Krajem februara ove godine, Međunarodna federacija novinara (IFJ) objavila je svoj godišnji izveštaj o ubistvima i napadima na novinare, Killed List Report 2025, prema kojem je Srbija jedna od evropskih zemljama sa najvećim brojem napada na novinare i slučajeva nekažnjenih ubistava novinara.

IFJ navodi da je u protekloj godini najveći broj novinara nastradao obavljajući svoj posao u konfliktnim zonama, poput Gaze, gde je izraelska vojska ubila najmanje 56 palestinskih medijskih radnika. U izveštaju se takođe ističe da su napadi na novinare tokom protesta zabeleženi u mnogim evropskim zemljama “pri čemu je najveći broj fizičkih napada registrovan u Gruziji, Srbiji i Turskoj”.

U Srbiji su u 2025. godini zabeležena 44 fizička napada na novinare, čak 30 više nego u prethodnoj godini, što potvrđuju i podaci objavljeni na platformi Mapping Media Freedom.

,,Ovi napadi uključuju prekomernu upotrebu sile od strane pripadnika organa reda, kao i hapšenja, uglavnom na protestima protiv korupcije. Među žrtvama su bili novinari i studenti novinarstva”, piše IFJ.

Srbija nije izolovan slučaj. Godišnji izveštaj IFJ-a pokazuje da su se napadi na medije intenzivirali na globalnom nivou i da su u značajnom porastu (gotovo 13%) u odnosu na 2024. godinu.

IFJ se posebno fokusira na nekažnjavanje ubistava i slučajeva nestanka novinara, tvrdeći da je reč o ,,još jednom zabrinjavajućem podatku”. Na platformi Saveta Evrope nalaze se imena svih novinara za čija ubistva do danas niko nije odgovarao. Od ukupno pedeset slučajeva devetnaest se odnosi na novinare koji su ubijeni ili nestali na Kosovu između 1998. i 2005. godine.

Među državama sa najvećim brojem slučajeva nekažnjenih ubistava novinara nalaze se Rusija, Turska, Ukrajina i Srbija. Među ,,zločinima koji su ostali skandalozno nekažnjeni”, navodi se ubistvo Slavka Ćuruvije u Beogradu u aprilu 1999.

Nastavak napada

Napadi, nažalost, ne jenjavaju ni tokom prva tri meseca 2026. godine niti ima nade da će prestati, što potvrđuju i medijska udruženja koja pomno prate i beleže napade na medijske radnike. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u januaru je zabeleženo 38 incidenata, a u februaru 34, uključujući čak osam fizičkih napada i isto toliko pretnji smrću.

Slavko Ćuruvija Fondacija (SĆF) je u januaru ove godine zabeležila 160 verbalnih napada na kritički orijentisane medije i novinare od strane najviših državnih zvaničnika i funkcionera Srpske napredne stranke (SNS), a u februaru 171.

Prema analizi Fondacije, najaktivniji od početka godine su poslanici SNS-a Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNS-a Miloš Vučević. U svom mesečnom vodiču “Političari protiv novinara u Srbiji”, SĆF navodi da su proteklog meseca na meti najčešće bili televizije N1 i Nova S, dnevni list Danas i, po prvi put, portal Istinomer.

,,Napadnuti mediji tradicionalno su etiketirani kao antisrpski, ustaški, blokaderski i blokadersko-tajkunski, mediji kriminalca Šolaka, trovački mediji, a novinari tih redakcija kao ‘lažni novinari Šolakovih glasila’, ‘cinici sa tajkunskih medija’, ‘idioti na N1 i Nova S’, ‘lobisti sa N1 i Nova S’, ‘društveno-politički radnici koji se predstavljaju kao novinari’, ‘tobožnji novinari’ i slično”, piše SĆF.

Povodi za napade bili su razni, od dnevnopolitičkih tema, usvajanja problematičnih pravosudnih zakona i misije Evropskog parlamenta u Beogradu, preko građanskih i studentskih protesta i hapšenja osumnjičenih za navodnu pripremu atentata na Vučića i protest u Novom Sadu u vreme obeležavanja jubileja Matice srpske.

Uglavnom su u pitanju bili direktni napadi, u kojima su funkcioneri diskreditovali medije i novinare, dovodeći u pitanje njihovu profesionalnost i nezavisnost. Svaki deseti napad uključivao je etiketiranje novinara i medija kao izdajnika i plaćenika, a svaki peti dehumanizaciju. Više od petine napada uključivalo je optuživanje novinara i medija za podsticanje, pripremu ili podršku krivičnim delima.

Cilj svih ovih napada je potpuna diskreditacija, ućutkivanje i zastrašivanje nezavisnih i kritičkih glasova.

,,U najvećem broju slučajeva, funkcioneri su diskreditovali medije i novinare, omalovažavajući njihovu profesionalnost, nezavisnost i poštenje. […] Nezavisni mediji su, bez ikakvih dokaza, optuživani da pozivaju na Vučićevo ubistvo, da su ‘medijski sponzori kriminala i nasilja’ i da bi da ‘vešaju, jašu i ubijaju’ političke neistomišljenike”, navodi SĆF.

Zlosutne kampanje i hakerski napadi

Početak godine obeležila je i kampanja protiv Verana Matića, predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Naime, Centar za društvenu stabilnost, organizacija sa sedištem u Novom Sadu, bliska vlasti, producirala je dokumentarni film u kojem je Matić proglašen neprijateljem države i društva i stranim agentom koji decenijama radi protiv Srbije. Film je emitovan na velikom broju kanala bliskih vlastima, što pokazuje da je reč o organizovanoj zloslutnoj kampanji protiv Matića, kako kaže Koalicija za slobodu medija.

Pored ,,klasičnih” napada, početkom godine smo svedočili i brojnim hakerskim napadima na medije poput Radara, Južnih vesti, Glasa Šumadije itd. Koalicija za slobodu medija upozorila je da su ovi napadi deo šireg i dugotrajnog sistemskog pritiska na slobodu medija, kao i da obim i intenzitet napada ukazuju na to da iza njih ne stoje pojedinci, već dobro organizovane strukture sa značajnim finansijskim resursima.

Napadi su, kako ističe Koalicija za slobodu medija, koordinisani i često se vremenski poklapaju sa važnim političkim događajima, poput izbornih procesa, protesta ili objavljivanja istraživačkih tekstova. Iako su međunarodne institucije i domaće organizacije više puta tražile da se ovi slučajevi rasvetle, do danas nijedan hakerski napad na medije u Srbiji nije imao sudski epilog niti je utvrđen identitet počinilaca.

„Hakerski napadi na sajtove medija predstavljaju krivično delo, a nadležne institucije imaju obavezu da sprovedu istragu i identifikuju ko stoji iza ovih napada. Otkrivanje odgovornih je ključno za zaštitu medijskih sadržaja, bezbednosti i prava javnosti na pravovremeno informisanje”, navodi Koalicija za slobodu medija.

U državi u kojoj su zarobljene sve institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje bi  moralo pre svih da reaguje na gruba kršenja zakona, male su šanse da će napadi na medije, i na kritičke glasove uopšte, prestati sami od sebe.

Već dugo se osećaju posledice višegodišnjeg neprocesuiranja napada na medijske radnike i sve izraženijeg govora mržnje u medijima, koji vrlo često dolaze od najviših nosilaca vlasti u Srbiji i njima bliskih pojedinaca. Ovo okruženje dodatno podstiče atmosferu nekažnjivosti i normalizuje pritiske na novinare, čime se sužava prostor za slobodno i kritičko izveštavanje.

Bez jasne institucionalne reakcije i političke volje da se zaštite novinari i sloboda medija, ovakva praksa ne samo da će se nastaviti već će i dalje podrivati osnovne demokratske principe i pravo građana da budu pravovremeno i istinito informisani.