Od beogradske Arene do Novog Pazara, od prvog sukoba unutar Regulatornog tela za elektronske medije (REM) do problema glasanja srpskih državljana u dijaspori, od napada na opozicionu odbornicu u Beogradu do tvrdnji studenata da ih policija prati i prisluškuje. Predizborna kampanja u Srbiji ulazi u završnicu u atmosferi sve otvorenijeg sukoba i bez pokušaja vlasti da prikrije nameru da opstruiše studentsku listu i umanji njene šanse za uspehom na izborima.

Vučić, koji je svakodnevno u kampanji za svoju listu, pokušava da se „spusti“ u narod i razgovara sa građanima, zamerajući svojim stranačkim kolegama da nisu dovoljno slušali šta građane muči i nastojeći da ubedi birače da će, kao premijer, obraćati mnogo više pažnje na potrebe „običnih ljudi“.

Od Arene do pasulja

Beogradska Arena je 3. septembra bila rezervisana za, kako je prethodno najavljeno, veliki skup Srpske napredne stranke (SNS). Osim što je neobično da Beograd bude praktično početak, a ne kraj kampanje, ovaj skup pokazao je mnoge slabosti vladajuće stranke.

I ovog puta pristalice su autobusima dovedene iz drugih delova Srbije, a u javnosti su se opet pojavile tvrdnje da su mnogi ucenjeni ili plaćeni za dolazak. Prema podacima organizacije CRTA, skup u Areni je prenosilo 46 televizijskih stanica, a kulminacija događaja bio je Vučićev govor.

Nosilac liste SNS-a ponovio je iste poruke: Srbija neće nikoga moliti, građani će živeti još bolje ako još jednom ukažu poverenje Vučićevoj stranci, studenti su blokaderi instruisani iz Zagreba i Prištine, nova vlada će imati svega 12 ministarstava (dok odlazeća ima 31) i slušaće svoje građane.

Najavljeni specijalni gost, premijer Slovačke Robert Fico, iznenada je otkazao dolazak na miting, uz obrazloženje da mu, zbog narušenog zdravlja, lekarski tim ne dozvoljava da doputuje u Srbiju.

Kada SNS izađe među narod, suočava se sa protestima i dobacivanjima, ali sve više i sa humorom i dosetkama, koje njeni politički protivnici koriste u ovoj kampanji kao snažno oružje protiv režima.

Tako je tokom takozvane Pasuljijade u Novom Sadu, gradonačelnik na brzinu održao kratak govor dok su mu u pozadini pojedini takmičari puštali pesmu „Tri poljupca hoću ja, neću jedan neću dva“, što je postala svojevrsna himna Studentske liste.

Građani iskazuju nezadovoljstvo u svakodnevnim situacijama, izvan tradicionalnog političkog prostora, što za vlast, naviknutu na potpunu kontrolu javnog prostora, predstavlja nerešivu enigmu.

Vučićevo kamionče vs. studentski kamion

U pokušaju da svoju stranku učini bližom građanima i da se predstavi kao političar iznikao iz naroda, Vučić je, kako je ranije najavio, krenuo u kampanju malim terenskim vozilom. „Uzeću neko kamionče i ići ću da razgovaram sa narodom, bez plana, gde me put odnese“, rekao je Vučić pre nego što je podneo ostavku na mesto predsednika države.

Takva kampanja trebalo je, valjda, da pokaže da Vučić nije samo na televiziji, već među ljudima. Vučić je najavio da će Srbiju obilaziti svojim automobilom, dok će ga kamionče pratiti i biti njegova bina.

Nije dugo čekao na odgovor studenata koji su predstavili svoju verziju kamiončeta sa natpisom “Studenti pobeđuju” i tako pretvorili ono što je trebalo da bude inovativno u kampanji SNS-a u svojevrsni politički mim.

U Srbiji, gde se politika doživljava kao ozbiljna i neretko agresivna, kamionska epizoda razbija stereotipe i gotovo da pretvara Vučićevu kampanju u teatar apsurda.

Studenti, koji od početka protesta koriste humor i vizuelne poruke kao političko oružje, daleko su ispred svakog pokušaja vlasti da osmisli neki mehanizam za komuniciranje sa građanima.

Naposletku, tvrdo jezgro naprednjaka nema ni potrebe ubeđivati, a SNS ne može da dopre do većine birača opredeljenih da glasaju za studentsku listu. Problem za naprednjake upravo leži u tome što ovakvom kampanjom teško mogu da ubede one koji su do sada glasali za njih zbog toga što nisu imali za koga drugoga da glasaju.

„Tri poljupaca“ kao politički soundtrack

SNS je prva predala listu za republičke izbore i dobila broj 1 na listiću, sledi Socijalistička partija Srbije (SPS), dok je “Studentska lista – Studenti pobeđuju” pod brojem 3. O duhovitosti studenata svedoči i to što je vrlo brzo stari folk hit „Tri poljupca hoću ja, neću jedan, neću dva“, koji nikada nije doživeo popularnost koju sada ima, postao nezvanični slogan studentske kampanje.

Pesma se peva na svadbama, slavljima, na ulicama, u kafićima i drugim javnim prostorima. Pomenuti refren tako je postao neformalni soundtrack društvene atmosfere u Srbiji. Studenti su poslednjih meseci koristili slične poruke u zaobilaženju klasične političke komunikacije.

Paradoksalno je, i odlično oslikava situaciju u Srbiji, što je pevačica koja izvodi pesmu, a čija je karijera odavno na zalasku, javno podržala Vučića.

Novi Pazar kao kontrast Areni

Mnogo je simbolike bilo prošle subote kada su održana dva predizborna skupa u Srbiji, pomenuti SNS-ov u Areni i studentski u Novom Pazaru.

Dok je na prvom sve bilo po krutim upustvima ozbiljne kampanje, uz pristalice obučene u bele majice sa zvaničnim sloganom „Ujedinjena Srbija“, uz već viđene transparente i govore, skup u Novom Pazaru još jednom je pokazao snagu promene koju donose studenti, pre svega kroz zajedništvo Bošnjaka, Srba i ostalih građana Sandžaka.

Sandžak ima važan faktički i simbolički politički značaj na ovim izborima. Pored toga što je studentski pokret snažan u ovom delu Srbije, naročito u Novom Pazaru, čak tri bošnjačke stranke kandidovale su liste, pa će biti interesantno videti raspodelu glasova, pre svega Bošnjaka.

Dok je trajalo studentsko okupljanje, pristalice SNS-a su organizovale svoj skup svega nekoliko stotina metara dalje, a policija je bila raspoređena između dve grupe.

Upravo je ovo dominantna slika kampanje: dva politička sveta, dve suprotstavljene vizije fizički jedna naspram druge. Ni za koga drugog nema mesta. Jasno je da se, uprkos svim pokušajima vlasti, stvorila referendumska atmosfera.

Šapić „udarna pesnica“ SNS-a

Kako kampanja odmiče, to granica između političkog neslaganja i fizičkog sukoba postaje sve manje vidljiva. Pristalice SNS-a u Novom Sadu pokušale su da otmu transparent „Studenti pobeđuju“, u Šapcu je bilo verbalnih i manjih fizičkih okršaja, a u Beogradu je, prema navodima medija, pretučen radnik Agencije za sprečavanje korupcije, koji je bio na dužnosti, dok je fotografisao štand SNS-a.

No, glavni problem Vučiću napravio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Nakon što su studenti objavili video u kojem se, po mišljenju SNS-a, pozivalo na „silovanje“ žena iz te stranke, krenula je organizovana kampanja predstavnica SNS-a koje su ukazivale da će „blokaderi“, ako osvoje vlast, „jahati“ žene, nastojeći tako da prikažu studentski pokret kao agresivan.

Ova kampanja bi verovatno još trajala, da svega dan kasnije medije nije preplavila vest da je Šapić fizički napao opozicionu odbornicu u skupštini Grada Beograda Tanju Mićić i naneo joj teže telesne povrede.

Mićić tvrdi da je Šapić njenog muža i nju najpre verbalno napao, a onda nju udario. Iako je tužilaštvo objavilo da je Mićić bila nedostupna za izjavu i da su lekari konstatovali lake povrede, Mićić je javnosti predočila lekarski izveštaj iz kojeg se vidi da je imala prelom leve nosne kosti i dela gornje vilice.

Mićić je u ponedeljak operisana. Šapić je dan nakon incidenta održao konferenciju za medije, na kojoj je negirao da je udario odbornicu i naveo da je „jedina njegova greška što se nije udaljio“.

Šapić se izvinio „presedniku Vučiću“ iako Vučić više nije ni predsednik Srbije, ni predsednik SNS-a. Odbornici Mićić se nije izvinio. Pokušavajući da ublaži negativne posledice Šapićevog bahatog i agresivnog ponašanja, Vučić je izjavio da je „protiv svakog nasilja nad ženama“, dodajući da je molio sve svoje kolege da izbegavaju bilo kakvu raspravu i sukob sa neistomišljenicima.

Šapić ne namerava da podnese ostavku, tvrdeći da se branio i da je odbornicu možda „slučajno“ okrznuo svojom pesnicom. O odgovornosti ni reči, baš kao što nema reakcije ni policije ni tužilaštva.

„Prate nas već nedeljama“

Na konferenciji za medije održanoj 5. oktobra, studenti su izjavili da članove Studentske liste već nedeljama prate osobe i vozila za koje tvrde da su povezani sa bezbednosnim strukturama. Student Petar Živković, ovlašćeno lice Studentske liste i koordinator pravnog tima, saopštio je da su studenti na više mesta i u više navrata primetili iste osobe i isto vozilo koje ih prati. Živković je izjavio da je ispred zgrade u kojoj živi jedne večeri primećeno isto vozilo, a potom i Marko Kričak, načelnik Uprave kriminalističke policije.

Glasanje u dijaspori

Za glasanje u dijaspori prijavilo se rekordnih 111 hiljada građana, što je tri puta više nego za izbore 2023. Godine, kada je zabeležen do tada najveći broj prijavljenih i građana koji su glasali. Za izbore su ovoga puta zainteresovani i oni koji su iz Srbije otišli upravo zbog političke situacije i odsustva perspektive.

Zakon predviđa da je za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu neophodno najmanje 100 prijavljenih građana, dok konačnu odluku donosi Republička izborna komisija (RIK), uz poštovanje ovog i drugih kriterijuma, uključujući tehničke i ljudske kapacitete za glasanje u dijaspori.

RIK je, na predlog Ministarstva inostranih poslova, koje inače nije nadležno za izborni proces, 4. oktobra doneo odluku o biračkim mestima u inostranstvu, protivno stavu članova RIK-a iz redova opozicionih stranaka i predstavnika Studentske liste.

U BiH će oko 19 hiljada građana moći da glasa na čak 28 biračkih mesta, iako su neka na manje od 20 kilometara udaljenosti jedna od drugih. S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama građani Srbije neće moći da glasaju nigde na Zapadnoj obali, ali moći će u Vašingtonu, Njujorku i Čikagu. U Vankuveru neće biti biračkog mesta, iako se prijavilo blizu 1.300 birača, već će građani morati da glasaju u Otavi koja je udaljena 3.500 kilometara.

Biračkog mesta neće biti ni u Slovačkoj (oko 400 prijavljenih), jer se ambasada renovira i nema mogućnosti da organizuje glasanje, kao ni u Rumuniji iako Srbija ima ambasadu u Bukureštu i konzulat u Temišvaru.

Posebno zanimljiva je odluka RIK-a da se glasanje u inostranstvu organizuje po „srpskom vremenu“, pa će glasači u Severnoj Americi, Južnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu, ali i nekim drugim državama, glasati usred noći kako rezultati iz dijaspore, koji stignu i budu objavljeni na društvenim mrežama pre zatvaranja birališta u Srbiji, ne bi uticali na tok glasanja. Izbori su se i ranije održavali u dijaspori, ali ovo će biti prvi put da pojedini građani glasaju u gluvo doba noći.

U iščekivanju izbora, vlast pokušava da stvori utisak da je svugde prisutna, studenti pokazuju da mogu da budu svuda, institucije nevešto nastoje da objasne zašto ne mogu da budu svuda, građani van zemlje pokušavaju da pronađu mesto za glasanje, a građani u Srbiji da prežive dane do i nakon izbora.