Dok u Srbiji mesecima traju protesti, čija je suština zahtev za političkom odgovornošću i otkrivanjem i sprečavanjem korupcije koja je dovela do jedne od najvećih tragedija u zemlji, vlast na sve načine pokušava da skrene pažnju sa problema i da uveri javnost, ili barem svoje birače, da korupcija nije uzrokovala novosadsku nesreću a da je tolerancija prema korupciji “nulta“.

Predsednik Srbije već godinama najavljuje “borbu protiv korupcije“. Tako smo više puta čuli da će “uskoro biti pokrenuta najveća do sada akcija borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije“, ali se to, do pre nekoliko nedelja, nije dešavalo.

Kao po pravilu, predsednik je početak akcije protiv korupcije objavio u medijima, pre nego što je o tome javnost saznala od policije, tužilaštva i ostalih nadležnih organa.

Krajem 2024. godine Vučić je najavio da će “osnova državne politike biti žestoka borba protiv korupcije“, da bi potom početkom februara rekao “borba će biti svaki dan, tužioci će da rade njihov posao. Imaju odrešene ruke, biće teških stvari za nas, mnogo teških. Ljudi moraju da imaju poverenja u svoju zemlju, a oni koji su se zaigrali, šta da radim“.

Veliku i beskompromisnu borbu protiv korupcije Vučić najavljuje od dolaska na vlast pre dvanaest godina. Međutim, jedina “velika“ akcija je bila protiv Miroslava Miškovića, srpskog i regionalnog biznismena i vlasnika kompanije Delta, koji je na kraju oslobođen optužbi.

Od tada nije bilo istraga o “visokoj korupciji“, iako je Srbija, po percepciji građana, visoko koruptivna država. U svom redovnom godišnjem istraživanju za 2024. godinu, Transparentnost Srbija je zabeležila da je Srbija “nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru“ i našla se na 105. mestu, što je najgori plasman od 2012. godine, od kada se primenjuje ova metoda.

Korupcija nagriza sve pore društva, već mesecima poručuju studenti, građani i opozicione partije. Da je korupcija uzrok pada nadstrešnice, budući da propisi nisu poštovani, da su tajno proglašavani višemilionski ugovori, angažovani nebrojeni podizvođači, cena rada višestruko narasla, jasno je svima osim tužilaštvu i sudovima, koji po dosadašnjim informacijama ne prate tokove novca u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.

Hapšenja

Umesto toga, radi smirivanja situacije, u poslednje tri nedelje, ono što vlast naziva borbom protiv korupcije svelo se na seriju skoro nasumičnih privođenja po Srbiji. Dan nakon predsednikove najave, uhapšen je Milorad Grčić, bivši direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) i predsednik beogradske opštine Obrenovac. Više javno tužilaštvo u Beogradu Grčiću na teret stavlja da je oštetio EPS za više od miliona evra.

Pored Grčića, uhapšeno je još četrnaest osoba, među kojima i kontroverzni biznismen Dejan Papić, navodno povezan sa izvlačenjem novca iz EPS. „Ovo je tek početak velike, najavljene akcije na suzbijanju korupcije i u narednim danima očekujem dalje realizacije“, rekao je glavni javni tužilac Nenad Stefanović.

Uhapšena je i bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski zbog sumnje da je oštetila budžet grada za skoro četiri miliona evra. U sredu 5. marta je uhapšeno 11 od ukupno 16 osumnjičenih da su oštetili budžet Republičkog geodetskog zavoda za oko 100 miliona dinara (nešto više od 9 miliona evra).

Hapšenja zbog sumnje za „potkradanje“ budžeta sprovedena su i na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, javnom preduzeću u Senti (opštini na severu Vojvodine), a u Kraljevu je zbog sumnje na pranje para „pao“ i biznismen Cicmil, vlasnik kompanije Promont u čijem je vlasništvu niz luksuznih hotela u Vojvodini. Uz pomenute osumnjičene, uhapšeni su i njihovi pomagači i saučesnici.

Hapšenjima ovde nije kraj, barem kako najavljuju predsednik i glavni javni tužilac. Akcija koja je imala za cilj smirivanje studentskih i građanskih protesta, skretanje pažnje na druge teme ili barem pokušaj vlasti da pokaže da nema nedodirljivih ni među svojima nisu postigli željeni efekat.

Protesti ne jenjavaju, a javnost koja nije naklonjena režimu akciju ne doživljava kao istinsku borbu protiv korupcije već kao hapšenje „sitnih riba“ u velikom lancu korupcije. Ni Vučićeve pristalice, osim lojalista i tvrdog jezgra, nisu ubeđene da će ovim hapšenjima korupcija biti suzbijena, s tim što oni za kriminal i korupciju optužuju sve oko Vučića, verujući da predsednik to ne zna i ne bi nikada dozvolio.

NVO

Istovremeno, krajem februara je beogradsko Više javno tužilaštvo započelo predistražne radnje protiv nekoliko nevladinih organizacija na osnovu tvrdnji američkih zvaničnika o zloupotrebama sredstava koje su SAD preko razvojne agencije USAID namenile Srbiji. Do sada međutim iz SAD nije stigao zvaničan zahtev za istragu.

Tako je Trampova borba protiv USAID stigla i do Srbije, čije se vlasti nadaju dobroj saradnji sa američkom administracijom.

Policija je ušla u Građanske inicijative, organizaciju CRTA, Centar za praktičnu politiku i Fondaciju Trag. Tužilac Stefanović je rekao da „policija ima zadatak da oduzme svu dokumentaciju u vezi sa donacijama USAID-a da bi se utvrdilo da li je bilo nenamenskog trošenja novca“.

Tabloidi su objavili vest o „sumnjivim radnjama“ pomenutih nevladinih organizacija pre nego što je policija zakucala na njihova vrata. Veče pre akcije to je najavio predsednik Srbije gostujući na televiziji Happy rekavši „pa ima BRAVO, Sviće, NDNV, NUNS, MUNS, UNS – sve spolja plaćeno. Mi ćemo pomoći FBI, svaku informaciju koju FBI bude tražio, daćemo je“.

Zvanično, ni FBI ni američka administracija nisu tražili od srpskih kolega ispitivanje trošenja novca od USAID-ovih donacija, ali su predsednik, predsednica skupštine i glavni javni tužilac pažljivo slušali šta preko okeana govori predsednik Amerike i njegov bliski saradnik Ilon Mask. Utoliko manje čudi i što je pre nekoliko dana Tramp u govoru pomenuo i Srbiju kao primer rasipanja ujka Semovih dolara čudeći se iznosu od 14 miliona dolara za poboljšanje javnih nabavki u Srbiji.

Novac USAID-a su u Srbiji dobijale i Vlada i nevladine organizacije. Pomenuto unapređenje javnih nabavki USAID je donirao srpskim institucijama, kao i novac za reformu pravosuđa, zaštitu životne sredine, poboljšanje konkurentnosti privrede, zaštitu prava nacionalnih manjina i drugo. Nevladine organizacije dobijale su sredstva za različite projekte i kampanje, a procenjuje se da je ukupna vrednost donacija od 2001. godine iznosila više od 937 miliona dolara.

Predsednica skupštine Ana Brnabić, koja je i sama jedno vreme bila angažovana u USAID-u (kako piše na Vikipediji), rekla je da nema ništa protiv stranog finansiranja dok god je ono transparentno. Brnabić je rekla da ne razume zašto se finansiraju organizacije koje se bave vladavinom prava, kada su te iste organizacije pozivale da se ne glasa za ustavne promene koje su „obezbedile nezavisnost pravosuđa i tužilaštva“. Brnabić je dodala da je „Srbija postala zvezda američkih medija jer je administracija rekla koliko je novca ušlo radi destabilizacije Vučića i demokratski izabranog režima“.

Novinar Branko Čečen smatra da je u pitanju zloupotreba policije u političke svrhe i da se proveravaju finansije nevladinih organizacija a zanemaruje pranje ogromnih para kroz državne projekte. U Građanskim inicijativama ocenili su da je akcija policije i tužilaštva „ozbiljan napad na osnovna ljudska prava i nastavak nezakonitog pritiska na civilno društvo“. Da je reč o politikantskoj aktivnosti ocenile su brojne nevladine organizacije, mediji i pojedinci.

Iz Evropske unije stiglo je saopštenje da „civilno društvo igra vitalnu ulogu u razvoju demokratskog i pluralističkog društva i treba da funkcioniše slobodno bez neprestanog pritiska“.