i uticaja a takav pristup sada doživljava kulminaciju. Gašić je smenjen zato što je napravio ispad i tu smenu ne treba uzimati kao dokaz da se u odnosu prema medijima nešto suštinski menja.

Ministrov ispad dolazi u trenutku kada kampanja koju srpske vlasti vode protiv pojedinih medija, novinara i visoko rangiranih predstavnika međunarodnih organizacija koji kritikuju odnos srpskih vlasti prema medijima dostiže vrhunac. Kampanja se prilično nezgodno poklopila i sa ministarskim samitom OEBS-a, održanim prošle nedelje u Beogradu, na kome su medijske slobode bile jedna od tema. Duboko nezadovoljstvo izjavama predstavnice za medije OEBS-a Dunje Mijatović premijer Vučić je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare podelio sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim, što svakako neće biti od koristi nastojanjima Srbije da ubrza evrointegracije.

Kritika Dunje Mijatović dolazi u trenutku kad su novinarska udruženja i asocijacije u Srbiji oštro i snažno istupili protiv vlastima bliskog tabloida “Informer” i TV stanice “Pink” zbog drastičnih kršenja pravila novinarske profesije i vođenja kampanje protiv drugih medija i kolega. Ti napadi su bili deo široko zasnovane medijske priče o pripremama državnog udara, pokušajima podrivanja stabilnosti zemlje i rušenja Vlade i premijera Vučića. Među potencijalnim zaverenicima pomenuti su pojedini članovi vladajućeg bloka i tajkuni a mediji i novinari koji ne pružaju dovoljno snažnu podršku vlastima su takođe proglašeni za deo nejasno i neubedljivo definisane zavere.

Centralna meta napada na medije je tabloid “Kurir”, koji je u proteklih nekoliko nedelja počeo kritički da piše o Vladi, njenim funkcionerima i funkcionerima vladajućeg bloka. “Kurir” je tabloid takođe poznat po drastičnom kršenju pravila novinarske profesije i beskrupuloznim napadima na organizacije, institucije, kompanije i ličnosti različitog profila, a oštricu je sada okrenuo ka vladajućem bloku.

Taj list je objavio snimak navodnog razgovora svog bivšeg direktora Aleksandra Kornica iz koga se može zaključiti da su na vlasnika tog tabloida pritisak vršili Vučić i njegov brat Andrej Vučić. Tabloid “Informer”, koji snažno podržava vladine pozicije, optužio je vlasnika i urednike “Kurira” da podrivaju stabilnost zemlje.

Optužbe o kojima je reč otvoreno su podržali pojedini članovi Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Njegovo ministarstvo je podnelo prijavu nadležnom sudu protiv “Kurira” za uznemiravanje javnosti, a srpsko tužilaštvo je vrlo brzo saopštilo da smatra da ima elemenata za pokretanje postupka. Ali, dan nakon toga, 5. decembra, Stefanović je neočekivano saopštio da će ministarstvo povući prijavu, iako on lično smatra da je bilo uznemiravanja javnosti.

Obrt

Razlozi za odluku vlasti da obustavi postupak za koji se u početku činilo da treba da bude kruna  kampanje o neposrednoj ugroženosti države i premijera i umešanosti medija u navodnu zaveru ostali su potpuno nejasni. Pada u oči da se neočekivani obrt dogodio neposredno nakon što su Vučić i Lavrov zajedničkim snagama kritikovali Dunju Mijatović i OEBS, što podstiče spekulacije da je Srbija dobila neko oštrije upozorenje iz Brisela i Vašingtona. Ali, to su samo spekulacije, bez konkretnih podataka.

Tabloid “Informer” i njegov vlasnik i urednik Dragan Vučićević od strane vlasti nisu pretrpeli praktično nikakve kritike iako su oni bili ti koji su podsticali priču o državnom udaru i podrivanju stabilnosti zemlje. Vučićević je, inače, javno čitao psihijatrijske nalaze bivšeg direktora “Kurira” Aleksandra Kornica, koji je tvrdio da su premijer Vučić i njegov brat Andrej vršili pritisak na njega. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je izrazilo zabrinutost zbog činjenice da premijer otvoreno hvali novinara i medij koji brutalno krše pravila novinarske profesije, ali su vlasti to potpuno ignorisale.

Tabloid “Kurir” u međuvremenu nije pokazao spremnost da snažno podrži pozicije srpske vlasti. Izvesno je da će taj list na medijskoj sceni Srbije ostati jedna od glavnih meta napada vladajućih struktura koje korekciju uređivačke politike za kojom je posegao njegov vlasnik doživljavaju kao neprijatan presedan.  Problem je, zapravo, u tome što “Kurir” ima prilično veliki tiraž i što se obraća uglavnom istoj publici kojoj se obraćaju i stranke vladajućeg bloka, što ga čini potencijalnim i veoma opasnim “protivnikom”.

Otpor

Sve što se događalo u vezi sa navodnim pripremama državnog udara i destabilizacije zemlje zvuči kao potvrda ranijih ocena Dunje Mijatović da vlasti u Srbiji jesu napravile iskorak u oblasti medijskog zakonodavstva, ali da stvari u praksu funkcionišu veoma loše. Vladajuće strukture od medija očekuju punu podršku i bespogovornu poslušnost, a svi koji izriču neki kritički stav veoma lako ne nađu na meti brutalne i široko zasnovane medijske kampanje.

To se lako može zaključiti iz činjenice da svi mediji kojima su “Informer”, TV “Pink” i članovi Vlade pripisali nameru da ruše Srbiju kritički pišu o vladi. Premijer i ministri istovremeno vode snažnu kampanju u kojoj tvrde da su oni žrtve brutalne kampanje. Vodeći pisani mediji i TV stanice daju ogroman prostor tim ocenama, izbegavajući da ih na bilo koji način dovode u pitanje. Ti mediji su dominantni, dok su tiraži odnosno gledanost i slušanost medija koji u izveštavanju imaju i kritičke tonove neuporedivo manji.

Mediji koji nisu pod snažnim uplivom vladajućih struktura pružaju prilično snažan otpor, uz obilato korišćenje društvenih mreža i drugih platformi na internetu. Najnoviji talas pritisaka izdržali su “na nogama” i to će ih ohrabriti da nastave istim putem kojim su se kretali do sada. Budući da je kampanja vladajućeg bloka završila bez rezultata, može se dogoditi da, umesto očekivanog suzbijanja uticaja medija koji nisu po volji vlade, dođe do jačanja tog uticaja.

Prilično je izvesno da će pažnja Brisela i Vašingtona, kao i međunarodnih organizacija poput OEBS-a, ostati usredsređena na medijsku scenu. To će ozbiljno otežati eventualna dalja nastojanja vladajućih krugova da “disciplinuju” medije. Osim toga, protiv načina na koji se vladajuće strukture odnose prema medijima otvoreno su se izjasnili i vodeći ljudi nezavisnih institucija, poput zaštitnika građana Saše Jankovićai poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.  Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by