Commemorazione di 'Vidovdan' a Gazimestan, Kosovo
Na verski praznik Vidovdan, 28. juna ove godine, koji za Srbe ima višestruko i bolno istorijsko-nacionalno značenje, u severnoj Mitrovici osnovana je «Skupština zajednica opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija».
Na verski praznik Vidovdan, 28. juna ove godine, koji za Srbe ima višestruko i bolno istorijsko-nacionalno značenje, u severnoj Mitrovici osnovana je «Skupština zajednica opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija».
Sudeći po javnim nastupima i izjavama, inicijatori ove, još jedne u nizu brojnih političkih organizacija Srba od 1999. su joj već 'dodelili' ulogu pokrajinskog parlamenta, uprkos odsustvu neophodnog legitimiteta. Odsustvo legitimiteta se objašnjava neodržanim izborima za saziv ove skupštine, ali i time što niti važeća rezolucija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija 1244, niti srpska zakonska akta o lokalnoj samoupravi, ne predvidjaju formiranje ovakve skupštine.
Od predvidjenih 45 delegata, konstitutivnoj sednici prisustvovalo je 30 predstavnika iz 26 opštinskih skupština, formiranih nakon srpskih izbora u maju, održanih i na Kosovu i Metohiji.
Bilo je upadljivo odsustvo najavljenih predstavnika Demokratske stranke (DS), G17 plus i predstavnika Goranaca, a po jedno mesto, rezervisano za romskog i bošnjačkog predstavnika, takodje je ostalo upražnjeno.
Osim što su delegati naglasili da su se okupili slobodnom voljom, oni su se pozvali i na tri člana srpskog zakona o lokalnoj samoupravi o slobodnoj saradnji i udruživanju jedinica lokalne samouprave, kao i svojstvu pravnog lica koje, po ovom zakonu, ima jedinica lokalne samouprave. UNMIK medjutim, nije priznao srpske lokalne izbore u pokrajini, nakon kojih su i formirane jedinice samouprave u većinski srpskim sredinama.
Na vidovdanskom zasedanju usvojena je deklaracija u kojoj izmedju ostalog stoji da su nadležnosti Skupštine Zajednice da «usmerava i uskladjuje rad opština članica Zajednica», donosi «deklaracije, rezolucije, predloge i zauzima stavove koji se odnose na državne organe Republike koji deluju u Autonomnoj pokrajini i koja podnosi redovne, i, prema potrebi vanredne izveštaje». Prema usvojenoj deklaraciji, Skupština takodje «ima pravo da Narodnoj skupštini predlaže zakone od značaja za život gradjana u Autonomnoj pokrajini».
Delegatima su se obratili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, predsednik Srpske liste u Crnoj Gori Andrija Mandić i predstavnik Srba iz Makedonije, Ivan Stoiljković. Zasedanje je obeležilo i prisustvo ministara srpske vlade iz redova Demokratske stranke Srbije (DSS).
DSS u pokrajini i Srpsko nacionalno veće severnog Kosova i Metohije su višegodišnji motori ideje formiranja srpske skupštine.
«Vrlo je važno da ovako reprezentativno telo postoji, telo za koje su Srbi glasali. Ovo telo, zajedno sa 26 predsednika skupština opština, čini najveće političko telo za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa na ovim prostorima» rekao je novoizabrani podpredsednik Zajednice i visoki funkcioner DSS, Marko Jakšić, prenela je beogradska agencija Fo net.
Još uvek aktuleni srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, član tima Vojislava Koštunice, takodje je snažno podržao formiranje 'srpske skupštine'.
«Osnivanje ove skupštine nije slučajan dogadjaj», rekao je Samardžić na konstitutivnoj sednici u Mitrovici. On je podsetio da je još ranije planirano da se, nakon konstituisanja lokalnih skupština, krene sa formiranjem «skupštine Srba» ili kako se sam ministar potom korigovao, «Skupštine gradjana Srbije na Kosovu i Metohiji, bilo da su Srbi ili neke druge nacionalnosti» .
«Nismo mogli direktno da biramo skupštinu jer nismo imali zakonske osnove za to, ali smo imali i istorijski razlog i političko trenutni razlog da osnujemo skupštinu od delegata koji zapravo proizilaze od delegata skupštine opštine», rekao je Samardžić i naglasio da su Srbi, formiranjem ove skupštine, «zaokružili» srpske instituticije.
Na istom mestu, 20. januara 2003. gotovo isti politički akteri formirali su tadašnju «Zajednicu srpskih opština i naselja Kosova», koja je sada zapravo preimenovana. Osim Severne Mitrovice, koja u tom periodu nije imala lokalnu skupštinu, odbornici za tadašnju Zajednicu su delegirani iz skupština opština koje su formirane nakon kosovskih lokalnih izbora 2002. a na kojima su i Srbi učestvovali.
Predstavnici medjunarodne zajednice i kosovskih Albanaca su tada veoma oštro reagovali, ponavljajući da se Kosovo neće deliti, razumevši da je formiranje ove Zajednice pokušaj institucionalnog odvajanja Srba i Albanaca. Tadašnji portparol UNMIK-a, Sunil Narula je nakon formiranja Zajednice srpskih opština i naselja rekao da je «čin Srba sa severa Kosova krajnje neprihvatljiv i da se ne može sprovesti» .
Najstariji odbornik tadašnje Zajednice, Selimir Kaličanin, u svom obraćanju odbornicima 2003. rekao je da «je ideja o stvaranju zajednice stara gotovo 10 godina», te da je važno «održati veze sa Srbijom i Jugoslavijom»
I na (n)ovoj skupštini je takodje ponovljeno da će se jačati veze sa Srbijom. Ministar Samardžić je naglasio da će Skupština biti posrednik između kosovskih opština i institucija u Beogradu, te da se «ne treba mnogo osvrtati na druge»:
«Albanci su izabrali svoj put, mi smo izabrali svoj put i naš posao ćemo braniti u svojim institucijama», obratio se Samardžić delegatima.
Kritike koje su ovoga puta došle iz Prištine se donekle razlikuju u jačini osude u zavisnosti da li dolaze od strane međunarodnih ili kosovskih institucija.
Kosovski zvaničnici potvrdjuju ranije ocene da Srbi idu na podelu i ocenjuju da se radi o daljem jačanju paralelnih struktura.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, ocenio je da će formiranje srpske skupštine voditi destabilizaciji situacije, ali je i pozvao građane Kosova da ne reaguju na ovaj korak, već da se «i dalje čvrsto drže mirovnog kursa».
Potpredsednik Vlade Kosova, Ram Manaj, ocenjuje da se radi o pokušajima «izgradnje virtuelne skupštine koja će nastaviti da manipuliše Srbima».
Epitet 'virtuelna' popularan je i medju onim srpskim političkim predstavnicima koji nisu bliski krugu aktivista DSS, partije sa nesumnjivo najsnažnijim uticajem u većini srpskih sredina na Kosovu i Metohiji.
«Žao mi je što stalno konstituišemo tela koja izazivaju deobe i koja suštinski ne nude opstanak Srba na ovom prostoru, što definitivno znači da nemamo politiku i strategiju koja je u funkciji očuvanja ovog prostora kao našeg. To je potpuno virtualna skupština» , rekla je za lokalni KiM radio potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova, Rada Trajković.
Tek pristigli šef UNMIK-a, italijanski diplomata, Lamberto Zanijer je, medjutim, u svojim prvim obraćanjima javnosti ocenio da «Skupština nema neku operativnu ulogu».
«Koliko mogu da vidim, ona će biti više simbolična», rekao je Zanijer, neposredno pred zasedanje u severnoj Mitrovici. On je tom priliko naglasio da «za sada srpskoj skupštini ne treba pripisivati neki veliki značaj».
"Ne mislim da će ovo stvarno izazvati velike promene na terenu", rekao je Zanijer.
Iako su, sa ove sednice odsutni delegati DS i G 17, zvanično rekli da principijelno nemaju ništa protiv ovakvog načina organizovanja, ali tek nakon što se formira Vlada Srbije i izjasni se o Skupštini, u kuloarima jasno naglašavaju da je pozadina formiranja vidovdanske Skupštine zapravo institucionalizacija, te davanja legitimiteta partijskoj politici DSS. Njihovo mišljenje je da je dosadašnja okosnica delovanja DSS bilo nastojanje da se srpskoj javnosti nametne utisak ekskluziviteta ove partije nad državnim i nacionalnim rešavanjem kosovskog pitanja.
Simpatizeri DS optužuju DSS i radikale da u situaciji kada ove partije beleže veliki izborni neuspeh i drastičan pad popularnosti, traže preostali manevarski prostor u kom bi i dalje napadali politiku DS i optuživali predsednika Srbije Borisa Tadića za «veleizdaju».
