Ni za osam meseci policija i tužilaštvo nisu uspeli da istraže ko su ljudi sa fantomkama i po čijem su nalogu u noći 24/25. aprila 2016. blokirali deo centra Beograda, hapsili prolaznike, vezali i razoružali jednog radnika obezbeđenja dok je u sred noći trajalo rušenje objekata na gradilištu „Beograd na vodi“. Nepoznato je i zbog čega se policija nije odazvala na pozive građana da im pomognu. Mnogo efikasnije je pravosuđe reagovalo na tužbu ministra policije Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN.

Ministar je tužio novinare da su mu naneli duševnu bol i povredili čast i ugled naslovom „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“. Suđenje je trajalo samo jedan dan, a istog dana je doneta i presuda. Redakcija NIN-a, je mesec dana kasnije, neposredno posle Nove godine obaveštena da ministru treba da plati maksimalno traženu kaznu od oko 2.500 evra.

Ova presuda svojevrstan je odgovor desetinama hiljada ljudi koji su mesecima protestovali zbog pravnog nasilja koje već godinama traje povodom projekta „Beograd na vodi“ koje je te aprilske noći kulminiralo fizičkim nasiljem nad građanima. Odgovor je i medijima, koji pokušavaju da istraže niz pitanja: od sadržaja ugovora između Vlade Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata po kome je arapskoj firmi Eagle Hills ustupljeno zemljište da kao većinski vlasnik preduzeća „Beograd na vodi“ gradi luksuzni gradski kvart, do očiglednog kršenja niza propisa i zakona ne bi li se sazidale obećane veličanstvene kule, parkovi, zgrade, bazeni i sportski tereni.

U martu 2014. otpočelo je čišćenje starog jezgra grada, Savamale, u kome su se nalazile privatne kuće, stovarišta, razni objekti koji su morali da se sruše ne bi li započela gradnja kapitalne investicije Vlade Aleksandra Vučića, „Beograda na vodi“. U noći između 24 i 25. aprila prošle godine, dok su glavne vesti bili rezultati upravo održanih vanrednih parlamentarnih izbora, srušene su zgrade tri privatne firme. U zemlji u kojoj se gotovo svakodnevno bespravno i gradi i ruši, rušenje i ovih zgrada bez poštovanja zakonske procedure verovatno nikog ne bi preterano uzbudilo.

Ono što je, međutim, revoltiralo deo javnosti i do danas ostalo nepoznanica je ko je te noći naredio i poslao više desetina uniformisanih osoba pod fantomkama da obezbeđuje prostor gde su rušene zgrade. Jedini zvanični dokument je izveštaj Zaštitnika građana, ombudsmana Saše Jankovića, koji je dve nedelje kasnije objavio svedočenja građana i službenika policije i ukazao na niz krivičnih dela koja su te noći počinjena.

Građani koji su se tada zatekli ili prolazili Savamalom, ispričali su kako su ih ljudi maskirani fantomkama, opremljeni teleskopskim palicama i jakim baterijskim lampama, zaustavljali i isterivali iz automobila, oduzimali lične isprave i mobilne telefone i terali ih da sede sa glavom među nogama. Stražara koji je obezbeđivao jedan od objekata koji je rušen su razoružali i vezali lisicama. Kada je rušenje završeno uzeli su video zapise sa kamera za obezbeđenje, uhapšenim građanima zapretili da nikom ne smeju da pričaju šta se dogodilo i odvezli se automobilima bez registarskih tablica.

„Oslobođeni“ građani su bezuspešno zvali policiju da im pomogne a sudeći po transkriptima telefonskih razgovora objavljenim u izveštaju ombudsmana Saše Jankovića, jasno je da je „nečije“ naređenje bilo da se o te pozive ogluše.

Premijer Aleksandar Vučić je potom izjavljivao da je onaj ko je rušio noću „kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana”, zatim da je “nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“, da nije čitao izveštaj ombudsmana Jankovića i da će istraga dati sve odgovore. Kako je vreme odmicalo, svako pitanje ili kritika je komentarisana kao pokušaj „stranih plaćenika“ da ruše državu i vlast.

Kancelarija Zaštitnika građana nema saznanja da je policija do sada dostavila tužilaštvu bilo kakve podatke o zlostavljanju građana a takva saznanja bi po zakonu morala da dobije, jer je ombudsman u okviru svojih nadležnosti pokrenuo postupak kontrole rada policije i utvrdio propuste u njihovom radu.

Nedeljnik NIN je jedan od malobrojnih medija u Srbiji koji su uporno podsećali da slučaj Savamala nije rešen. U junu 2016. objavili su tekst u kome su ponovili glavne nalaze izveštaja ombudsmana i pitanja koja su i dalje ostala otvorena, uz komentare poznatih pravnih stručnjaka. Naslovna strana i naslov teksta „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“ ukazivao je da ministar policije i dalje ne saopštava šta je policijska istraga utvrdila, niti da se bavio odgovornošću službenika iz Policijske uprave Beograda koji se nisu odazvali na pozive građana. Autorka teksta je analizirajući do tada (i do sada) poznate činjenice navela da je cela akcija sa blokadom dela grada „uključivalo više struktura i državne i ne državne i više nivoa vlasti po vertikali“ da je odgovornost gradskih vlasti nesporna ali nedovoljna jer da „takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije“.

Ministar Stefanović u tužbi tvrdi da je te noći čekao rezultate izbora, otišao da spava i tek oko podneva saznao ono što je već ceo Beograd znao – da je centar grada bio okupiran maskiranim ljudima koji su maltretirali građane dok su bespravno rušene zgrade.

U presudi se navodi da novinarski stav o političkoj odgovornosti jednog ministra u Vladi Srbije spada u “nedopuštene”, “neistinite” i “nedozvoljene informacije”. Takođe se kaže da sud “nije mogao, a nije bio ni nadležan da utvrđuje ko su organizatori događaja u Hercegovačkoj ulici (Savamali)”, a zatim dodaje da je isti sud “svakako utvrdio da su neistinite informacije da je tužilac (odnosno Nebojša Stefanović) bio organizator, učesnik i pomagač” rušenja u Savamali.

Iz presude smo saznali da ministar policije „nije ovlašćen da izdaje naređenja policijskoj upravi i policijskim stanicama… niti da smenjuje policijske starešine… pa time ne može biti odgovoran ni za eventualne propuste u njihovom radu“.

Sudu kao da nije poznato da je ministar policije ovlašćen i dužan da štiti građane i pravni poredak. Nije im neobično da do sada nisu poznati rezultati istrage, niti činjenica da nema optužnica za krivična dela počinjena u tih par sati koliko je trajala blokada centra Beograda.

Jedini koji su se do sada povodom „afere Savamala“ našli na optuženičkoj klupi su novinari. U zemlji u kojoj sudski procesi traju godinama, čak toliko dugo da „sporni“ slučajevi zastarevaju, bio je dovoljan samo jedan dan da sud ustanovi povredu časti i ugleda koje je izazvalo „trpljenje jedinstvenih duševnih bolova“ ministra Stefanovića. A samo jedna noć u centru Beograda pokazala je da u Srbiji zakonima upravljaju fantomi a pravosuđem političari.