Otvoreni napadi na malobrojne nezavisne medije, cenzurisanje izložbe karikatura, promovisanje ratnog zločinca u gledanom TV programu, neprofesionalno i udvoričko izveštavanje o aktivnostima vlasti – sve je to slika Srbije i situacije u medijima koja je ocenjena kao najgora u regionu
“Situacija u Srbiji je najgora od svih balkanskih zemlja”, ocenila je govoreći o medijskim slobodama u regionu Polina Ades-Mevel, urednica za Balkan i Evropsku uniju u organizaciji Reporteri bez granica. Prema istraživanju ove organizacije koje je objavljeno u aprilu, Srbija se na indeksu slobode medija za 2018. godinu nalazi se na 76. mestu od 180 zemalja , što je pad za deset mesta u odnosu na prethodnu godinu.
Sudeći samo prema poslednjih mesec dana, sloboda izražavanja kao i profesionalizam u većini medija su u “slobodnom padu”, a naredni izveštaji međunarodnih organizacije će verovatno zabeležiti još gore rezultate medijskih sloboda.
Nekoliko nezavisnih medija sve teže opstaju pod stalnim pritiskom vlasti, koja se preko svojih glasila, među kojima dominiraju televizije sa nacionalnom frekvencijom, obračunava sa svakim mišljenjem koje odstupa od zadatih stavova.
“Karikature naših života”
Još uvek se nije stišala buka oko karikatura jednog od najpoznatijih ovdašnjih karikaturista Predraga Koraksića Corax-a objavljenih na naslovnici dnevnog lista Danas.
Nastala je posle otužbi šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića, izrečenih na sednici Skupštine Srbije, da Danas vodi "harangu protiv SNS i nedužnih ljudi", koja je, kako je rekao,"nezabeležena još od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera", a njegov zamenik Vladimir Orlić je za novinare tog lista rekao da su "sramota za srpsko novinarstvo".
Corax je uzvratio karikaturom na kojoj Hitler i Gebels drže u rukama Martinovića i Orlića i hrane ih cuclom. To je ujedno bio odgovor redakcije Danas-a na brojne napade vlasti koje reaguju na svaki kritički tekst koji ovaj dnevni list i drugi malobrojni mediji, koji nisu pod kontrolom vladajuće partije, objave.
Usledila je reakcija Ministarstva kulture i informisanja koje je osudilo karikaturu i ocenilo da se njom “u neprihvatljiv i moralno nedopustiv kontekst direktno ili indirektno” stavljaju poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Činjenica je da na karikaturama nema predsednika Vučića, te je ovakvo “učitavanje” sadržaja naišlo na podsmeh dela javnosti koje je komentarisalo kako u Ministarstvu ne razlikuju Hitlera od Vučića.
Dan kasnije usledila je cenzura izložbe karikatura Corax-a i Dušana Petričića “Karikature naših života”, u biblioteci u Lazarevcu, mestu nadomak Beograda.
Izložba je postavljena u okviru obeležavanja 9. novembra - Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma i već sutradan su karikature uklonjene. Obrazloženje direktorke biblioteke bilo je da su na tribini, koja je istim povodom bila organizovana, bili prisutni i članovi opozicionih stranaka.
“Psi su pušteni”
Za razliku od osude dnevnika Danas i Corax-a, Ministarstvo kulture i informisanja se nije oglasilo povodom naslovne strane nedeljnika Ilustrovana politika i naslova "Psi su pušteni". Ispod fotografija psa iskeženih zuba vide se naslovne strane nekoliko nezavisnih srpskih medija, nedeljnika Vreme, NIN i Danas-a. Na šest strana sledi tekst u kome se ovi mediji optužuju za neprijateljsko delovanje protiv Srbije.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenili su da su naslovna stranica i prateći tekst "klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i medija, ali i svih onih koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji".
Udruženja su podsetila i da je autor teksta Đorđe Martić bio urednik novina koje su tokom NATO bombardovanja 1999 objavile svojevrsnu “poternicu” protiv novinara Slavka Ćuruvije, koji je pet dana nakon toga ubijen u centru Beograda.
"Zastrašujuće je i to što se, slično kao krajem devedesetih kada je Vučić [predsednik Srbije prim.aut.] bio ministar informisanja, vlast ne zaustavlja samo na tekstu, već se o njemu na televizijskim stanicama vodi rasprava, čime se - sa jasnom namerom - povećava 'diseminacija' (rasejavanje) ovog skandaloznog poziva na linč", navodi se u saopštenju NUNS i NDNV.
Rasprave su utišane kada je usled pritiska dela javnosti Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, podnela ostavku na mesto člana Nadzornog odbora Politike AD, u čijem sastavu je Ilustrovana politika a sam predsednik Vučić osudio naslovnicu.
Niko iz vlasti, međutim nije osudio niti bar činjenicama potvrdio ocenu koju je na jednoj tribini, sedeći pored premijerke Ane Brnabić izrekao predstavnik Bezbednosno informativne agencije (BIA) Marko Parezanović .On je saopštio da najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja “prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi” a da se “stavljaju u funkciju” pojedinci iz redova opozicionih stranaka, kao i “pojedini delovi medija”.
Falsifikat prenosa iz Pariza i original ratnog zločinca iz Haga
Još jedna slika, ovoga puta na televizijskom ekranu Javnog servisa-Radio televizije Srbije (RTS), pokazala je neprofesionalizam i udvorištvo provladinih medija. Tokom preuzetog prenosa iz Francuske, proslave 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu, dok je govorio francuski predsednik Emanuel Makron, tri puta je ubacivan “zaleđen” kadar (freeze frame) fotografije predsednika Srbije Vučića među zvanicama. I pored toga što je potpuno neuobičajeno da se u direktnom, preuzetom prenosu na ovakav način interveniše, RTS se pravdao “lošom procenom dežurnog urednika”.
Ostao je, ipak, jasan utisak da je reč o nameri da se pojača značaj prisustva predsednika Srbije ovom događaju. Predsednik Vučić je, naime, odlukom organizatora proslave bio skrajnut, nije sedeo kako se očekivalo, među glavnim zvanicama gde su bili neki drugi lideri sa Balkana poput predsednika Kosova i Hrvatske Hašima Tačija i Kolinde Grabar Kitarović.
Ono gde je moralo da se interveniše je direktno uključenje u televizijski program Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je prvostepenom presudom Haškog tribunala osuđen na doživotnu kaznu zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici.
U jutarnjem programu TV Hepi, televizije sa nacionalnom frekvencijom, a koji je vodio glavni urednik te stanice Milomir Marić, gosti su bili lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, osuđen u Haškom tribunal na 10 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, Mladićev sin Darko i član ruske Dume Pavel Dorohin.
Uživo u programu, Darko Mladić je telefonom pozvao svog oca a zatim se preko spikerfona oglasio Ratko Mladić i neprekinut nijednim pitanjem ćaskao sa gostima u studiju.
Očekivalo bi se da nadležno Regulatorno telo za elektronske medije (REM) opomene pa i kazni TV Hepi zbog ovakve promocije ratnog zločinca. U Srbiji je, međutim, to ne samo nekažnjivo već i potpuno prihvatljivo.
Prema rečima članice Saveta REM Olivere Zekić , „telefoniranje ne potpada ni pod jedan zakon, a kome je do morala neka ide u crkvu“. Na pitanje da li joj je sporno da se na televiziji s nacionalnom frekvencijom promoviše ratni zločinac, odgovorila je: „Jeste li vi čuli za borbu za tržište i borbu za gledaoce“.
Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije. Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)
blog comments powered by
