Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 9. septembra raspisao je izbore, raspustio Narodnu skupštinu i najavio da će ostavku na mesto predsednika podneti 27. septembra, kako bi, kao nosilac liste Srpske napredne stranke (SNS), mogao da predvodi predizbornu kampanju svoje stranke.

Srbija ulazi u izbore sa šefom države koji namerava da napusti predsedničku funkciju kako bi pokušao da postane prvi čovek izvršne vlasti. U novijoj političkoj istoriji zemlje teško je pronaći direktan presedan za takvu političku tranziciju usred izbornog procesa. Vučić, koji je centralna politička figura u Srbiji već četrnaest godina, povlači se sa funkcije predsednika države u pokušaju da zadrži kontrolu preuzimajući drugu institucionalnu poziciju.

Izbori dolaze nakon skoro dve godine najveće institucionalne krize sa kojom se Vučić suočio. Podrška studentskom pokretu je, uprkos zastrašivanju, sudskim procesima, otpuštanjima, pretnjama, pokušajima kontrole, s vremenom postala sve snažnija. Vučić više nije imao ni vremena ni manevarskog prostora za odlaganje izbora.

Njegovo „meko“ biračko telo takođe je počelo da se koleba. Približava se dvogodišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, a sve su jači glasovi protiv vladajuće stranke i u redovima tradicionalnih koalicionih partnera SNS-a, poput Socijalističke partije Srbije (SPS). Ono što je počelo kao studentski protest protiv korupcije i neodgovornosti države, preraslo je u masovni društveni pokret i najozbiljniji politički izazov za vladajuću partiju.

Prikupljanje potpisa

Za razliku od prethodne izborne prakse, ovoga puta je Republička izborna komisija (RIK) prvu sednicu održala tek dva dana nakon raspisivanja izbora, pred kraj zakonskog roka od 72 sata, a obrasci za podnošenje izbornih lista usvojeni su tek 11. septembra. Tako je strankama i listama koje žele da se kandiduju ostavljen kratak rok da se pripreme za prikupljanje potpisa.

Nepuna četiri sata nakon što je RIK usvojio obrasce, Vučić je izjavio da je Srpska napredna stranka skupila 170 hiljada potpisa (zakonski minimum je deset hiljada), i dodao da je „umalo zaplakao od sreće i ponosa“ zbog velike podrške građana. Broj je do narednog jutra narastao na 224.557 potpisa.

Skoro da je u domenu naučne fantastike da stranka uspe da za tri sata prikupi toliki broj potpisa građana, imajući u vidu da potpis mora biti overen pred notarom na terenu, uz proceduru koja zahteva očitavanje lične karte, štampanje dve izjave sa podacima iz dokumenta te upis u notarsku knjigu, potpis i pečat. U Srbiji postoji oko 230 ovlašćenih notara. Uz uključivanje svih njihovih pomoćnika i opštinskih overitelja, potrebno je malo više od pola minuta po izjavi da bi se postigao pomenuti broj.

Indikativno je i da su mnogi notari otkazali izlazak na teren i prikupljanje potpisa za studentsku listu, posebno u Nišu i Zrenjaninu. U ovim gradovima, tek nakon protesta studenata i građana, lista predvođena studentima dobila je po jednog overitelja.

O izbornoj trci i atmosferi u kojoj građani dočekuju izbore govori i registracija tri udruženja koja direktno asociraju na ranije registrovano zvanično udruženje studenata u blokadi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Nekoliko dana pre raspisivanja izbora u Agenciji za privredne registre upisana su udruženja „Studenti pobeđuju“, „Studentska lista Srbije – Studenti pobeđuju“ i „Studentska lista Beograda – Studenti pobeđuju“. Sve tri organizacije imaju istu adresu, statut i osnivača.

Studentska lista

Neke od metoda vlasti – poput otkazivanja notara radi dovođenja Studentske liste u neravnopravan položaj, ucenjivanja zaposlenih u javnom sektoru da potpišu podršku SNS, iskorišćavanja državnih službenika – pretvorile su se u najbolju besplatnu kampanju za Studentsku listu. Već dan kasnije, širom Srbije građani su čekali u redovima duže od šest sati kako bi podržali studente. Srbiju su obišle slike dugačkih redova i strpljivog čekanja bez incidenata, u atmosferi koja je ličila na proslavu.

U nedelju popodne studenti su objavili da će dan kasnije predati listu RIK-u i pozvali građane na „šetnju slobode“ od Rektorata do sedišta RIK-a (nešto manje od dva kilometra) u Beogradu i zajedničku predaju liste. Konačno je objavljena lista kandidata za narodne poslanike Studentske liste, na kojoj su se našli univerzitetski profesori, učitelji i nastavnici, poljoprivrednici, radnici, lekari, umetnici, sportisti i druge ličnosti koje su od početka protesta podržavale studente i trpele ozbiljne posledice zbog svog angažmana.

Prvi na listi je, očekivano, Novosađanin, doktor Ilija Srdanović. Lista je sastavljena nakon višemesečne debate studenata svih univerziteta u Srbiji, pri čemu su pojedini kandidati, za koje su mnogi mislili da će biti na listi, izostavljeni. Tako je prošao rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, za kojeg je vlast tvrdila da će biti prvi na listi i ka njemu usmerila brojne napade. Kao što je studetski pokret obećao, na listi nema studenata ni već viđenih i istrošenih političara iz opozicije.

Samo nekoliko dana nakon raspisivanja izbora, studentski pokret je prešao sa ulice i univerziteta u institucionalnu političku borbu. Na njihov poziv, više od sedam hiljada građana je učestvovalo u predaji liste, što govori o neverovatnoj sposobnosti pokreta da za manje od 24 sata mobiliše veliki broj simpatizera za događaj koji, iako predstavlja vrlo važan prvi korak, uglavnom ne izaziva veliku pažnju.

Za razliku od predaje SNS-ove liste, koja je izgledala kao demonstracija partijske discipline i državne moći, studenti su od predaje liste napravili performans. Ispred Rektorata predstavljeni su neki od kandidata za poslanike.

Jedan od njih, Nemanja Karović, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, rekao je da „mesecima znamo da studenti pobeđuju, ali sada znamo i tačan datum pobede. Kada bude osvanuo 25. oktobar, neće nam biti potreban kalendar, biće dovoljno da pogledamo u sat i da znamo kada se pobeda vraća u Srbiju“.

Studenti koji su u javnosti poznati zbog progona koji su doživeli od strane vlasti nosili su kutije sa potpisima, dok je na čelu kolone bila grupa studenata koja je nosila stilizovanu figuru beogradskog „Pobednika“, jednog od simbola grada.

Ipak, iza performansa stoji ozbiljna politička transformacija od pokreta koji je svojom energijom i odlučnošću probudio Srbiju do političke organizacije koja pretenduje da preuzme odgovornost za upravljanje državom.

RIK je proglasio listu „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ sa nešto manje od 70 hiljada potpisa. Time je ova lista dobila redni broj tri na glasačkom listiću, iza SNS-a i SPS-a.

Šest nedelja koje mogu promeniti Srbiju

Građani Srbije izaći će na birališta 25. oktobra. U međuvremenu, vlast će sigurno upotrebiti sve resurse da pokaže da i dalje kontroliše institucije, infrastrukturu i da ima podršku većine birača. U tom cilju će korisititi neke već oprobane metode, poput pritisaka na zaposlene u javnom sektoru, finansijske pomoći usred kampanje (20-35 hiljada dinara penzionerima, 6.000 dinara svakom punoletnom građaninu u septembru), upisivanja birača i prekrajanja biračkog spiska, otvaranja biračkih mesta u dijaspori (pre svega u Bosni i Hercegovini). Mediji će ostati zatvoreni za sve osim Vučića, a za očekivati je niz novih poteza vlasti koje dovode u neravnopravan položaj druge kandidovane liste.

Dakle, Srbija je u predizbornoj kampanji u atmosferi referenduma, koji su studenti formulisali rečima „Srbija ili mafija“.