Programski direktor TV N1 Jugoslav Ćosić (foto N1)

Programski direktor TV N1 Jugoslav Ćosić (foto N1 )

Sukob između Telekoma i Telenora, sa jedne, i United media, sa druge strane, u iščekivanju odluke Komisije za zaštitu konkurencije, preselio se u sudske instance. Tužbom protiv TV N1 i sajta ove kablovske televizije, smatrajući da im je nanesena šteta, Telenor traži odštetu od skoro milion evra i zabranu da ovi mediji izveštavaju o ovom slučaju. Sud je odbacio drugi zahtev Telenora ali najznačajnije bitke tek predstoje

12.03.2021. -  Vukašin Obradović Beograd

U iščekivanju rešenja Komisije za zaštitu konkurencije o pravnoj valjanosti ugovora o saradnji telekomunikacione kompanije ''Telenor'' d.o.o., u vlasništvu češkog investicionog fonda PPF, i ''Telekom Srbija'' a.d. , čiji je većinski vlasnik država,o korišćenju infrastrukture i preuzimanju televizijskih sadržaja, žestoka bitka se preselila u sudske instance.

Telenor d.o.o je 5. februara 2021. godine Višem sudu u Beogradu podneo tužbu za naknadu štete protiv Jugoslava Ćosića, Nikole Stojića, urednika portala N1, i Adria News doo iz Beograda, zbog navodne negativne medijske kampanje protiv Telenora u vezi sa planiranom saradnjom Telekoma i Telenora. Tužbom se zahteva da tuženi solidarno plate Telenoru na ime naknade štete iznos od 113.235.628 dinara, što je skoro milion evra.

U tužbi se navodi da su televizija i sajt N1 objavili ogroman broj neistinitih informacija o Telenoru u vezi sa njegovom planiranom poslovnom saradnjom sa Telekomom što navodno predstavlja negativnu medijsku kampanju protiv Telenora, koja mu je već navodno nanela veliku materijalnu štetu.

Kompanija Telenor Srbija saopštila je da je podnela nadležnim sudskim organima u Srbiji novu tužbu zbog nepoštene tržišne utakmice protiv povezanih firmi United Group B. V. Holandija, Srpske kablovske mreže d.o.o Beograd, Adria News s.a.r.l. Luksemburg i Adria News d.o.o Beograd.

Telenor će naknadno opredeliti visinu štete, saopšteno je iz te kompanije.

Ono što je možda najinteresantnije je kako se došlo do štete od milion evra.

“Po našem mišljenju tužba je neuredna, nerazumljiva i nepotpuna, a pored toga, je u potpunosti neosnovana. Smatramo da sam osnov za naknadu štete ne postoji jer nema nikakve protivpravne radnje tuženih. Samim tim, govoriti o bilo kakvom iznosu naknade štete je potpuno besmisleno. Ono što tužilac tvrdi je da je pomenuti iznos mera pretpostavljenog gubitka korisnika u godinu dana, navodne povrede poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti tužioca, kao i mera navodnih troškova koje će Telenor imati kako bi povratio svoj poslovni ugled i tržišnu reputaciju”, objašnjava za OBCT advokat Miloš Stojković, jedan od branilaca optuženih.

U proračunu te navodne štete, dodaje Stojković, Telenor pokušava da uvede parametre koji su potpuno neadekvatni. Na primer, tužba govori o novčanim kaznama koje se mogu izreći po Zakonu o zaštiti konkurencije koji nema nikakve veze sa predmetom samog spora iako, nastavlja advokat, ne postoji nijedan element koji zakon traži za postojanje odgovornosti za štetu, uključujući tu i navodnu deliktnu radnju i uzročno-posledičnu vezu između takve radnje i štete koju navodno tužilac trpi, a samim tim je i pitanje iznosa koji se potražuje irelevantno.

“Apsolutno smo poštovali sve profesionalne standarde. Takođe, permanentno smo upućivali pitanja i Telekomu i Telenoru u vezi sa njihovom saradnjom i ciljevima te saradnje. Tačno je da se radi o investitoru N1 ali za nas su dve činjenice bile važne kada smo odlučili da celu ovu priču pokrenemo. Prva je da je Telekom većinski državna kompanija a druga je da je po samim dokumentima Telekoma cilj saradnje sa Telenorom bio da se slome poslovanje SBB-a i Junajted Grupe što bi posledično dovelo do njihove nesposobnosti da finansiraju svoje medije. Obe teme su od velikog javnog interesa”, objašnjava za OBCT programski direktor TV N1 Jugoslav Ćosić.

On dodaje da su sve informacije koje su objavljivali TV N1 i sajt ove kablovske televizije bazirane na dokumentima čiju verodostojnost je Telekom na kraju priznao. Naglašavajući da Telenor čak i nije bio u fokusu njihovih priča, činjenica je, navodi Ćosić, da je Telenor bio drugi partner u planovima Telekoma da sruši poslovanje SBB-a i Junajted Medija. Ako je Telenor imao neku štetu onda je imao zbog toga a ne zbog izveštavanja N1, zaključuje programski direktor TV N1.

U međuvremenu ni tuženi nisu sedeli skrštenih ruku. U odgovoru na tužbu, u čiji sadržaj je OBCT imao uvid, navodi se datužba sadrži brojne procesne i materijalne nedostatke, te da bi tužbu kao neurednu trebalo odbaciti. Tužbeni zahtev je, ističe se dalje, u potpunosti neosnovan. Budući da je rana faza postupka, odnosno da još nije zakazano ni pripremno ročište, nije moguće u ovom trenutku dati pregled svih argumenata.

Ono što je jedna od ključnih teza koje odbarana želi da u postupku dokaže je da izveštavanje o poslovnoj saradnji dva operatera, koja ima proklamovane anti-konkurencijske ciljeve i potencijalno anti-konkurencijske efekte, predstavlja temu od javnog interesa o kojoj javnost ima opravdani interes da zna, kao i da u izveštavanju o toj temi, kako je to činio N1, nema ničeg spornog, budući da su ispoštovani zakonski i profesionalni zahtevi, a pre svega standard dužne novinarske pažnje.

Telenor je uz tužbeu oba postupka dodao i zahteve za određivanje privremene mere, i oba se tiču daljeg izveštavanja o pomenutoj temi od strane TV N1. Zahtevom za određivanje privremene mere traži se da se Jugoslavu Ćosiću i Nikoli Stojiću zabrani dalje objavljivanje praktično bilo kakvih informacija i komentara o planiranoj saradnji Telekoma i Telenora do okončanja ovog spora, pod pretnjom kazne od 300.000 dinara za svaku takvu objavu.

“U prvom postupku, Viši sud je rešenjem najpre odbio kao neosnovan predlog Telenora za određivanje privremene mere, a potom i prigovor izjavljen na tu odluku. Time je zapravo potvrđeno da je sam predlog za određivanje privremene mere bio neosnovan. Što se tiče drugog postupka, Telenor je podneo sličan predlog za određivanje privremene mere, a Privredni sud je 08.03.2021. taj predlog odbio kao neosnovan. Tužilac ima pravo žalbe Privrednom apelacionom sudu, a trenutno nam nije poznato da li je Telenor to pravo iskoristio”, kaže advokat odbrane Miloš Stojković.

Neki poznavaoci pravne problematike tvrde da sve ukazuje na to da se u konkretnom slučaju radi o tzv. strateškoj tužbi protiv javnog interesa, koja je poznatija kao SLAPP ili “šamar” tužba čiji je cilj da uznemiri i odvrati novinare i medije od pisanja o nekoj temi.

Kako god, “šamar” tužba ili ne, na kraju ovog sudskog postupka nekome će brideti obraz. Ostaje samo da se vidi da li će to biti telekomunikacione kompanije ili novinari.

 


I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

blog comments powered by