Počela misija Euleks

Nakon višemesečnog odlaganja početka misije, oko 1300 pripadnika EULEX-a su i zvanično počeli sa radom u svim delovima Kosova i Metohije. Uprkos ranijim zapaljivim govorima srpskih lidera na severu, da se ni po koju cenu neće dozvoliti ulazak EULEX-a,Srbi u Mitrovici, kao i u Metohiji, ostali su mirni kada su u grad ušla prva vozila sa novim oznakama

Iako je do pre nepunih mesec dana bilo veoma neizvesno da li će Misija Evropske Unije za vladavinu prava (EULEX) uspeti da do kraja godine zvanično počne svoj mandat na Kosovu i Metohiji, njeni službenici napokon nisu krili zadovoljstvo i trijumfalizam ove nedelje. Nakon višemesečnog odlaganja početka misije, oko 1300 pripadnika EULEX-a su i zvanično počeli sa radom u svim delovima Kosova i Metohije. Najavljeno je i da će do kraja zime biti rasporedjeno oko 1900 medjunarodnih pripadnika.

Premda su evropski zvaničnici samouvereno tvrdili da će se misija rasporediti u decembru, istovremeno su se razmatrale i varijante o novom odlaganju, sve do trenutka kada su se usaglasili stavovi svih strana o prihvatanju EULEX-a. U Prištini su postojale i snažne glasine da su kosovski Albanci zapretili da od rasporedjivanja EULEX-a neće biti ništa, ukoliko se rasporedjivanje bude ponovo odložilo za sledeću godinu. Što se Srba tiče, izveštaj Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija, Ban Ki Muna, od 24. novembra ove godine, u srpskoj javnosti je protumačen kao usvajanje plana od šest tačaka i kao nova srpska diplomatska pobeda. Ovaj redovni izveštaj Generalnog Sekretara je srpskoj pregovaračkoj strani poslužio za tumačenje pravnog okvira o rasporedjivanju EULEX-a, za koji su Srbi konačno mogli da daju 'zeleno svetlo'.

Odlaganje početka misije EULEX je bila direktna posledica snažnog otpora u srpskoj zajednici prema ovoj «nelegalnoj» misiji, kako su je Srbi nazivali. Otpor je u poslednjih nekoliko nedelja usledio i medju kosovskim Albancima i to od kada su u javnost dospele informacije da zvanični Beograd vodi pregovore sa Ujedinjenim Nacijama, ali i razgovore sa evropskim zvaničnicima o uslovima pod kojima bi Srbija pristala da se misija EULEX-a rasporedi na Kosovu i Metohiji. Albancima je upravo plan od šest tačaka bio povod za demonstracije protiv «ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kosova». U široj javnosti je ovaj plan interpretiran kao cementiranje de facto podele na terenu, time što bi u praksi, UNMIK ostao u većinski srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, pre svega na severu, a EULEX bi imao pun mandat u albanskim sredinama.

Albanci su, ipak, bili sve vreme umirivani da će se 'teritorijalni integritet novostvorene države' u potpunosti poštovati i da se uloga EULEX-a nije ni u čemu promenila od prvobitne, koja je predvidjena planom Martija Ahtisarija. U bodrenju kosovskih Albanaca da prihvate rasporedjivanje EULEX-a, najdalje je otišao pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu, Danijel Frid. On je, dan nakon izveštaja Generalnog Sekretara, u intervjuu za Radio Televiziju Kosova, bio veoma decidan da je upravo rasporedjivanje EULEX-a garancija da neće doći do podele Kosova, te da ovaj plan «predstavlja poraz za sve one koji su podržavali ideju ostanka UNMIK-a na severu». Danijel Frid je uveravao kosovske Albance da niko neće pokušati ništa da primeni na Kosovu bez predhodnog konsultovanja sa 'suverenom vladom Kosova'.

Nov vetar u jedra za kosovske Albance, ali i samu misiju EULEX, bilo je gotovo spektakularno mirno rasporedjivanje oko stotinu policajaca, carinika i sudija EULEX-a na severu, u utorak, 9.decembra. U obilju vesti i autorskih članaka u albanskoj štampi, mirno rasporedjivanje EULEX-a na severu se tumači kao početak uspostavljanja pune kontrole čitavom granicom Kosova, ali i 'siguran kraj paralelnih institucija', nakon 'inertne' vladavine UNMIK-a.

Prema izjavama portparola EULEX-a, u četiri opštinske severne policijske stanice, u utorak je rasporedjeno osam policajca, koji za sada rade kao posmatrači. Istovremeno, medjunarodna policija UNMIK-a prestaje da postoji na Kosovu, a u velikom broju slučajeva, policajci i ostalo osoblje su samo skinuli oznake UNMIK-a i zamenili ih oznakama EULEX. Na dva severna administrativna/carinska prelaza, razmeštena su 4 carinska službenika EULEX-a i 15 pograničnih policajaca od 32 ukupno. Srbi su ranije ove godine, uklonili kosovske carinske punktove, nakon što su kosovski Albanci proglasili nezavisnost u februaru ove godine.

Pet sudija i tužioca EULEX-a se od utorka nalaze u sudu u Kosovskoj Mitrovici. Sudski kompleks je 17. marta ove godine bio poprište tragičnih sukoba izmedju mitrovičkih Srba i specijalnih medjunarodnih policijskih jedinica, u kojima je poginuo jedan ukrajinski vojnik, a više od sto ljudi povredjeno. Srpske sudije i tužioci su nedavno, nakon višemesečnih pregovora sa UNMIK-om o povratku u svoje prostorije, demonstrativno napustili sastanak, nakon što im je saopšteno da će u zgradu uskoro ući osoblje EULEX-a.

Uprkos ranijim zapaljivim govorima srpskih lidera na severu, da se ni po koju cenu neće dozvoliti ulazak EULEX-a na sever, te prozivanja 'srpskih izdajnika' u Beogradu, oni su ovoga puta konkretno saopštili da se neće protiviti dolasku EULEX-a, pre svega zato što je izostala podrška vlade iz Beograda, ali i da će ignorisati ovu misiju.

Tako su Srbi na severu, kao i u Metohiji, ostali mirni kada su u grad ušla prva vozila sa novim oznakama.

Ipak, i pored signala i poruka iz Beograda da se radi o dobrom dogovoru, te ohrabrivanju da kosovski Srbi pruže ruku dobre volje prema EULEX-u, lokalno stanovništvo je zatečeno novonastalom situacijom.

Pored oprečnih izjava lokalnih lidera, tome uveliko doprinosi i inertnost vladinih službenika, pre svega resornog ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje je većinu svojih aktivnosti skoncentrisalo u Beogradu. Iako su čelni ljudi ovog ministarstva upravo dvojica srpskih lidera sa Kosova, oni su rasporedjivanje EULEX-a komentarisali iz beogradskih studija i kabineta.

Stanovnici Kosovske Mitrovice su oprezni, i u strahu da se radi o novoj prevari. Konfuziju dodatno povećava nesigurnost i dezorjentisanost osoblja UNMIK-a, kao i spekulacije da bi svoju misiju mogli uskoro završiti. Severom Kosova se ovih dana pronose snažne glasine da će misija ostati statusno neutralna sve do onog trenutka kada EULEX pokuša da primeni zakone Kosova na čitavoj teritoriji.
Šef EULEX-a, penzionisani francuski general Iv de Kermabon, naglašava medjutim, da će misija biti statusno neutralna i da je ona tehničkog karaktera. On je u intervjuu za lokalni radio, izjavio da će misija primenjivati važeće zakone na Kosovu, iako nije precizirao koje.

Iz EULEX-a najavljuju da će ova misija sarađivati sa sudijama i policajcima koje zatekne u institucijama širom Kosova. Neće ulaziti u to da li su ih imenovale UN-e, što će biti slučaj u srpskim sredinama, ili vlada u Prištini, što će se dešavati u najvećem delu Kosova i Metohije. U intervjuu za BiBiSi, portparol EULEX-a, Viktor Rojter kaže da Eulex neće postavljati sudije:

"Mi ćemo raditi sa postojećim institucijama. To su odluke koje se donose na političkom nivou. Što se tiče našeg odnosa prema UN, mi ćemo imati jedinstven lanac komande koji vodi do Brisela. Znači mi podnosimo izveštaje Briselu - gospodinu Solani, zemljama članicama EU i posebnom komitetu unije za planiranje i sprovođenje civilnih misija. A gospodin Solana će podnositi izveštaje Ujedinjenim nacijama."

Euleks sprovodi mandat dobijen planom "Zajednička akcija", koji je Savet ministara EU usvojio u februaru ove godine.

 Budžet Euleksa u prvih 16 meseci je 205 miliona evra.

U misiji će učestvovati većina članica EU, kao i SAD, Norveška, Švajcarska, Turska i Hrvatska. Mandat misije Euleks je predvidjen da traje dve godine, no dokument Saveta Evropske unije predvidja da će misija okončati svoj rad "kada vlasti Kosova dobiju dovoljno iskustva da bi garantovale vladavinu prava svim članovima društva".