Rodoljub Šabić (foto Medija centar Beograd)

Rodoljub Šabić (foto Medija centar Beograd )

Činjenicu da mi nijedna od više vlasti koje su se smenjivale u minulih 12 godina nije dodelila nikakvo priznanje doživljavam kao posebno priznanje

24.05.2017. -  Dragan Janjić Beograd

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na toj funkciji je 12 godina. On je praktično osnovao i učvrstio tu instituciju i podigao njen ugled, otvorivši prostor ne samo gradjanima nego i medijima i novinarima da lakše i brže dolaze do informacija na koje imaju pravo. U proteklih nekoliko godina je, obavljajući javnu funkciju koja mu je poverena, došao u izuzetno oštar sukob sa izvršnim vlastima. Šabiću mandat ističe krajem iduće godine i ne može da ga obnovi. Mnogi u civilnom sektoru se pitaju ko će doći na njegovo mesto i da li će se pristup podacima od javnog interesa suziti.

U naročito oštar sukob sa vlastima došao je povodom slučaja Savamala . Reč je o rušenju bloka zgrada u centralnom delu Beograda koje je obavljeno noću, uz "podršku" maskiranih ljudi sa bejzbol palicama, pri čemu je policija odbila pozive gradjana da interveniše. Istraga se odvija veoma sporo a Šabić je tražio da se javnosti stavi na uvid biografija tužiteljke Sanje Djurić koja vodi ovaj slučaj. Umesto odgovora dobio je tužbe.

U pomenutom slučaju vlasti su, inače, želele da na brzinu, odnosno "prečicom" raščiste prostor za gradnju Beograda na vodi, investicije u koju su uključeni Ujedinjeni Arapski Emirati. Srpski ombudsman je utvrdio da je odbijanjem policije da interveniše na pozive gradjana prekršen zakon, ali je i on, kao poverenik Šabić, izložen oštrim napadima i optužbama vladajućeg bloka iz tom bloku bliskih medija.

Od kada ste, pre 12 godina, postali prvi Poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, imali ste problema praktično sa svim vladajućim garniturama. Da li Vam je teže sada, na kraju drugog mandata, ili je bilo teže na početku, kada ste instituciju gradili „od nule“?

U toku je moj drugi mandat, ističe krajem sledeće godine. A na Vaše pitanje jako je teško dati kategoričan odgovor. U tih 12 godina dešavalo se mnogo toga, situacija se menjala, uspostavljanje institucije je proces koji uostalom i danas traje. Danas je, u odnosu na početak, institucija Poverenika neuporedivo jača u pogledu kadrovskih, materijalnih ili logističkih resursa koje imamo na raspolaganju, izgradila je autoritet, uživa snažnu podršku u civilnom sektoru, uspešna je u vrlo visokom procentu intervencija koje preduzima. Ali, istovremeno je otpor vlasti prema odlukama Poverenika, posebno u nekim naročito delikatnim slučajevima, jači i neskriveniji nego ikada. Isto tako, organi vlasti koji su po zakonu dužni da Povereniku pružaju faktičku podršku, svoje obaveze sve češće otvoreno ignorišu ili ih "izvršavaju" selektivno, simbolično.

Da li, na osnovu Vašeg dosadašnjeg iskustva, verujete da unutar parlamentarne većine (odnosno u vladajućim krugovima) postoji opredeljenje da na funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nakon Vašeg odlaska dodje nezavisna ličnost?

Mislim da je takva mogućnost minimalna, teorijska. Mnogo realnih činjenica govori protiv takve mogućnosti. Uostalom, imali smo u poslednje vreme više situacija u kojima su za članove organa koji bi morali biti nezavisni, poput Ustavnog suda, Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili Agencije za borbu protiv korupcije, protivno zakonu kandidovani ljudi sa očiglednim vezama sa političkim partijama ili moćnim pojedincima iz vlasti.

Da li su problemi sa kojima ste se suočavali tokom dva mandata posledica nerazumevanja važnosti informacija od javnog značaja za funkcionisanje demokratskog društva ili naprosto posledica nespremnosti institucija javne vlasti da pruže na uvid sve relevantne informacije? Koji od ovih razloga preovladjuje?

Ima mnogo faktora koji izazivaju probleme u ostvarivanju prava javnosti na slobodan pristup informacijama. To su nerazumevanje i potcenjivanje značaja javnosti, konzervativizam i pogrešne predstave ljudi iz vlasti o sopstvenoj ulozi i poziciji, bahatost, ali izvesno i svesno, namerno nastojanje da se od očiju javnosti sakriju stvari kao što su sopstvena nesposobnost, odsustvo rezultata, neracionalnost ili još gore zloupotrebe, kriminal i korupcija.

Od države niste dobili nijedno priznanje, ali ste dobili čak 19 tužbi zbog postupaka koje ste vodili. Kako to ocenjujete?

Tih 19 tužbi koje pominjete Republički javni tužilac podneo je samo u poslednjih godinu ili godinu i po, u kojoj je više nego evidentno ojačao svoje zanimanje za aktivnosti Poverenika. Inače, zajedno sa tužbama koje je podnosio u prethodnih 12 godina, imamo 30 takvih tužbi. Sud je okončao postupak u 14 slučajeva, u 11 je odbio tužbe tužioca, a u 3 poništio rešenja Poverenika, ne iz materijalno-pravnih razloga, već zbog "nedovoljnog" obrazloženja. U 2 od ta 3 slučaja, ponovio sam iste odluke s "jačim" obrazloženjem i one su opstale, u trećem slučaju tražilac informacije je odustao od zahteva pa sam postupak obustavio.

A na svoj način zanimljiv je i podatak da od države, odnosno vlasti, nikad nisam dobio nikakvo priznanje, utoliko pre što sam u tih 12 godina dobio zaista mnoštvo vrednih, prestižnih priznanja iz civilnog sektora. Činjenicu da mi nijedna od više vlasti koje su se smenjivale nije dodelila nikakvo priznanje, doživljavam, kao posebno priznanje.

Republičko javno tužilaštvo Vas je tužilo povodom zahteva vezanih za slučaj Savamala. Šta je u pozadini svega, nerazumevanje pozicije Poverenika, želja da se ne postavljaju pitanja o ovom osetljivom slučaju ili nešto treće?

Ne volim da se bavim spekulacijama, a svakako da se iza te tužbe mogu kriti razne ružne stvari, uključujući i te koje pominjete. Šta god da je u pitanju, reč je o slučaju koji je poprimio oblike karikature, koji sam zato javno označio kao oksimoron, kao pravni apsurd.

Tu tužbu protiv Poverenika u slučaju Savamala, Republičko tužilaštvo podnelo je zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa". Kao odredba koja je navodno povređena naznačena je sasvim anahrona odredba Zakona o javnim tužilaštvima o "službenoj tajni", koja je izgubila pravnu snagu na osnovu Zakona o tajnosti podataka koji je bio lex specialis i lex posterior i koji "službenu tajnu" ne poznaje čak ni kao termin.

Podjednako je važna jedna nesporna, faktička činjenica. To, da su, ne samo biografija zamenika javnog tužioca koja je predmet rešenja Poverenika, nego i niz drugih biografija odavno bile i u trenutku podnošenja tužbe, a i danas su dostupne najširoj javnosti preko veb sajta Državnog veća tužilaštva. Radom Državnog veća tužilaštva, po zakonu, rukovodi republički javni tužilac, koji rukovodi i radom Republičkog javnog tužilaštva. To da se profesionalne biografije tužilaca čine dostupnim najširoj javnosti preko Interneta, a da se istovremeno rešenje Poverenika kojim se nalaže da se javnosti one učine dostupnim kvalifikuje kao "kršenje zakona na štetu javnog interesa" je zaista moguće kvalifikovati samo kao apsurd, kao pravni oksimoron.

Da li se poverenici suočavaju sa tužbama i u drugim državama koje imaju tu instituciju?

U nekim zemljama, da. Kao i sa nekim drugim konfliktnim situacijama koje su deo mog iskustva. Međutim, mislim da se ne suočavaju, sa kampanjama za diskreditaciju, koje često podrazumevaju i najgrublje uvrede, prostakluke i pretnje, preko određenih medija ili organizovanih ekipa "botova" na društvenim mrežama. To je, čini se, naša tužna specifičnost, koja je poprimila neverovatne razmere.

Da li zakonska regulativa omogućuje učvršćivanje pozicije Poverenika u odnosu na organe javne vlasti i centre političke i ekonomske moći? Da li nešto treba menjati?

Potrebno je, a i moraće se menjati. Moraće se usvajati standardi koji su, kada je reč o nezavisnim kontrolnim i regulatornim telima, već afirmisani u demokratskom svetu čiji deo želimo da budemo. Za početak, to podrazumeva obezbeđenje ustavnih garancija pozicije i ovlašćenja Povrenika i izgradnju mehanizma za izbor Poverenika, koji će omogućiti što širi uticaj civilnog sektora i koji će zameniti postojeći mehanizam koji je, ako ne formalno, suštinski, u krajnoj liniji pod potpunom kontrolom političkih stranaka.

Ovaj članak je napisan kao dio projekta Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), koji je sufinansirala Evropska komisija. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.  Posjetite stranicu projekta (na engleskom jezikom)


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by