U poslednjih više od godinu dana, koliko traju protesti u Srbiji, odnose srpskih vlasti i Evropske Unije karakteriše upadljivo udaljavanje vlasti od proklamovanog cilja pridruživanja zemlje EU i znatno kritičniji ton zvaničnog Brisela, naročito Evropskog parlamenta, a od nedavno i Evropske komisije.

Čini se da vlast održava ideju pridruživanja živom više iz navike ili potrebe nego iz stvarnog političkog uverenja da je članstvo u ovim uslovima moguće, pa čak i poželjno. Iako se evropske integracije u javnom diskursu i dalje predstavljaju kao strateški cilj, potezi vlasti jasno ukazuju da je proces pristupanja blokiran, uz oštru retoriku prema kritikama koje stižu iz EU.

Deo političke javnosti godinama ukazuje Briselu da srpske vlasti koriste evropski okvir kao spoljnopolitičku dekoraciju. Reforme su formalne i selektivne, a ustupci, poput onog za izbore članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), prave se pod pritiskom i bez iskrene namere da se sprovedu.

Ambivalentan stav prema EU, na kojem je počiva taktika srpskih vlasti, ogleda se u prihvatanju evropskih investicija i finansijske pomoći, ali se EU u javnom diskursu često prikazuje kao “neprijateljska” i “dvolična”, naročito kada su u pitanju pregovori između Beograda i Prištine i stav Srbije prema ratu u Ukrajini.

Ova strategija dugo je imala saveznike u Briselu, pa se Vučiću i strankama na vlasti tolerisala igra dvostrukih (ili višestrukih) stolica. Naime, Srbija deklarativno teži Evropi, uz održavanje bliskih veza sa Rusijom i Kinom. Nepoverenje koje je, čak i među evroentuzijastama, izazvalo višegodišnje zatvaranje očiju EU, pre svega EK, ozbiljno je ugrozilo podršku građana Srbije evropskim integracijama.

Evroparlamentarci u Beogradu

Drugačije poruke iz Brisela čuju se od sredine prošle godine, a potaknute su najviše studentskim protestima. Nakon godišnjeg izveštaja o napretku Srbije i poruka iz Evropske komisije krajem prošle godine, u Srbiji je od 22. do 24. januaru boravila delegacija Evropskog parlamenta, odnosno misija za utvrđivanje činjenica koju je poslao Odbor za spoljne odnose EP.

Cilj misije bila je procena stanja demokratije, vladavine prava i uslova za priključenje Srbije EU. Devetočlanu delegaciju predvodila je Marta Temido, a među članovima je bio i Tonino Picula, izvestilac EP za Srbiju.

Vlast je i pre dolaska evroparlamentaraca pokazala šta misli o poseti. Predsednik Vučić je još sredinom januara poručio da mu “ne pada na pamet da se sastane sa njima i da neće da gubi vreme”, dodajući da će u vreme posete biti u Davosu.

Predsednica skupštine Ana Brnabić objavila je da će u to vreme biti u unapred dogovorenoj zvaničnoj poseti Estoniji, optužujući EU da se nije konsultovala sa vlastima u Srbiji. Ovo su opovrgli dopisi koje su članovi misije poslali državnim zvaničnicima sa datumom dolaska i molbom za pomoć u organizovanju sastanaka.

O premijeru Macutu skoro da nije bilo ni reči, osim što je, nakon posete misije izjavio da je “zaprepašćen podelama u društvu” i da “samo kroz dijalog možemo da izgradimo poverenje i stvorimo ambijent u kojem se razlike ne doživljavaju kao pretnja”.

Odnos vlasti prema poseti misije EP može se okarakterisati kao kombinacija nediplomatskog ponašanja i provokacije.

Najpre je u prorežimskim medijima vođena kampanja da evroparlamentarci dolaze nepozvani, sa namerom da ocrne Srbiju. Posebno je na udaru bio Tonino Picula kojem su prišivane etikete ustaše i protivnika srpskog naroda.

U ovoj atmosferi, delegaciju je u centralnom holu Skupštine sačekala izložba o logoru Jasenovac, a tabloidi su brujali da evroposlanici neće da pogledaju izložbu. Brnabić je iz Talina izjavila: “Za mene je neverovatno, jezivo i stravično da imate evroparlamentarce koji neće da posete izložbu, zato što je Jasenovac deo Holokausta”. Kampanja je išla dotle da su predstavnici režimskih stranaka izjavili da se neće sastati sa delegacijom ukoliko potonja ne poseti izložbu.

Delegacija je obišla izložbu, a Picula je, na pokušaj provokacije tabloida Informer, rekao da su “EU i EP utemeljeni na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo EU”.

Razgovori

Delegacija EP se u Skupštini sastala sa nekoliko predstavnika vladajuće većine, uključujući Elviru Kovač, predsednicu skupštinskog odbora za EU integracije, koja je ocenila da je sastanak prošao u očekivanom tonu. Prema njenim rečima, članovi delegacije su se interesovali za predložene izmene pravosudnih zakona, a razgovaralo se i o dijalogu u društvu, Regulatornom telu za elektronske medije (REM) i drugim temama.

Marina Raguš, potpredsednica Skupštine, bila je među poslanicima koji su u ime vladajuće koalicije razgovarali sa evropskim kolegama. Raguš je nakon sastanka rekla da su evroparlamentarci skratili sastanak sa vladajućim strankama i dodala da u svojoj političkoj karijeri još nikada nije doživela “takvo nepoštovanje”. Prema njenim rečima, predstavnici većine izrazili su oštar protest jer je Picula, “čovek koji slavi vojnu akciju Hrvatske Oluju [bio] član delegacije”.

Opozicione stranke zadovoljnije su sastancima sa misijom EP. Sastanak je održan sa predstavicima Demokratske stranke (DS), koja trenutno bojkotuje rad Skupštine, kao i sa ostalim proevropskim opozicionim strankama zajedno.

Tokom razgovora, predstavnici opozicije predočili su evroparlamentarcima najvažnije probleme, kao i da se “situacija nakon usvajanja Rezolucije EP još više komplikuje”, a pritisci postaju sve snažniji.

Ukazali su na izmene pravosudnih zakona i pozvali EP da nastavi da zagovara neophodnost izbora u Srbiji kao jedinog načina za izlazak iz krize. Demokratska stranka tražila je uvođenje personalnih sankcija protiv predstavnika režima. Ostale opozicione stranke predložile su da se povlačenje sredstava iz Plana razvoja za Zapadni Balkan uslovi doslednim sprovođenjem reformi.

Usledili su razgovori sa rektorom Beogradskog univerziteta, rektorkom Univerziteta umetnosti iz Beograda, dekankom Fakulteta političkih nauka iz Beograda i dekanom Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Evroparlamentarci su informisani o stanju na univerzitetima, studentskom protestu i pritiscima države, otkazima profesorima, uskraćivanju finansiranja, pretnjama, upadima na fakultete i odmazdi prema svima koji podržavaju studente.

Misija se sastala i sa predstavnicima civilnog sektora i medija. Predstavnici nezavisnih medija preneli su da su “sloboda izražavanja i nezavisno informisanje pod pritiskom“ i ukazali na učestale pretnje i ugoržavanje života novinara.

Evroposlanik Vladimir Prebilič u Novom Sadu je položio cveće na mesto stradanja šesnaestoro ljudi, nakon čega je kratko razgovarao sa novosadskim aktivistima koji su dugo bili u pritvoru zbog učešća na protestima. Prebilič je ocenio da je apsurdno da “oni koji traže pravdu budu u pritvoru, dok se osobe odgovorne za tragediju slobodno šetaju”.

Na kraju posete, Marta Temido je rekla da su “primili zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima”. Davor Ivo Štir dodao je da je uočen niz nedostataka i deficita u stanju demokratije, opisujući situaciju kao “zaista ozbiljnu”.

Tek što su evroposlanici napustili Srbiju, parlament u Beogradu je usvojio takozvane “Mrdićeve zakone“, nazvane po poslaniku Srpske napredne stranke (SNS) koji je štrajkovao glađu ispred Skupštine tražeći “transparentnu istragu o rušenju nadstrešnice”.

U pitanju je set pravosudnih zakona pomoću kojih, prema tvrdnjama opozicije i dela stručne javnosti, vlast želi da “ostvari kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava”.

“Mrdićevi zakoni“ došli su u trenutku kada sve veći broj sudija i tužilaca podržava zahteve studenata, naročito one o vladavini prava i nezavisnom pravosuđu, i nakon brojnih oslobađajućih presuda za studente i građane i neuspelog pokušaja vlasti da obezbedi većinu u Visokom savetu tužilaštva.

Zakoni su usvojeni po ubrzanoj proceduri, bez konsultacija i javne rasprave, zbog čega je Srbija dobila još jednu neprijatnu poruku iz Brisela. Evropska komisija je ocenila da izmene pravosudnih zakona podrivaju nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva, upozoravajući da predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u EU.

Uoči sastanka Saveta ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, Marta Kos, komesarka za proširenje, pozvala je Skupštinu Srbije da što pre revidira usvojene pravosudne zakone i uskladi ih sa standardima EU.

Odmah nakon izjava reagovao je predsednik Srbije, koji je rekao da “zakone nije ni pročitao”, već da je samo proveravao ustavnost zakona jer mu je to posao. “Ne znam kako je to korak unazad kada nismo imali nijedan korak napred četiri godine”.

Na pitanje da li će potpisati zakone, Vučić je naveo da će o tome sam odlučiti i da neće “pitati novinare N1”. Vučić je dodao da predlagačima zakona zamera što nisu organizovali široku javnu raspravu, ali da je siguran da izmene neće ići na štetu građana“.