Beograd, Januar 2020. - © trezordia/Shutterstock
Eko Straža jedna je od inicijativa koje su – zahvaljujući svom aktivizmu i organizovanju protesta širom zemlje – najviše doprinele tome da se ekološka pitanja nađu u središtu javne i političke debate u Srbiji. Razgovarali smo sa Stanislavom Vučkovićem, jednim od aktivista Eko Straže
Na kojoj ideji je zasnovana Eko Straža?
Eko Straža osnovana je pre četiri godine. Pokretački faktor bila je očajna situacija po pitanju atmosferskog zagađenja u Beogradu koje se moglo osetiti već po mirisu vazduha, naročito tokom zime. U početku je naša aktivnost bila koncentrisana na deljenje informacija o zagađenju vazduha u Beogradu putem naše Facebook stranice. Kako se sve više osoba priključivalo inicijativi, proširili smo fokus s glavnog grada na celu zemlju. Nakon izvesnog vremena, pored deljenja informacija, počeli smo organizovati manifestacije, čišćenje divljih deponija, skupljanje otpada. Kada je reč o protestima, uglavnom ih organizujemo tokom zime jer tada je situacija najgora i najlakše je pokrenuti građane da izađu na ulice.
Zašto ste odlučili da se fokusirate na zagađenje vazduha?
Zato što zagađenje vazduha predstavlja najneposredniju pretnju i nužno je što pre uhvatiti se s njim u koštac. Prema pojedinim procenama, u Srbiji zbog prekomernog izlaganja zagađenom vazduhu prevremeno umre oko 10.000 osoba godišnje. Mnogi ne shvataju ozbiljno ovaj problem, ali otrovi koje udišemo mogu pogoršati već postojeće bolesti i dovesti do dramatičnih posledica. Samo zato što atmosfersko zagađenje ne ubija ljude na licu mesta ne znači da nije opasno.
Kakva je trenutna situacija po pitanju kvaliteta vazduha u Srbiji?
Tokom grejne sezone – koja traje od sredine oktobra do sredine aprila – u svim gradovima, posebno u onim koji su smešteni u planinskim ili brdskim kotlinama, kvalitet vazduha je treće, a ponekad i četvrte kategorije, što znači od veoma do prekomerno zagađenog. Van najhladnije sezone, na primer tokom leta, takođe su česti slučajevi velikog atmosferskog zagađenja, vezanog uglavnom za divlje ili neadekvatno održavane deponije, koje uzrokuju spontane požare s toksičnim dimom.
Koji su, po vašem mišljenju, najznačajniji rezultati koje je dosad postigla Eko Straža?
Dok Eko Straža nije počela senzibilisati javno mnjenje, u Srbiji zagađenje vazduha uopšte nije doživljavano kao problem, niko o tom pitanju nije govorio, čak ni mediji. Danas se pak ne samo zagađenje vazduha nego zaštita životne sredine uopšte smatra skoro primarnim političkim pitanjem. Od samog početka, svakodnevno smo govorili o ovom i ostalim ekološkim problemima, poput zagađenja uzrokovanog rudarenjem i zagađenja reka. Tako su, zahvaljujući našem aktivizmu, zagađenje vazduha i zaštita životne sredine od nepostojećeg pitanja postali središnja tema javne debate. To je ono što je Eko Straža uspela postići.
Kakav je profil aktivista Eko Straže?
Jezgro inicijative čini grupa od dvadesetak osoba. Svi su volonteri i veliki deo svog vremena posvećuju aktivnostima Eko Straže. Naši aktivisti su većinom roditelji zabrinuti za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje dece. Obrazovani su i uglavnom dolaze iz gradskih sredina. Osobe poreklom sa sela i iz manjih gradova malobrojnije su i manje aktivne. Ljudi na selu skloni su misliti da žive u zdravijoj sredini i da nisu izloženi zagađenju. Zapravo, oni manje primećuju zagađenje jer su zvanične merne stanice postavljene samo u gradovima. Ko želi meriti zagađenje mora kupiti sopstveni uređaj, a mnoge osobe to sebi ne mogu priuštiti. Dakle, verovatno su manje aktivni, između ostalog, zbog toga što su manje svesni problema, misle da žive u nekoj vrsti mehura.
Kako planirate da doprete do ljudi koji žive u perifernim oblastima kako biste ih učinili svesnijim problema?
Tražili smo od nacionalnog javnog servisa da tokom centralnog večernjeg dnevnika prenosi informacije o zagađenju vazduha: u zavisnosti od svoje pozicije, građani bi u uglu ekrana mogli videti podatke o zagađenju. Zadovoljni smo zato što je naš zahtev prihvaćen, iako se ne sprovodi na zadovoljavajući način jer televizijski kanali ne posvećuju dovoljno pažnje ovim informacijama.
Rekli ste da su zvanične merne stanice postavljene samo u gradskim sredinama, dakle ne pokrivaju celu teritoriju Srbije. Imate li saznanja o eventualnim planovima vlasti da instaliraju nove stanice u periferne krajeve zemlje?
Ne, ne verujem da postoje bilo kakvi planovi, a i ako postoje vlasti nisu ozbiljne po pitanju njihovog sprovođenja. Vlasti samo pokušavaju zataškati problem i pronaći izgovore kako bi objasnili zašto je vazduh zagađen. Jedan funkcioner Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije zalagao se za postavljanje više mernih stanica i za veću transparentnost po pitanju informacija o zagađenju vazduha, i na kraju je otpušten. Vlada pokušava što je više moguće sakriti problem da ne bi morala potrošiti mnogo novca na nešto što je uopšte ne zanima.
Kada je reč o monitoringu, mnogi ljudi imaju sopstveni mobilni merni uređaj. Postoji nekoliko web sajtova gde je moguće pronaći podatke o zagađenju vazduha u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalazite i pojedini uređaji mogu se povezati s ovim sajtovima.
Problem je u tome što su ljudi često nedovoljno svesni problema i ne znaju gde da traže informacije o zagađenju.
Kako institucije pristupaju problemu atmosferskog zagađenja? Kako reaguju na aktivizam građanskih inicijativa poput Eko Straže?
Pristupanje problemu atmosferskog zagađenja zahteva velika ulaganja. Dakle, vlada bi morala preusmeriti sredstva namenjena drugim sektorima u projekte vezane za kvalitet vazduha. Međutim, očigledno je da institucije nisu zainteresovane da to učine, stoga pokušavaju zataškati problem i izmanipulisati ljude govoreći: “Želite li vaša radna mesta ili čist vazduh?”. Mi iznosimo zahteve, ali vlasti ih ignorišu. To je njihov pristup. Upravo zbog toga smatramo da je od ključnog značaja informisati što više ljudi o ozbiljnosti problema.
Kakva je uloga medija? Da li posvećuju pažnju i izveštavaju o problemu zagađenja?
Kao što sam već rekao, zagađenje životne sredine politički je problem, dakle politika se upliće u ovo pitanje. Tako da mediji izveštavaju ili ne izveštavaju o zagađenju vazduha u zavisnosti od političke pozicije koju zastupaju. Nažalost, takva je situacija. Postoje doduše pojedini mediji koji nisu pod kontrolom vlade ili je ne podržavaju, pa dosta često prenose vesti o kvalitetu vazduha, citiraju neke naše izjave i daju nam određeni prostor.
Koje su, po vašem mišljenju, dobre prakse koje građanske inicijative poput Eko Straže mogu primeniti u borbi protiv zagađenja vazduha i zaštiti životne sredine uopšte?
Najbitnija stvar je dopreti do što većeg broja ljudi. Najbolji način da se to postigne jeste pametno korišćenje društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter i Instagram kako bi se privukla pažnja ljudi. Ovaj aspekt je od ključnog značaja. Kada jednom privučete pažnju ljudi i senzibilišete ih, važno je direktno ih uključiti u razne aktivnosti, poput protesta, skupljanja otpada, itd. Na taj način imaju mogućnost da se međusobno upoznaju i izgrade čvršći odnos. Naravno, bitno je takođe privući pažnju medija, a rekao bih da su i ovom kontekstu protesti najbolje sredstvo za postizanje cilja.
Srbija je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Kako ocenjujete ulogu Evropske unije kada je reč o pružanju podrške naporima u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji?
Mislim da Evropska unija ne vrši dovoljno jak pritisak na našu vladu. EU finansira neke projekte vezane za zagađenje vazduha, ali reč je o projektima malih razmera, koji ne mogu bitno uticati na kvalitet vazduha. Vrše pritisak po pitanju termoelektrana jer ova postrojenja ispuštaju sumpor-dioksid, koji zagađuje ne samo našu zemlju nego i veliki deo Evropske unije.
Polazeći od vlastitog iskustva, imam utisak da je Zelena agenda poslednji prioritet u odnosima Srbije i EU. Mislim da bi EU trebalo više da se fokusira na ekološka pitanja i da vrši jači pritisak na vladu da ozbiljno pristupi ovim problemima. Verujem da bi ovakav stav doprineo povećanju popularnosti EU, koja trenutno nije preterano popularna među građanima Srbije.
Mislite li da će aktuelna energetska kriza uticati na zagađenje vazduha i na Zelenu agendu?
Mislim da hoće. Zabrinut sam zbog onoga što bi se moglo desiti ove zime. Već ranijih godina, ljudi koji nemaju mnogo novca ložili su visoko zagađujuće materijale lošeg kvaliteta. Sada, s obzirom na porast cena energije i uglja… koristiće energente još lošijeg kvaliteta. Situacija ne sluti na dobro.
Projekat "Klimatske promjene, ambijentalni rizik i socijalna mobilizacija na Balkanu" sufinanciran je sredstvima Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) Republike Italije. MAECI ni na koji način nije odgovoran za informacije i stavove iznete u sklopu projekta. Sadržaji su isključiva odgovornost OBC Transeuropa. Posjetite stranicu projekta
blog comments powered by
