Žene u crnom, univerzitetski profesori, aktivistkinje i aktivisti, ličnosti iz sveta umetnosti i brojni građani i građanke 8. decembra u Beogradu prisustvovali su otvaranju izložbe “Sarajevo 1992-1996 – Najduža opsada” posvećene fotografijama Maria Boče (Mario Boccia).

Tema nije bila među najlakšima za obraditi. Fotografije su plod autorovog opsežnog novinarskog i umetničkog rada tokom perioda kada je Sarajevo bilo pod opsadom trupa bosanskih Srba, između 1992. i 1996. godine. Potresne su, budući da ne zaobilaze nasilje koje je grad iskusio, ali pre svega – kako Mario Boča jasno navodi – posvećene su vitalnosti, humanosti i svakodnevnom otporu stanovnika Sarajeva u tim godinama.

U Beogradu je izložba postavljena u Muzeju devedesetih, nedavno otvorenom prostoru posvećenom kritičkom istraživanju iskustva devedesetih u postjugoslovenskom prostoru. Inicijativu je pokrenula privatna ustanova – Fondacija M90 ​​– koja, osim što ugošćuje privremene izložbe, od jula ove godine obogaćuje kulturnu ponudu grada stalnom izložbom posvećenom poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ova izložba, pod nazivom “Lavirint devedesetih”, obišla je nekoliko postjugoslovenskih zemalja pre nego što je pronašla svoj stalni dom u muzeju.

Dakle, novi prostor, koji međutim, na izvestan način, pokušava obuhvatiti i nasleđe onog Beograda, nesumnjivo manjinskog, ali odlučnog, koji od devedesetih promoviše pacifističke zahteve i suočavanje sa odgovornostima i zločinima iz nedavne prošlosti. Novi muzej, objasnila je Dubravka Stojanović, jedna od osnivačica, nudi novu perspektivu: “Postoje zločini, postoji Srebrenica, postoje etnička silovanja, razne vrste zločina. Ali poenta je da ne ostaje sve na tome. Želeli smo pokazati da su oduvek postojali ljudi koji su se borili za humanost i pružali otpor na razne načine”.

Prepoznavši podudarnost senzibilitetâ, Muzej devedesetih odlučio je da tokom nekoliko nedelja ugosti izložbu Maria Boče. Izložbu su 2022. godine osmislili Italijanski istorijski muzej rata (Museo Storico Italiano della Guerra) i Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, a prvobitno je bila postavljena u dvorcu u Roveretu tokom prve polovine 2023. godine, izazivajući znatno interesovanje javnosti.

Zahvaljujući saradnji nekoliko organizacija i samog fotografa – u sklopu evropskog projekta Trancityons, koji predvodi Univerzitet u Bolonji, a u kojem učestvuje i OBCT – fotografije su stigle do srca srpske prestonice. Izložba je postavljena u zgradi Muzeja, praktično preko puta Skupštine Republike Srbije, na prostoru koji je, tokom godinu dana žestokih protesta u zemlji, sve više pretvoren u mesto suočavanja i sukoba između pristalica i protivnika predsednika Vučića.

U večernjim satima 8. decembra izložbu je otvorio Igor Štiks, politolog i pisac rođen u Sarajevu, takođe jedan od pokretača Muzeja devedesetih. Predstavljajući fotografije, Štiks je naglasio univerzalnu vrednost dela Maria Boče, navodeći da “njegove fotografije govore više od hiljadu reč”. Zatim je govorila Lepa Mlađenović, aktivistkinja i dugogodišnja prijateljica Boče, koja je istaknula fotografovu vezanost za Sarajevo, fokusirajući se na jednu od njegovih najpoznatijih fotografija, “Cvećarica iz Sarajeva”, simbol građanskog otpora, kojoj je Mario Boča posvetio ilustrovanu knjigu, nedavno objavljenu i na bosanskom jeziku.

Prisutnima se potom obratio fotograf, ističući: “Napravio sam mnogo grešaka, ali i stvari na koje sam ponosan, poput poštovanja žrtava, svih žrtava rata”. Ovaj pristup podrazumevao je teškoće vezane za profesiju slobodnog fotografa, od kojeg se traže samo brutalne slike, ali i uspostavljanje bliskog odnosa sa stanovnicima grada. Boča je zatim objasnio da je tragediji opsade pristupio oslanjajući se na sopstveno životno iskustvo – kao dete tokom raspusta boravio je u Jugoslaviji i u Sarajevu. Govorio je o svom razumevanju konteksta i bogatstva kosmopolitskog i raznolikog grada, objašnjavajući kako mu je to razumevanje pomoglo pri izboru slika. Posebno se osvrnuo na odnos sa fotografisanim osobama, sa kojima je u nekoliko slučajeva godinama kasnije obnovio kontakte. Za neke od prisutnih ovo je bio trenutak velikog emocionalnog naboja i uzbuđenosti, koji su se postepeno rasplinuli kako je događaj odmicao, dok je fotograf provodio vreme sa svima koji su bili zainteresovani za razgovor, opisujući detalje pojedinačnih fotografija..

Direktnija i neformalnija razmena nastavljena je sledećeg dana, tokom vođenog obilaska za zainteresovane građane. Dok su otvaranju izložbe prisustvovali prevashodno pripadnici generacija koje su proživele devedesete, u susretu održanom narednog dana učestvovali su uglavnom studenti, dakle društvena grupa koja već godinu dana predvodi proteste u zemlji. Brojni učesnici pratili su više od sat vremena izlaganje o fotografovom direktnom iskustvu, snimak po snimak, slušajući priču o gradu i njegovim stanovnicima tokom najtežih godina i tražeći dodatne informacije i pojašnjenja.

U narednim nedeljama, nastaviće se inicijative vezane za postavku izložbe u Beogradu. “Sarajevo 1992-1996 – Najduža opsada” ostaće u glavnom gradu Srbije do početka februara. Izložba je otvorena svakog dana od 10:00 do 20:00 časova i ulaz je besplatan.

Izložba će se iz srpske prestonice preseliti u Zagreb, da bi potom konačno stigla u Sarajevo, protagonistu ove vizuelne priče.