Srbija je sve više pod nepovoljnim udarom globalne finansijske krize, i od presudne je važnosti da ne budu ugrožene ključne reforme koje ovu zemlju vode evropskim putem, istakao je ovih dana evropski komesar za proširenje Oli Ren. Pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu on je potvrdio da je srpska vlada i dalje posvećena svom evropskom programu, pohvalio je za mere koje je preduzela u poslednje vreme, ali dodao da ona "mora nastaviti proces strukturalnog prilagođavanja i sprovesti i svoje obaveze, posebno u reformi pravosuđa i vladavine zakona".

Srbija je nedavno uspela da sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postigne dogovor o uslovima za dobijanje dvogodišnjeg „stendbaj" aranžmana finansijske pomoći, vrednog tri milijarde evra, kojim su – kako je izjavio predsednik srpske vlade Mirko Cvetković – u celini obuhvaćene vladine mere iz Plana za ekonomsku stabilnost zemlje, što je „pozitivni signal ostalim međunarodnim finansijskim institucijama, ali i investitorima da nastave ulaganja u Srbiju". Bord direktora MMF-a bi trebalo da aranžman odobri 11. maja, a komesar Ren je u Strazburu najavio da bi Evropska komisija mogla da razmotri mogućnost da deo sredstava predpristupne pomoći EU za 2009. preusmeri za budžetske potrebe Srbije.

Stezanje kaiša

Vlasti u Beogradu, međutim, trenutno najviše brine kako će ispuniti uslove MMF-a i smanjiti nacionalne troškove za oko milijardu evra, odnosno da li će poslanici Skupštine Srbije prihvatiti predloženi rebalans budžeta, kojim je predviđeno smanjenje državnih prihoda na 649,3 milijarde dinara, a rashoda na 719,8 milijardi dinara (za 28,9 milijardi dinara manje od prvobitno planiranih za ovu godinu). Budžetski deficit je povećan sa 49,9 milijardi dinara na oko 70 milijardi dinara, tako da će deficit državne kase iznositi 2,3 odsto BDP-a.

Ekonomske mere koje će se u vidu zakonskih predloga naći pred poslanicima trebalo bi da dovedu do smanjenja izdataka za 65,4 milijarde dinara, a da povećaju prihode za 30,4 milijarde dinara, čime bi se pokrio „manjak" na koji je ukazao MMF. Najveće uštede očekuju se od smanjenja diskrecionih rashoda korisnika budžeta (40 milijardi dinara), smanjenja transfera lokalnim samoupravama (15 milijardi) i neutrošenih sopstvenih prihoda korisnika (12 milijardi), ali će se na udaru naći i državna administracija, po osnovu predloženog zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada i drugih primanja.

Među predloženim merama je i dodatno oporezivanje plata većih od 40.000 dinara za 10 odsto, a onih većih od 100.000 dinara za 15 odsto, što bi obuhvatilo oko 30.000 zaposlenih u državnoj administraciji i svim agencijama i organizacijama gde je država vlasnik 100 odsto, a na tom spisku su i sama Skupština Srbije, Narodna banka, lokalna i pokrajinska administracija, privredne komore, javna preduzeća i agencije. Ovom merom, koja bi važila do kraja 2009. godine, ostvarila bi se ušteda od jedne do dve milijarde dinara, koja bi bila uplaćena u poseban budžetski fond za borbu protiv ekonomske krize.

Poslanici bi trebalo da odluče i da li će prihvatiti izmene i dopune Zakona o upotrebi, držanju i korišćenju dobara, kojima bi porez na luksuzna vozila bio u proseku tri puta veći nego sada.Vlasnici automobila većih od 2.000 kubika, jahti, luksuznih čamaca i motora velike snage bi, tako, plaćali od 37.000 do 155.000 dinara godišnje, a isti porez na upotrebu vozila plaćali bi i preduzeća i građani.

Među ostalim merama štednje i popune državne kase su i one koje će pogoditi sve građane: porez od 10 odsto na impulse u mobilnoj telefoniji, povećanje akciza na benzin, dizel, tečni nafni gas i cigarete i povećanje poreske osnove za stambene objekte. Efekat bi bio višak budžetskih prihoda od 16 milijardi dinara.

Da bi sopstvenim primerom pokazala kako „misli ozbiljno", Vlada Srbije bi trebalo i sama da se racionalnije ponaša, pre svega – da smanji broj ministarstava (sad ih ima, verovali ili ne, čak 21, a tu su još i potpredsednici Vlade i ministri bez resora) i zaposlenih u njima. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je za beogradske „Večernje novosti" izjavio da smatra da bi optimalan broj državnih resora bio 15 do 16. Po njegovoj oceni bi trebalo smanjiti i broj poslanika u Skupštini Srbije, sa 250 na 150.

Optimizam Vlade, strah građana

Kako se i moglo očekivati, vladin program štednje – koji bi zadovoljio MMF – nije po volji ni građana, ni opozicije, a ni mnogih poslanika, uverenih da predložene mere ugrožavaju interese onih koje zastupaju u Skupštini (a i njihove sopstvene). Tako su, na primer, poslanici Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražili od Vlade da preispita predloženi rebalans, jer smatraju da bi Vojvodina trebalo da i dalje dobija sedam odsto sredstava iz republičkog budžeta, koliko joj po Ustavu pripada, a ne 5,7 odsto predviđenih rebalansom.

Predstavnici Liberalno-demokratske partije saopštili su da će glasati protiv predloženih ekonomskih mera Vlade i zatražili reorganizaciju i smanjenje vlade, a i ostale opozicione stranke su takođe, najavile da neće podržati rebalans i prateće zakone.

I dok javnost u Srbiji nestrpljivo, i ne bez straha, iščekuje rezultat skupštinske rasprave, od koje će zavisiti njihov standard, buduća primanja i kućni troškovi, potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić se sprema na put u Vašington, gde očekuje da predstavnici Svetske banke i MMF-a podrže, pored „starog", i „novi" vladin antikrizni paket mera, kako bi Srbija već krajem maja dobila prve 2,2 milijarde evra iz „stendbaj" aranžmana. To bi, kaže Dinkić za beogradsku „Politiku", bilo dovoljno da se očuvaju vrednost nacionalne valute, makroekonomska stabilnost i eksterna likvidnost zemlje. Važno je i što je aranžman sa MMF-om praćen i dogovorom o refinansiranju kredita srpskih kompanija kod inostranih banaka, istakao je ministar.