Grupa ljudi protestira ispred kordona policije u Beogradu

Beograd, jul 2020. (© Bobica10/Shutterstock)

Brutalno policijsko prebijanje građana u Beogradu, suđenja po skraćenom postupku demonstrantima koji su protestovali širom Srbije, različiti politički zahtevi demonstranata, sve se to događa u Srbiju tokom naglog porasta epidemije korone ali i obnavljanja pregovora o Kosovu

14.07.2020. -  Antonela Riha Beograd

Građani Srbije, još od burnih devedestih, nisu videli tako brutalnu akciju policije kakva se desila tokom razbijanja demonstracija u Beogradu prošle nedelje. U protestima koji su se od 7. jula proširili i po drugim gradovima Srbije, prema poslednjim nezvaničnim podacima koje objavljuju mediji uhapšeno je više od 150 građana, iz policije je saopšteno da je 130 policajaca tražilo medicinsku pomoć a broj povređenih demonstranata se ne zna.

Okidač za proteste bila je najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zbog porasta obolelih i umrlih od korona virusa uvesti u Beogradu takozvani policijski čas, odnosno zabranu izlaska iz kuća od petka do ponedeljka. Par sati posle njegove izjave ispred Skupštine Srbije okupilo se nekoliko hiljada ljudi, protestujući zbog ove odluke.

„Ćale, ovo je za tebe“

Najava policijskog časa bila je samo poslednja kap u prepunoj čaši nezadovoljstva građana zbog ponašanja vlasti proteklih meseci. Nakon ukidanja nezakonito uvedenog vanrednog stanja i restriktivnih mera protiv epidemije, uoči opštih izbora 21. juna , vlast je dopustila sve ono što se tokom pandemije ne sme: stadione prepune navijača na fudbalskim utakmicama, maturske proslave, obeležavanje verskih praznika kao i masovno okupljanje tokom stranačkih predizbornih skupova. Rezultat toga, posle par nedelja, je da je Srbija obeležena kao evropsko žarište korona virusa.

Istovremeno, pokazalo se da postoje dve različite državne evidencije obolelih i umrlih , pa je tako i vodeći lekar iz Kriznog štaba Vlade Srbije Predrag Kon zatražio reviziju podataka objašnjavajući da su stručnjaci dobijali i javnosti prezentovali samo one koji su neuporedivo manji od drugih. U ovom trenutku, prema rečima doktora Kona, situacija sa epidemijom je gora nego u aprilu, a mesta za obolele u beogradskim bolnicama više nema. Za ovakvo pogoršanje zvaničnici su u više navrata prebacili odgovornost na građane i odbacili svaku sumnju u pogrešne odluke vlasti.

Početak protesta obeležila je izjava jednog od demonstranata koji je u kameru televizije N1 poručio: „Ćale, ovo je za tebe“ i ispričao da mu je otac umro u bolnici od korone jer nije bilo respiratora. Već iste večeri došlo je do sukoba dela demonstranata i policije, desničarske grupe upale su u Skupštinu Srbije, a huligani su bakljama napali policiju koja je uzvratila suzavcem i batinama. r

Mnogima se učinilo da je ovakav sukob bio „izrežiran“ jer su među nasilnim demonstrantima prepoznati i oni koji su u bliskom odnosu sa vlastima. Već sutradan režim je uzvratio, policijom u blindiranim vozilima anti-terorističkih jedinica, konjicom, policajcima u civilu koji su hapsili i tukli, ispaljena je količina suzavca kakva do sada nije viđena u Beogradu a upadljivo je bilo da su najmanje stradali oni koji su provocirali policiju, gađali je kamenicama i navijačkim bakljama. Suzavac je bacan preko njih a ljudi su brutalno prebijani i dok su se povlačili sa demonstracija. Više od 20 novinara je napadnuto tokom izveštavanja, ne samo od policije već i od demonstranata, neki su zadobili teže fizičke povrede . Iz dana u dan se objavljuju svedočenja građana koji su bili privođeni ne samo zato što su bili na demonstracijama već i zbog objava na društvenim mrežama, kao i informacije o „prekim sudovima“ na kojima se određuju kazne od mesec dana zatvora demonstrantima, bez pravičnog sudskog postupka.

Spontana pobuna i (ne)kontrolisani haos

Teško je u ovom trenutku razumeti zbog čega je Aleksandar Vučić podigao toliko policijskih snaga i upotrebio neverovatnu silu prema nekoliko hiljada demonstranata među kojima je stotinak nasilnika. Za osam godina koliko je na vlasti bilo je puno protesta, čak neuporedivo masovnijih ali bez ovakve nasilne reakcije. Sam predsednik Vučić naveo je da ih je u Beogradu bilo 4.000, policije je bilo nesrazmerno više u odnosu na realnu opasnost na ulicama.

Jedan od razloga može biti u tome što se deo demonstranata okupio potpuno spontano, organizovali su se pozivima preko društvenih mreža i većinom su bili mladi. Deo, koji je manji ali izrazito nasilan, dolazi iz korpusa različitih desničarskih grupa. Upadljivo je da lideri opozicionih stranaka dolaze na proteste, podržavaju građane ali je očigledno da ih ne organizuju.

Ponekad se činilo da ima više paralelnih pobuna na platou ispred Skupštine Srbije, čuli su se zahtevi od smene članova Kriznog štaba Vlade Srbije zbog porasta epidemije, sloboda medija, poništavanja izbornih rezultata, ideje o prelaznoj Vladi, do očuvanja Kosova u sastavu Srbije. Nepostojanje jasnog cilja, čvrste organizacije i političke snage koja može da artikuliše nezadovoljstvo građana, može da bude jedan od razloga vidljivog osipanja broja demonstranata. U nedelju, kada je pisan ovaj tekst, u Beogradu ih je bilo svega par stotina, u drugim gradovima još manje.

Mogući razlog brutalne akcije režima protiv demonstracija može biti baš taj što je, posle dvadeset meseci zastoja, u toku obnova pregovora o Kosovu pod okriljem Evropske unije. Najavljene su „nove teme“ i kako je rekao Miroslav Lajčak, predstavnik EU za dijalog, dogovoreni “glavni elementi procesa” mada srpskoj javnosti ni jednom rečju nije rečeno o čemu se radi. Predsednik Vučić već godinama govori o nekom svom planu za Kosovo ali ga nikada nije izneo pred građane. Neredi u Beogradu i protesti širom Srbije a posebno pobuna desnice, spontana ili „režirana“, može da mu bude adut u pregovorima da će u Srbiji nastati haos ukoliko se na zvanični Beograd vrši pritisak u pregovorima. Može da bude i upozorenje kako će svaka sledeća pobuna biti okončana.

Morzeova azbuka

Za nasilje na demonstracijiama vlast je optužila strane obaveštajne službe, od ruskih do regionalnih, čija je, kako je rekao Vučić, „logistika protiv Srbije jača nego ikada“. Uhapšeno je nekoliko stranaca u Beogradu, a kod jednog je, preneo je predsednik, pronađeno „od morzeove azbuke do svih detaljnih mapa ulica u Beogradu i označenih posebnih objekata“. Iz vlasti se čuju optužbe i da je jedan od opozicionih lidera Dragan Đilas proteste lično organizovao i platio, do toga da su donedavni koalicioni partneri iz Socijalističke partije Srbije učestvovali u protestima.

Pre desetak dana, kada su studenti izašli na ulicu protestujući zbog odluke da se studentski domovi zatvore, Vučić je povukao tu odluku i protesti su stali. Ovoga puta, i pored toga što najavljeni policijski čas nije uveden, protest građana širom Srbije je nastavljen. I pored prebijanja i hapšenja, uprkos strahu od epidemije, građani su ignorisali Vučićevu „dobru volju“ i danima se vraćali na ulicu.

U trenutku kada ima najveću vlast, kada je njegova stranka osvojila dve trećine poslanika u republičkom parlamentu, kada kontroliše najgledanije i najčitanije medije i sve institucije, Vučić ima najveću odgovornost. Svaka odluka je samo njegova, od toga kako će u devastiranom zdravstvenom sistemu da savlada epidemiju, šta će odlučiti na pregovorima o Kosovu, do toga koliko će policajaca da bude na ulici i kojom će silom razbiti „najbesmisleniji mogući protest“, kako je nazvao aktuelne demonstracije.


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by