U nedelju 29. marta održani su lokalni izbori u deset opština u Srbiji, a nešto manje od 250 hiljada građana (4 posto ukupnog biračkog tela) odlučivalo je o predstavnicima u lokalnim skupštinama. Pobednik izbora u svim opštinama je lista čiji je nosilac Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja je, uprkos pobedi u svim mestima, zabeležila značajan pad podrške biračkog tela.

Ovo bi bio uvod i kratka vest o nedeljnim lokalnim izborima u Srbiji. Za međunarodnu javnost, lokalni izbori u Srbiji ne bi ni bili tema da se ne radi o državi u kojoj se, od pojave studentskog pokreta i buđenja građanskog aktivizma, svaki izbori održavaju u uslovima velikih napetosti, izbornih mahinacija, pretnji, zastrašivanja i fizičkih napada.

Izlaznost i rezultati izbora jasno ukazuju da su „studentske“ liste dobile veliku podršku birača. Stvorena je referendumska atmosfera u kojoj su građani odlučivali između vladajuće stranke i njenih satelita, s jedne strane, i studentskih lista s druge.
Nakon mnogo godina ubedljivih pobeda naprednjaka, vladajuća koalicija beleži pad od više od 20 posto, dok postaje jasno da studenti imaju veliku podršku građana i da su u ovom trenutku politički akter kojem građani najviše veruju.

Ilustrativan je primer Kule (opštine sa skoro 36 hiljada stanovnika i nešto više od 33 hiljade birača) u kojoj su naprednjaci sami osvojili četrnaest mandata, njihovi partneri na listi Socijalistička partija Srbije (SPS) dva i Srpska radikalna stanka (SRS) jedan mandat, dok je studentska lista osvojila osamnaest mandata. Prevagu čine Mađari sa osvojena dva odbornička mesta, koji tradicionalno sarađuju sa vladajućom koalicijom.

Izbori održani pre nekoliko dana obeleženi su događajima koje je teško preneti građanima uređenih demokratskih zemalja, u kojima se političke razlike i predizborne tenzije završavaju onog trenutka kada građani izađu na birališta i slobodno glasaju za svoje političke predstavnike.

U Srbiji, poslednjih deset godina, izbori nisu ni slobodni ni demokratski, a mnogima predstavljaju ozbiljne izazove, s obzirom na to da su građani izloženi pretnjama, ucenama i fizičkim napadima. Ovo je posebno izraženo na lokalnim izborima. Iako izbori podrazumevaju tajnost glasanja, te niko ne bi trebalo da oseća strah iza glasačkog paravana, to u Srbiji nije slučaj.

Stanje demokratije u Srbiji

Evo nekoliko glavnih specifičnosti koje možda mogu da približe sliku o stanju demokratije u Srbiji.

Vladajuća SNS na izbore uobičajeno izlazi na listi na kojoj su i druge manje stranke. Međutim, svesni istraživanja i trendova, naprednjaci su ovog puta na listu stavili i Socijalističku partiju Srbije i mnoge druge manje stranke koje su do sada išle u drugačijim koalicijama na posebnim listama.

Po već uhodanom scenariju, vladajuća stranka je pomogla kandidaturu „fantomskih“ lista na lokalnim izborima. Taj scenario uključuje da naprednjaci potpisima podrže listu koja zapravo „igra za njih“ i služi da zbuni građane. U većini mesta u kojima su održani izbori takve liste nisu prešle cenzus, odnosno dobile su daleko manje glasova građana nego što su prikupile potpisa za kandidaturu. Ovo govori u prilog tezi o stvorenoj referendumskoj atmosferi i relativno dobroj kampanji koju su vodili studenti, uz podršku građana i nekih političkih partija.

Studenti su na lokalne izbore u većini opština izašli samostalno, iako su u pojedinim mestina (poput Sevojna, u zapadnoj Srbiji) imali zajedničku listu sa opozicionim partijama ili lokalnim pokretima. U većini mesta opozicija se povukla sa izbora i podržala studentske liste. Ipak, neke opozicione političke stranke, poput Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, u manjem broju opština izašle su na izbore.

O poverenju građana u ove opozicione političke partije svedoči podatak da, osim u jednoj opštini, dve pomenute stranke nisu prešle cenzus, čak su dobile manje glasova u odnosu na sakupljene potpise podrške. Demokratska stranka (DS) je ostala dosledna svom stavu o podršci studentskim listama, tako da nije izašla na izbore, a članovi ove stranke su kao posmatrači i/ili u drugom kapacitetu podržali studente.

Izlaznost u svim opštinama je bila velika, što je još jedna specifičnost ovih izbora, naročito imajući u vidu da je izlaznost na lokalnim izborima uvek niža nego na parlamentarnim, naročito kada se izbori ne održavaju na nivou čitave države.
Velika izlaznost ukazuje da su studenti bili uspešni u mobilizaciji birača naklonjenih studentskom pokretu, ali i da je vladajuća stranka još jednom na birališta izvela svoje pristalice. Treba, ipak, imati u vidu da vladajuća koalicija na izbore izvodi i one koji ne žive u mestima u kojima se izbori održavaju, a ponekad nisu ni među živima.
Izborne strategije

U praksi se priprema naprednjaka za lokalne izbore održava po sledećem scenariju. Raspišu izbore u nekoliko opština, „napune“ birački spisak menjajući prebivalište svojih pristalica tako što određen broj građana jedne opštine ili grada (ili čak susedne BiH) odjavi svoje stvarno prebivalište i prijavi se u mestu u kojem su zakazani izbori. Pored toga, birački spisak se ne ažurira kako bi se iz njega izbrisale preminule osobe. Tako već u startu, pre izborne kampanje i mnogo pre izbornog dana, naprednjaci „imaju“ prednost za koju procene da im je potrebna.

Onda sledi kampanja u kojoj vladajuća stranka kombinuje ponudu i pretnju. Ponuda uključuje poklone najrazličitije vrste (frižideri, namirnice, ogrev…), posao za glasača ili člana njegove porodice, obezbeđivanje termina za operaciju i druge različite usluge koje zavise od potreba birača. Pretnja se ogleda najpre u tome da će birači izgubiti posao ili neku privilegiju ili će im iz „fioke“ biti izvučena neka prijava.

Funkcionerska kampanja, iako zabranjena, ogleda se u učešću ministara i direktora javnih preduzeća u predizbornim aktivnostima. Tako se u deset opština u kojima su održani lokalni izbori slila sva vladajuća „elita“. U kampanji je ponovo učestvovao i predsednik države, iako nije predsednik svoje stranke, već samo „obični“ član.

Dan glasanja

Tako je, u atmosferi neverovatnih pritisaka, osvanuo dan lokalnih izbora. Na biračkim mestima bilo je više posmatrača nego članova izbornih komisija. Studenti su, uz pomoć političkih partija, pokreta i zborova građana, organizovali posmatrače na svim biračkim mestima i osigurali kakvo-takvo poštovanje izbornih procedura, a organizovana je i temeljna obuka za članove komisija i posmatrače.

Na ovo je vlast odgovorila prijavom svojih posmatrača i formirala „fantomske“ organizacije za posmatranje izbora, čiji članovi uglavnom nisu bili obučeni i nisu znali šta bi trebalo da rade, osim da pokušaju da opstruišu proces.

Već godinama se zna da SNS od svojih birača zahteva da slikaju listić kao dokaz da su glasali za njih, što je zakonom zabranjeno. S obzirom na to da mnogi glasaju iz straha, studenti su organizovali kampanju u kojoj su građanima predočili kako mogu da najpre zaokruže SNS na listiću, zatim slikaju i pošalju, pa onda precrtaju tu listu i glasaju kako žele, a da listić ostane važeći.

Zvuči neverovatno – zar ne? – da je za odlazak na izbore i izražavanje slobodne volje potrebno upustvo kako da vam egzistencija ne bude ugrožena zbog glasanja po slobodnoj volji. Vladajuća stranka godinama pribegava i deljenju hemijskih olovaka kojima njihovi birači moraju da glasaju, pa su se studenti spremili i za tu situaciju tako što su na biračkim mestima delili iste hemijske olovke. Zvuči neverovatno da lista koja se kandiduje mora da razmišlja i o ovakvim trivijalnostima.

Ispred biračkih mesta, opet po uhodanom scenariju, predstavnici vladajuće partije pojavili su sa paralelnim biračkim spiskovima. Odakle im spiskovi identični onima koje ima izborna komisija nisu nikada odgovorili niti za to odgovarali pred nadležnim organima. Sedeli su u automobilima nedaleko od biračkih mesta, a kada im je birač, nakon glasanja, prilazio i potvrđivao da je završio glasanje, bivao je zaokružen u paralelnom spisku. Kako navode građani i prema izveštajima medija, birač je dobijao novac za glasanje, što je po domaćim zakonima krivično delo.

SNS organizuje svoje štabove i takozvane call centre u svim mestima. Dok pozivanje na izbore i na dan izbora nije problematično niti zakonom zabranjeno, problematično je korišćene zvaničnih biračkih spiskova.

Glasanje van biračkog mesta, mogućnost koju zakon obezbeđuje starijim, nemoćnim ili bolesnim građanima, vladajuća stranka koristi za još jedan pokušaj mahinacije. Tako birački odbor od lokalne izborne komisije (koju formira lokalna vlast) dobije spisak birača koji su tražili da glasaju van biračkog mesta, iako nije jasno ko ih je za to prijavio. U mnogim slučajevima ti birači ne postoje ili se proces glasanja van biračkog mesta ne sprovodi u skladu sa zakonom. Samo zahvaljujući tome što su studentske liste imale dovoljno posmatrača, sprečeno je da „nepostojeći“ građani glasaju van biračkog mesta.

Ispred štabova su stajali maskirani „telohranitelji“ često naoružani palicama koji su čuvali prostorije, a u svim mestima su organizovane grupe kriminalaca čiji je zadatak bio da napadaju građane koji podržavaju studente. Zabeležene su zastrašujuće scene prebijanja građana, napada, sukoba, pa i potezanje pištolja i sekira, kao i napadi na novinare.

Agoniji nije kraj ni kada se biračka mesta zatvore. Nakon brojanja glasova, listići se u džakovima nose u lokalne izborne komisije. Budući da u Srbiji džakovi misteriozno umeju da nestanu ili da njihov sadržaj bude drugačiji nego kako je konstatovano na biračkom mestu, ovog puta su organizovani i „čuvari“ džakova. Studentske liste i građani su organizovali pratnju za svaki džak sa svakog biračkog mesta, pa je tako u nekim opštinama na svakom uglu stajala grupa ljudi čiji je zadatak bio da obezbede da pravi džak, bez da ga je neko otvarao i menjao sadržaj, stigne u centralnu lokalnu izbornu komisiju.

Uprkos svemu, studenti i građani koji ih podržavaju imaju razloga za zadovoljstvo i optimizam. Kada se oduzmu glasovi naseljenih ili ucenjenih, jasno je da SNS više nema većinsku podršku. To je posebno važno za parlamentarne izbore koje studenti zahtevaju. Takođe je jasno da su studentske liste pobednice ovih izbora i da se strah među građanima dodatno smanjio.

Ovo nisu sve, već samo najvažnije specifičnosti izbora u Srbiji. Da li i vi izlazite na izbore sa strahom u kostima, i to ne strahom od moguće pobede za vas neprihvatljive političke opcije, već strahom za vlastitu egzistenciju ili život? Da li biste glasali na takvim izborima?