EU i litijum u Srbiji, ekonomski interesi ispred ljudskih prava
Evropska komisija uvrstila je rudnik litijuma Jadar u Srbiji među strateške projekte o kritičnim sirovinama izvan Unije. Prema evroposlaniku Vladimiru Prebiliču, u pitanju je “zabrinjavajuća poruka: ekonomski i geopolitički interesi prevladavaju nad pravima građana”
EU-i-litijum-u-Srbiji-ekonomski-interesi-ispred-ljudskih-prava
Tokom protesta protiv rudnika litijuma, Beograd © Dario Valjan/Shutterstock
Nisu bili dovoljni višemesečni građanski protesti, tokom kojih su se zahtevi vezani za zaštitu životne sredine isprepleli sa gorućim zahtevima srpskih studenata za poštovanjem načela vladavine prava. Evropska unija stavila je svoj pečat na projekat iskopavanja litijuma u rudniku Jadar u zapadnoj Srbiji, označavajući ga kao “strateški projekat” u oblasti kritičnih sirovina.
Evropska komisija objavila je 4. juna spisak trinaest strateških projekata izvan EU, implementirajući ovom odlukom Evropsku uredbu o kritičnim sirovinama iz 2024. godine. Zajedno s 47 projekata unutar EU, ova inicijativa za podršku operacijama u zemljama izvan EU – evropskim i neevropskim – ima za cilj jačanje konkurentnosti evropske industrije u sektorima kao što su električna mobilnost, obnovljivi izvori energije, obrana i vazduhoplovstvo.
Strateški projekti o kritičnim sirovinama
Svih trinaest odabranih strateških projekata dobiće koordinisanu podršku Evropske komisije, država članica EU i finansijskih institucija, uključujući pomoć u pristupanju finansijskim sredstvima. Ukupna procenjena investicija za realizovanje projekata iznosi 5,5 milijardi evra.
Komisija se takođe obavezala da će “ojačati suradnju” sa trećim zemljama obuhvaćenim inicijativom – među kojima su Norveška, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija Aleksandra Vučića – kako bi se osigurao uspeh projekata.
Nije iznenađujuće da se projekt koji vodi multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto, preko svoje podružnice Rio Sava Exploration doo, pojavljuje upravo na ovom prvom popisu projekata izvan EU koje će Brisel podržati s posebnom pažnjom.
Konkretnije, prema odluci Komisije, cilj projekta Jadar je da “doprinese snabdevanju litijumom (za baterije) i borom (za metalurgiju)”. Drugim rečima, cilj je pokriti značajan deo potražnje EU za kritičnim sirovinama potrebnim za električna vozila, baterije i sisteme za skladištenje energije.
Treba imati na umu da je 19. jula 2024. potpisan memorandum o razumevanju između Evropske komisije i Srbije, kojim je uspostavljeno strateško partnerstvo o održivim sirovinama.
Već tada je bilo jasno da je krajnji cilj ovog sporazuma, sklopljenog u Beogradu, upravo potencijalni razvoj rudnika Jadar, te da evropski ekonomski interesi počinju prevladavati nad voljom naroda i samim načelima na kojima je utemeljena Evropska unija.
Kritike zbog evropske podrške rudniku Jadar
Nalazište Jadar sadrži približno 136 miliona tona jadarita, minerala bogatog litijumom i borom. U pitanju je najveće poznato nalazište visokokvalitetnog, dugotrajnog litijuma u Evropi, s potencijalom da zadovolji do 10% globalne potražnje.
Međutim, ekolozi i lokalno stanovništvo pobunili su se zbog zagađenja podzemnih voda, kontaminacije poljoprivrednog zemljišta i dnevne potrošnje 8000 kubnihh metara vode za proces ekstrakcije.
Komentarišući “duboko zabrinjavajuću” odluku o uvrštavanju projekta Rio Tinto na spisak strateških projekata, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Vladimir Prebilič (Zeleni/EFA) – jedan od najglasnijih po pitanju odnosa između vladavine prava i eksploatacije mineralnih resursa na Balkanu – pozvao je Evropsku komisiju da “posluša glas srpskih građana i civilnog društva”.
“Svaka saradnja u vezi sa sirovinama mora dati prioritet ljudskim pravima, ekološkoj održivosti i demokratskom integritetu u odnosu na kratkoročne ekonomske dobitke”, objasnio je Prebilič u izjavi za OBCT.
Iako je priznao da zelena i digitalna tranzicija zavise od pristupa kritičnim mineralima, poslanik u Evropskom parlamentu naglasio je da se “to ne može činiti na štetu životne sredine niti urušavanjem demokratskih vrednosti“, kritikujući pritom “nedostatak transparentnosti“ u vezi sa učešćem kompanije Rio Tinto, kojim bi se mogli “dodatno potkopati demokratski procesi”.
U zemlji u kojoj je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici usmrtilo šesnaest osoba – dodao je Prebilič – “ne možemo ni da zamislimo šta bi se desilo ako bi se rudarenje litijuma odvijalo pod sadašnjim režimom”.
Prebilič je na kraju izrazio podršku zahtevima srpskih studenata, objašnjavajući da ne dele sve institucije EU poziciju Komisije koja, prema rečima zelenog poslanika u Europskom parlamentu, “šalje zabrinjavajuću poruku, naime da ekonomski i geopolitički interesi prevladavaju nad pravima građana i potrebom za odgovornim upravljanjem životnom sredinom”.
EU i litijum u Srbiji, ekonomski interesi ispred ljudskih prava
Evropska komisija uvrstila je rudnik litijuma Jadar u Srbiji među strateške projekte o kritičnim sirovinama izvan Unije. Prema evroposlaniku Vladimiru Prebiliču, u pitanju je “zabrinjavajuća poruka: ekonomski i geopolitički interesi prevladavaju nad pravima građana”
EU-i-litijum-u-Srbiji-ekonomski-interesi-ispred-ljudskih-prava
Tokom protesta protiv rudnika litijuma, Beograd © Dario Valjan/Shutterstock
Nisu bili dovoljni višemesečni građanski protesti, tokom kojih su se zahtevi vezani za zaštitu životne sredine isprepleli sa gorućim zahtevima srpskih studenata za poštovanjem načela vladavine prava. Evropska unija stavila je svoj pečat na projekat iskopavanja litijuma u rudniku Jadar u zapadnoj Srbiji, označavajući ga kao “strateški projekat” u oblasti kritičnih sirovina.
Evropska komisija objavila je 4. juna spisak trinaest strateških projekata izvan EU, implementirajući ovom odlukom Evropsku uredbu o kritičnim sirovinama iz 2024. godine. Zajedno s 47 projekata unutar EU, ova inicijativa za podršku operacijama u zemljama izvan EU – evropskim i neevropskim – ima za cilj jačanje konkurentnosti evropske industrije u sektorima kao što su električna mobilnost, obnovljivi izvori energije, obrana i vazduhoplovstvo.
Strateški projekti o kritičnim sirovinama
Svih trinaest odabranih strateških projekata dobiće koordinisanu podršku Evropske komisije, država članica EU i finansijskih institucija, uključujući pomoć u pristupanju finansijskim sredstvima. Ukupna procenjena investicija za realizovanje projekata iznosi 5,5 milijardi evra.
Komisija se takođe obavezala da će “ojačati suradnju” sa trećim zemljama obuhvaćenim inicijativom – među kojima su Norveška, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija Aleksandra Vučića – kako bi se osigurao uspeh projekata.
Nije iznenađujuće da se projekt koji vodi multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto, preko svoje podružnice Rio Sava Exploration doo, pojavljuje upravo na ovom prvom popisu projekata izvan EU koje će Brisel podržati s posebnom pažnjom.
Konkretnije, prema odluci Komisije, cilj projekta Jadar je da “doprinese snabdevanju litijumom (za baterije) i borom (za metalurgiju)”. Drugim rečima, cilj je pokriti značajan deo potražnje EU za kritičnim sirovinama potrebnim za električna vozila, baterije i sisteme za skladištenje energije.
Treba imati na umu da je 19. jula 2024. potpisan memorandum o razumevanju između Evropske komisije i Srbije, kojim je uspostavljeno strateško partnerstvo o održivim sirovinama.
Već tada je bilo jasno da je krajnji cilj ovog sporazuma, sklopljenog u Beogradu, upravo potencijalni razvoj rudnika Jadar, te da evropski ekonomski interesi počinju prevladavati nad voljom naroda i samim načelima na kojima je utemeljena Evropska unija.
Kritike zbog evropske podrške rudniku Jadar
Nalazište Jadar sadrži približno 136 miliona tona jadarita, minerala bogatog litijumom i borom. U pitanju je najveće poznato nalazište visokokvalitetnog, dugotrajnog litijuma u Evropi, s potencijalom da zadovolji do 10% globalne potražnje.
Međutim, ekolozi i lokalno stanovništvo pobunili su se zbog zagađenja podzemnih voda, kontaminacije poljoprivrednog zemljišta i dnevne potrošnje 8000 kubnihh metara vode za proces ekstrakcije.
Komentarišući “duboko zabrinjavajuću” odluku o uvrštavanju projekta Rio Tinto na spisak strateških projekata, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Vladimir Prebilič (Zeleni/EFA) – jedan od najglasnijih po pitanju odnosa između vladavine prava i eksploatacije mineralnih resursa na Balkanu – pozvao je Evropsku komisiju da “posluša glas srpskih građana i civilnog društva”.
“Svaka saradnja u vezi sa sirovinama mora dati prioritet ljudskim pravima, ekološkoj održivosti i demokratskom integritetu u odnosu na kratkoročne ekonomske dobitke”, objasnio je Prebilič u izjavi za OBCT.
Iako je priznao da zelena i digitalna tranzicija zavise od pristupa kritičnim mineralima, poslanik u Evropskom parlamentu naglasio je da se “to ne može činiti na štetu životne sredine niti urušavanjem demokratskih vrednosti“, kritikujući pritom “nedostatak transparentnosti“ u vezi sa učešćem kompanije Rio Tinto, kojim bi se mogli “dodatno potkopati demokratski procesi”.
U zemlji u kojoj je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici usmrtilo šesnaest osoba – dodao je Prebilič – “ne možemo ni da zamislimo šta bi se desilo ako bi se rudarenje litijuma odvijalo pod sadašnjim režimom”.
Prebilič je na kraju izrazio podršku zahtevima srpskih studenata, objašnjavajući da ne dele sve institucije EU poziciju Komisije koja, prema rečima zelenog poslanika u Europskom parlamentu, “šalje zabrinjavajuću poruku, naime da ekonomski i geopolitički interesi prevladavaju nad pravima građana i potrebom za odgovornim upravljanjem životnom sredinom”.
