Međunarodna politika Srbije može da se okarateriše kao sedenje na više stolica, uz deklarativno zalaganje za pristupanje EU i istovremeno negovanje dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom.

U javnosti je stvorena slika da se EU neće ozbiljnije suprotstaviti vladajućem režimu sve dok “isporučuje” važne stvari, poput rudnika litijuma u plodnim delovima Srbije i nastavka “normalizacije” odnosa sa Kosovom. Srbija se drži “neutralno” u pogledu rata u Ukrajini. Zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, dok izvozi oružje u Ukrajinu.

Koliko dugo mogu trajati ovi spoljnopolitički manevri ne može se sa sigurnošću tvrditi. Pozicija relativne udobnosti, u kojoj se predsednik Srbije dobro snalazi, poljuljana je protestima koji traju više od godinu dana.

EU godinama prihvata srpsku verziju “stabilokratije” kao modela koji se može tolerisati. EU je ostala nema na brojne znakove pogoršanja stanja u oblasti osnovnih ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Priznavanje rezultata poslednjih izbora, uprkos brojnim dokazima o neregularnostima, dodatno je osnažilo srpski režim u uverenju da ima međunarodnu podršku.

Poslednjih meseci svedočimo promenama u odnosu EU prema Srbiji. Krajem oktobra Evropski parlament je usvojio “Rezoluciju o polarizaciji i povećanoj rerpesiji u Srbiji”, koja podržava pravo studenata na mirne proteste, najoštrije osuđuje represiju i talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanje, neselektivna hapšenja i napade na medije.

Evroposlanici su glasali i za slanje ad hoc misiije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće EP, i pozvali Evropsku komisiju da inicira ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava.

Rezolucija poziva “najviše evropske zvaničnike da se uzdrže od davanja neutemeljenih izjava kojima se hvale reformski procesi u Srbiji i pozdravlja novi ton predsednice Evropske komisije tokom posete Beogradu septembra 2025”.

Evropski parlament je pozvao sve zemlje učesnice EXPO 2027 da uzmu u obzir izraze ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih mera u organizaciji izložbe.

Ovo poslednje pitanje najviše zabrinjava srpsku vlast, budući da je EXPO “najvažniji projekat” predsednika Srbije, kako je on sam izjavio.

Izveštaj EK za Srbiju najoštriji je do sada. Najsnažnije kritike odnose se na stanje demokratije, vladavine prava, zaštite osnovnih ljudskih prava i slobode medija. Izveštaj navodi povećanje represije od leta 2025. godine i učestalo karakterisanje protesta kao “obojene revolucije“. Ukazuje se i na činjenicu da je predsednik pomilovao više osoba optuženih za napade na studente, uz kritikovanje represivnih metoda koje je režim upotrebio za okončanje blokada na univerzitetima u Srbiji.

Evropska komisija ukazuje da su protesti usmereni protiv korupcije i nedostatka odgovornosti i transparentnosti, a spominje se i prekomerna upotreba sile protiv mirnih demonstranata. Izdvaja se i kritika u vezi sa pritiscima na civilno društvo i nezavisne medije.

Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je da je proširenje EU “geopolitički imperativ” i da “predstavlja politiku koja se zasniva na zaslugama i dokazima”. Bekerat je zaključio da je “tempo reformi prilično usporen i da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u oblastima pravosuđa, vladavine prava, poštovanje ljudskih prava i da hitno preokrene regresivni trend u pogledu slobode izražavanja i erozije akademske slobode”.

Vučić je rekao da izveštaj nije “ogledalo” Srbije već “mišljenje Evropske komisije” i naglasio da, dok god je on predsednik Srbije, evropske integracije će ostati prioritet Srbije. Dodao je se uzdržava od negativnih izjava o EU i da “ne moraju da brinu” jer će se njegov mandat uskoro završiti, tako da će sigurno doći “neko šarmantniji, finiji, ko ume lepše da se obraća”.

Srpsku spoljnu politiku kritikovala je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, za koju se smatra da izgovara ono što predsednik Putin želi da bude saopšteno. Zaharova je zamerila Srbiji izvoz oružja Ukrajini i naglasila da je “predsednik Vučić više puta obećao da srpsko oružje neće biti dostupno Ukrajini”.

U međuvremenu, gotovo ispod radara prošla je vest da je Švedska odlučila da obustavi pomoć Vladi Srbije zbog, kako se navodi, korupcije i problema sa slobodom medija i vladavinom prava. Umesto programa podrške Vladi, Švedska će u narednom periodu pomagati civilnom društvu.

O odnosima sa SAD možda najbolje govori usvajanje Lex specialis za zgradu Generalštaba. Ovo zdanje bilo je pod zaštitom države kao objekat od kulturnog i istorijskog značaja, teško oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Voljom većine u parlamentu usvojen je zakon kojim se privatnom investitoru, Džerardu Kušneru, zetu Donalda Trampa, omogućava da gradi luksuzni kompleks za komercijalnu upotrebu.

Kritikujući ovakvu odluku, poslanici opozicije navode da vladajući režim traži izlaz iz trenutne krize misleći da će prodajom Generalštaba zadobiti Trampovu podršku. Nedeljnik Radar objavio je članak u kojem su detalji tajnog ugovora između Kušnera i Vlade Srbije, a koji Srbiju stavlja u veoma nepovoljan položaj.

Značajan deo stručne javnosti takođe je protiv ovog zakona, a studenti su organizovali akciju upozorenja da prodaja Generalštaba neće proći. Najavili su da će ovaj objekat “štititi svojim telima”.

Bloomberg je objavio da je kompanija Rio Tinto, koja godinama sprovodi istraživanja ležišta litijuma u Srbiji, u dolini reke Jadar, stavila ovaj projekat u tzv. režim “care and maintenance”.

“S obzirom na nedostatak napretka u procesu izdavanja dozvola, nismo u poziciji da obezbedimo isti nivo troškova i raspodele resursa”, stoji u internom dopisu u koji je Bloomberg imao uvid. Iz kompanije su potvrdili sadržaj dopisa, bez daljih objašnjenja.

Ovo predstavlja još jednu brigu za vladajući režim u Srbiji, koji je u rudarenju litijuma video veliku šansu za ekonomski razvoj zemlje i način za održavanje dobrih odnosa sa EU, koja je zainteresovana za srpski litijum.

Skupština Srbije izabrala je osam od devet članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), od kojih su četiri iz redova vlasti. Deveti član, kojeg predlažu nacionalne manjine, nije izabran, iako su bila predložena dva kandidata. Tako će REM, koji je od ogromne važnosti za elektronske medije i informisanje, ponovo biti blokiran i neće biti nezavisno telo, kako zakon predviđa.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, poznat po paljenju zastave EU pre više godina, na režimskim medijima otvoreno poziva na zatvaranje nezavisnih medija N1, Nove i Slobodne Evrope i protivi se pristupanju EU.

U međuvremenu, usvojene su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kojima se, između ostalog, predviđa uvođenje komisije za revidiranje biračkog spiska. Ovim je, na papiru, usvojena još jedna preporuka EU. Marta Kos je obe odluke skupštine pozdravila kao korak u dobrom pravcu.

Međutim, poznavaoci prilika u Srbiji znaju da je ovo još jedan pokušaj “bacanja prašine u oči“ i da vlast nije spremna da se odrekne važnih poluga moći, u koje svakako spadaju REM i manipulacije biračkim spiskovima.

Ostaje da se vidi hoće li EU ovoga puta pratiti sprovođenje usvojenih zakona ili će još jednom prihvatiti formalno ispunjenje zahteva bez stvarnih pomaka u ostvarivanju osnovnih demokratskih načela.