Protekla dva meseca u Srbiji obeležio je niz značajnih političkih dešavanja. Najpre su 28. decembra studenti organizovali akciju “Raspiši pobedu” u više od sto gradova i opština u Srbiji. Prema podacima koje su objavili studenti, za samo jedan dan skupljeno je 393.045 potpisa građana.

Studenti su prethodno najavili da će ova akcija biti još jedna u nizu inicijativa u cilju boljeg informisanja građana o studentskim aktivnostima i zahtevima i nastavak direktne komunikacije sa građanima. U svim mestima zabeležene su velike gužve, posebno u Beogradu i Novom Sadu, gde su građani masovno podržali studentsku akciju.

Da su stvari ozbiljne i da vlast i dalje nema odgovor na studentski pokret, potvrđuje i podatak da je predsednik Srbije u danu sakupljanja potpisa, kao i dan nakon toga, intenzivno obilazio vlastima naklonjene medije i građanima objašnjavao kako “nema šanse da su studenti prikupili ni sedam posto od broja koji navode”.

U već dobro poznatom maniru, predsednik je tačno znao koliko je ljudi bilo prisutno u “svakom od 346 mesta” i dodao da je bilo i mnogo pristalica njegove stranke koji su cepali i precrtavali papire.

Vučić je pozdravio činjenicu da su studenti “konačno došli na politički teren i traže izbore, skupljaju potpise i idu u kampanju od vrata do vrata” i potvrdio da će izbora biti, ali ne znamo kada.

Ćacilend

U novu godinu stanovnici Beograda, i cele Srbije, ušli su bez Ćacilenda, šatorskog naselja koje je vlast postavila da “čuva državu od blokadera”. Marta 2025. godine, u Pionirskom parku, preko puta Skupštine Srbije, postavljeni su šatori “studenata koji žele da uče”. Studenti su vrlo brzo nestali, a zamenile su ih pristalice vlasti, uključujući osuđivane kriminalce, takozvane Vučićeve lojaliste.

U mesecima koji su sledili, šatori su se širili, sve dok nisu zauzeli obe kolovozne trake jedne od najprometnijih ulica u glavnom gradu. Stvarna svrha Ćacilenda nije bila okupljanje studenata koji žele da uče, već demonstracija moći i mutav odgovor vlasti na masovne studentske i građanske proteste.

Bilo je nemoguće ustanoviti ko je prijavio skup, ko su učesnici ili koliko će trajati okupljanje. Tako je centar grada pretvoren u ruglo. Građanima je bio onemogućen prolaz, čak ni novinari vlastima nepoželjnih medija nisu mogli da izveštavaju iz Ćacilenda.

Na zahteve domaće javnosti, koja je mesecima tražila uklanjanje nelegalnog naselja, vlast nije reagovala. Tek pod pritiskom međunarodne javnosti, naročito zbog posete evroparlamentaraca, Vučić je najavio da će zamoliti pristalice vlasti da uklone Ćacilend. Zatim je, kao izlaznu strategiju, Ćacilend najpre pretvorio u takozvani “Božićni vašar”, da bi nekoliko dana kasnije šatori konačno bili uklonjeni sa kolovoza.

Beograđani su uglavnom izbegavali ovaj vašar, poručujući na taj način da ne odobravaju poteze vlasti. Predsednik Srbije je obrazložio da se “Ćacilend raspušta jer više nema opasnosti od nasilnog rušenja vlasti i obojene revolucije”. U Pionirskom parku i dalje se nalaze šatori i tek poneki “čuvar vatre”. Studenti i građani koji protestuju označili su uklanjanje Ćacilenda kao još jednu malu simboličnu pobedu.

Slučaj Generalštab

Radost među onima koji se protive sadašnjoj vlasti posebno je izazvala vest o povlačenju Džerada Kušnera, zeta Donalda Trampa, iz projekta “Generalštab”. Na mestu gde se nalazi Generalštab, koji je bombardovan i značajno oštećen tokom NATO intervencije 1999. godine, Kušnerova kompanija “Afinity Partners” je planirala izgradnju luksuznog kompleksa.

“Povlačimo svoj predlog i u ovom momentu ostajemo po strani, zato što značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema građanima Srbije i gradu Beogradu”, izjavio je portparol Kušnerove firme, a prvi preneo Volstrit Džurnal.

Ipak, domaća javnost uverena je da se Kušner povukao zbog optužbi za korupciju, u koju je upleten politički vrh Srbije. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića zbog nezakonitosti u postupku ukidanja statusa kulturnog dobra Generalštabu.

Vlast nije dobro primila ovu vest, optužujući studente blokadere da koče razvoj Srbije. “Potrebno je sve uništiti i ocrniti što gore, da bi njima bilo bolje, razoriti Srbiju, ostaviti je bez investitora, struje, plata. Izgubili smo jednu veliku investiciju od 750 miliona evra minimum, a ukupna imovinska šteta koju su blokaderi i tužilaštvo napravili je ne manja od milijardu i po”, rekao je Vučić.

Predsednik je najavio da će podneti krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u uništavanju ove investicije, daljem urušavanju i ekonomskom podrivanju zemlje, uz napomenu da će, ukoliko bude podignuta optužnica, pomilovati sve koji budu obuhvaćeni predlogom.

Pritisci na nezavisne institucije

Pokušaji održavanja izbora za nezavisna tela propali su nakon što je vlast opstruisala procese. Četvoro nezavisnih članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM) podnelo je ostavke zbog neregularnosti tokom izborna kandidata kojeg predlažu nacionalne manjine. Tako u Srbiji i dalje ne funkcioniše nezavisno telo koje je od izuzetnog značaja za uspostavljanje objektivne medijske scene.

Pristalice vlasti tvrde da je četvoro članova podnelo ostavke zbog toga što su “propali njihovi pokušaji da kontrolišu REM i zabrane rad Informera”, koji je stožer propagande vladajuće koalicije.

Još uvek nisu završeni ni izbori za Visoki savet tužilaštva u koji su izabrani, kako se u javnosti spekuliše, tužioci koji nisu bliski Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Naime, nakon izbora tužilaca, uložene su žalbe Ustavnom sudu na proces izbora. Ustavni sud je u rekordnom vremenu usvojio tužbe i naložio ponavljanje izbora četiri tužioca.

Podsećanja radi, Ustavni sud još nije odlučio po žalbi opozcije na neregularnosti na izborima u Beogradu održanim 2023. godine. Nakon odluke Ustavnog suda, pet tužilaca članova Komisije za izbor podnelo je ostavke, čime je blokiran nastavak izbora za Visoki savet tužilaštva.

Nastavljaju se pritisci na Univerzitet, naročito na profesore koji su podržali studente. Najpre je profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta Jelena Kleut ostala bez posla, zbog administrativnih procedura i pravila koji su korišćena samo u njenom slučaju. Sekretarka Medincinskog fakulteta u Beogradu takođe je dobila otkaz. Direktori osnovnih škola u Omoljici (Vojvodina) i Lazarevcu (Beograd) su razrešeni dužnosti zbog podrške studentskim protestima i štrajkova u školama.

Scene policijske brutalnosti još jednom su viđene u Novom Sadu. Nakon što su studenti Filozofskog fakulteta na plenumu izglasali blokadu fakulteta u znak podrške profesorki Kleut, dekan Milivoj Alanović pozvao je policiju koja je, koristeći silu, izbacila studente iz zgrade fakulteta.

Ovo je drugi put da dekan Alanović na svoje studente šalje policiju, a deo akademske javnosti tvrdi da se radi o “narušavanju autonomije univerziteta”. Naime, prema zakonu, dekan može pozvati policiju na fakultet samo ukoliko je ugrožena bezbednost, što nije bio slučaj sa dosadašnjim mirnim studentskim blokadama.

Javnost je ostala šokirana nakon prikazivanja filma “Presedan” Tamare Aćimović, koji svedoči o nezapamćenoj policijskoj brutalnosti 14. avgusta 2025. godine u Valjevu. Scene u kojima policajci tuku demonstrante koji leže na zemlji i ne pružaju otpor ostaće svedočansto za vremena u kojima će morati da bude utvrđena odgovornost za ovaj i druge slične slučajeve.

Kraj januara doneo nam je još jedan veliki studentski skup u Beogradu posvećen Svetom Savi, koji se smatra utemeljivačem srpskog obrazovanja. Pod sloganom “U znanju je moć”, studenti su poručili da je obrazovanje jedini spas društva.