U proteklih nekoliko nedelja, ulice gradova širom Srbije postale su prostor neobične političke borbe. Ne kroz mitinge i velika okupljanja, mada i njih ima sporadično, već pomoću nalepnica, grafita, banera i kratkih poruka zalepljenih na bandere, kontejnere, autobuska stajališta i vrata institucija.

“Rat nalepnicama”, kako ga već nazivaju građani na društvenim mrežama, prerastao je u novu formu političke komunikacije i građanske neposlušnosti u zemlji duboko podeljenoj oko pitanja demokratije, institucija i društvene odgovornosti.

U novoj fazi svog odupiranja vlasti, studentski pokret – koji mesecima zahteva vanredne parlamentarne izbore – još jednom je pokazao vitalnost i sposobnost da transformiše oblike protesta koji u Srbiji neprekidno traje od novembra 2024. godine kada je u Novom Sadu u padu nadstrešnice poginulo šesnaest ljudi.

Koristeći jednostavne, ali snažne poruke, sa malo novca i uz organizaciono relativno jednostavne akcije, studenti i građani ne samo da održavaju “temperaturu” protesta već uspevaju da njihova kampanja bude kontinuirana i da dopre do velikog broja građana.

Tako su studenti osmislili akciju “Studenti pobeđuju”, što bi mogao da bude i slogan buduće predizborne kampanje. Na štandovima širom Srbije, dele se nalepnice i bedževi sa pomenutim sloganom. Građani donose majice preko kojih se postave šabloni sa natipisom “studenti pobeđuju” i oboje sprejevima za grafite u raznim bojama.

Baneri sa pomenutim natipisom postavljaju se na zgrade, mostove, kružne tokove, institucije. Dok desetine građana stoje sa banerima, mnogi vozači automobila koriste sirene u znak podrške. Atmosfera je gotovo praznična, ljudi su nasmejani i entuzijastični. Sve dok se ne prisetimo razloga zbog koji u Srbiji, godinu dana i šest meseci bez prestanka, traje nezapamćeni otpor režimu.

U nedostatku originalnih ideja – što je, čini se, zajednički imenitelj svih represivnih režima na svetu – pristalice vladajuće partije i ovoga puta izvode svoj uobičajeni performans kao odgovor na studentske akcije.

Na nalepnicu “studenti pobeđuju” odgovorili su nalepnicom “Srbija pobeđuje”, na transparente i banere na ulicama i kružnim tokovima reagocali su postavljanjem svojih štandova i banera, s razlikom što ih retko ko pozdravlja i trubi u znak podrške.

U prepoznatljivom maniru lišenom svakog humora, dovitljivosti i lucidnosti, njihova kampanja se svodi na uvrede. “Fck blk” (blk – skraćeno od blokaderi), “Rektor ubica”, što se odnosi na rektora Beogradskog univerziteta Đokića koji je viđen kao mogući nosilac studentske liste za parlamentarne izbore ili predsednički kandidat. Među omiljenim grafitima antiblokaderskog bloka ističu se “Blk ustaše” ili “Piculine sline”, kao aluzija na Tonina Piculu, hrvatskog političara, evroposlanika i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

Na tapetu je, naravno, i Demokratska stranka (DS), koja je već više od četrnaest godina u opoziciji i čija je snaga, u najboljem slučaju, negde oko cenzusa, ali i dalje ostaje najveći politički neprijatelj režima. Ova netrpeljivost se izražava kroz nalepnice “žuti lopovi”, jer se demokrate pežorativno nazivaju žutima.

Prisustvo članova i simpatizera vladajuće stranke na ulicama je partijski zadatak, pa su tako direktori javnih preduzeća, predsednici lokalnih skupština, poslanici i drugi dužnosnici Srpske napredne stranke (SNS) redovni “domaćini” kontraskupova. Među njima ima i već dobro poznatih likova u crnom, sa kačketima i kapuljačama, koji neretko prete građanima, a ni fizički obračun sa blokaderima im nije stran.

Studenti su spremno dočekali nalepnice “Srbija pobeđuje” i preko njih jednostavno prelepili svoje natpise. Tako je u jednom delu javnosti nastao slogan “Srbija pobeđuje kada studenti pobeđuju”.

Drugi slogani, kao što su “Pumpaj”, “Nisi nadležan”, “Korupcija ubija”, “Studenti ne ćute”, ali i odgovori vlasti ili provladinih grupa, takođe se pojavljuju gotovo svakodnevno. U mnogim gradovima više puta dnevno smenjuju se različite poruke na istim mestima. Dok jedni lepe poruke protesta, drugi ih uklanjaju ili prelepljuju novim sloganima. Tako fasade i saobraćajni znakovi postaju improvizovane političke tribine.

Sociolozi i politikolozi ocenjuju da je reč o simptomu šire društvene promene. Građani, posebno mladi, sve manje veruju da formalni politički kanali mogu da proizvedu promene, pa pribegavaju simboličkim i decentralizovanim oblicima otpora. Nalepnice su jeftine, anonimne, lako se reprodukuju i brzo šire poruku. Upravo zato postale su idealan alat savremenog aktivizma.

Takva praksa uklapa se u širi koncept građanske neposlušnosti, odnoso nenasilnog kršenja ili osporavanja društvenih pravila radi ukazivanja na određeni politički problem. Iako lepljenje nalepnica formalno može biti okarakterisano kao oštećenje javne površine ili komunalni prekršaj, mnogi učesnici smatraju ovu akciju legitimnom reakcijom u društvu u kojem institucije, prema njihovom mišljenju, ne rade svoj posao.

Posebno je zanimljivo što je “rat nalepnicama” u velikoj meri decentralizovan. Ne postoji jedinstveni organizator niti centralna kampanja. Studenti su dizajnirali nalepnice i poslali ih na sve adrese građana koji su prošlog decembra ostavili svoj kontakt. Govorimo o više od 400.000 ljudi.

Poruke se dele preko aplikacija i društvenih mreža, a zatim završavaju na ulicama. Na ovaj način, protest dobija karakter urbane gerile: kratke poruke koje se pojavljuju preko noći i nestaju tokom dana, ali ostavljaju utisak stalnog prisustva nezadovoljstva i pritiska na režim.

Slični oblici političkog izražavanja postojali su i ranije u Srbiji. Tokom devedesetih grafiti i stikeri bili su važan deo opozicionog aktivizma protiv režima Slobodan Milošević, dok je pokret Otpor! koristio jednostavne vizuelne simbole kao sredstvo mobilizacije. Današnji stikeri, međutim, nastaju u potpuno drugačijem medijskom okruženju. Njihova snaga nije samo na ulici, već i na internetu, gde fotografije zalepljenih poruka postaju viralni sadržaj.

Vlast uglavnom odgovara uklanjanjem poruka, krečenjem grafita i pojačanim nadzorom ili lepljenjem svojih nalepnica. U pitanju je defanzivna taktika, odnosno reakcija na studentsku akciju. Upravo dinamika uklanjanja i ponovnog pojavljivanja stvara osećaj permanentnog političkog sukoba u svakodnevnom životu. Svaki prelepljeni stiker postaje nova poruka, a svako uklanjanje dokaz da je poruka postigla cilj.

Sudeći po broju nalepnica i banera, građani pokazuju spremnost da koriste nekonvencionalne metode političkog aktivizma, jer osećaju da su institucionalni mehanizmi iscrpljeni, baš kao i blokade fakulteta i česti protesti. U tom smislu, nalepnica nije samo papir na banderi, već indikator političke temperature društva.

Jedan deo javnosti ovaj novi oblik građanske neposlušnosti vidi kao vandalizam, dok drugi ističu da je u pitanju poslednji dostupni prostor slobodnog govora, odnosno nastojanje da se politička poruka pošalje kroz neformalne kanale, imajući u vidu da su mediji uglavnom pod snažnom kontrolom vlasti, a institucije zarobljene.

Brutalnost i agresija prema studentima i građanima koji protestuju ne prestaje. U četvrtak 14. maja u Beogradu, ispred Pravnog fakulteta, tokom odavanje pošte stradalima u Novom Sadu i blokade raskrsnice, vozač putničkog automobila najpre je probio blokadu, a potom, vozeći u rikverc, pokosio devedesetogodišnjeg čoveka koji svakodnevno protestuje sa studentima, nanoseći mu teške telesne povrede. Drugi vozač je takođe probio blokadu i iz gepeka izvukao drvenu motku kojom je pretio okupljenim građanima.

U ovaakvoj atmosferi Srbija čeka 23. maj za kada je zakazan novi, kako se očekuje, veliki studentski skup na beogradskom trgu Slavija. Da podsetimo, 15. marta 2025. na istom mestu, u organizaciji studenata u blokadi, održan je verovatno najveći protestni skup ikada u Srbiji. Osim po masovnosti, skup je ostao zapamćen, kako tvrde organizatori i deo opozicije, po upotrebi zvučnog oružja, koje je izazvalo strah, uzrokujući povrede demonstranata koji su se našli u neposrednoj blizini.