Crna Gora: dug put od uglja do obnovljive energije
Najveća elektrana u Crnoj Gori, Pljevlja, modernizuje se kako bi se dostigli ciljevi ekološke održivosti u proizvodnji energije. Uprkos naporima, Crna Gora je još uvijek daleko od svog proklamovanog cilja da postane "ekološka država"
Transizione-verde-in-Montenegro-una-strada-tutta-in-salita-1
Termoelektrana u Pljevljima - © Shutterstock
Termoelektrana u Pljevljima poslednjih 40 godina bila je najstabilniji izvor električne energije i, zajedno sa hidroelektranama Perućica i Piva, pokrivala je više od 85 odsto domaće proizvodnje. Sama TE Pljevlja donedavno je proizvodila 40 odsto električne energije.
Proizvodnja u TE Pljevlja prekinuta je 31. marta ove godine i prekid će trajati do 15. novembra.
Termoelektrana je, još krajem 2020. godine, potrošila 20 hiljada radnih sati koji su, odlukom Ministarskog savjeta Energetske zajednice (EZ), bili dozvoljeni za period od 2018. do kraja 2023. godine.
Zagađenje vazduha uzrokovano termoelektranama na ugalj na Zapadnom Balkanu u 2022. godini povećano je u odnosu na 2021. za sve tri regulisane zagađujuće materije sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje izveštaj organizacije Benkvoč.
Crna Gora je u takvoj situaciji izabrala da ne gasi ovu termoelektranu, već da ekološkom rekonstrukcijom, čija je finalna faza počela 31. marta, kako se očekuje, smanji emisiju štetnih gasova na nivo usklađen sa najstrožijim evropskim normama.
Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i Vlada nadaju se da će na taj način privoleti EZ i EU da podrže dugoročni opstanak TE, budući da se ekološkom rekonstrukcijom, osim CO2, smanjuju i emisije drugih gasova i praškastih materija štetnih po zdravlje.
Međutim, uspeh ove strategije veoma je upitan, budućj da je Direktivom o industrijskim emisijama EU predviđeno da se standardi dozvoljenih emisija preispituju i pooštravaju u redovnim trogodišnjim intervalima.
Novi Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana [na javnoj raspravi do 6. avgusta] detaljno se bavi ovim problemom, koji nije samo energetski i ekološki, već i ekonomski. Naime, građani Crne Gore plaćaju najeftiniju struju u Evropi, a izvoz električne energije je, do sada, bio jedan od najznačajnijih državnih prihoda.
Osim toga, zbog zastoja termoelektrane, EPCG neće moći da računa na električnu energiju vrijednosti oko 90 miliona eura, koliko bi bilo proizvedeno u TE Pljevlja u tom periodu, dok će Rudnik uglja Pljevlja ostati bez 48 miliona eura prihoda, s obzirom na to da preko 93 odsto uglja prodaje jedinoj crnogorskoj termoelektrani.
U pomenutom strateškom dokumentu se navodi da bi TE Pljevlja mogla postepeno smanjivati proizvodnju i u potpunosti prekinuti rad najkasnije do 2041. godine. Vlada se nada da će Energetska zajednica dozvoliti rad postrojenja do 2040. upravo zbog ekološke sanacije, u koju je uloženo 75 miliona eura.
Za sada iz Energetske zajednice nema takvih potvrda, a pred Vladom Crne Gore je još jedan izazov. U Evropskoj uniji od naredne godine elektrane na ugalj će plaćati posebnu naknadu, zbog čega bi cena električne energije mogla znatno porasti. Vlada će pokušati ovu obavezu da odloži do 2030. godine kako bi se izbegao udar na standard građana, koji je do sada u velikoj meri počivao na jeftinoj struji.
S druge strane, neumitna sudbina TE Pljevlja pred Crnu Goru postavlja sasvim konkretne zahteve i ulaganja u obnovljive izvore energije.
U naredne dve godine trebalo bi da bude završeno najmanje pet velikih projekata. Do kraja 2027. godine, osim agregata “Perućice”, u funkciju bi trebalo da budu mala hidroelektrana “Otilovići”, vjetroelektrana “Gvozde” i dvije velike solarne elektrane “Slano” i “Krupac”. Ovi projekti će ukupno koštati 181 milion eura.
U periodu do 2035. godine planirane su investicije u nove velike hidroelektrane “Komarnica” i “Kruševo”, ali i niz velikih vjetro i solarnih elektrana, i iznosiće dvije i po milijarde eura. Pomenute hidroelektrane su posebno značajne.
Kako se ističe u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, što se tiče energije iz vjetra i sunca, “važno je uzeti u obzir njihovu varijabilnu proizvodnju, koja predstavlja veliki izazov za njihovu integraciju u elektroenergetski sistem”.
“Ukoliko se HE ‘Komarnica’ i HE ‘Kruševo’ ne realizuju, ostvarenje ciljeva povećanja udjela OIE postaje značajno otežano. Ova hidroenergetska postrojenja planirana su kao važan dio kapaciteta za balansiranje sistema i doprinos ukupnom cilju udjela OIE”, navodi se u dokumentu.
“Njihova eventualna neizgradnja zahtijevala bi brzo usmjeravanje politike ka alternativnim tehnologijama povećanju kapaciteta solarnih i vjetroelektrana i razvoju sistema za skladištenje energije – kako bi se kompenzovao njihov doprinos”.
U svakom slučaju, pred Crnom Gorom je dug i veoma izazovan put energetskog prelaska sa uglja na vodu, vjetar i sunce. Tek tada Crna Gora će zaista postati “ekološka država”, kako je proklamovala.
Crna Gora: dug put od uglja do obnovljive energije
Najveća elektrana u Crnoj Gori, Pljevlja, modernizuje se kako bi se dostigli ciljevi ekološke održivosti u proizvodnji energije. Uprkos naporima, Crna Gora je još uvijek daleko od svog proklamovanog cilja da postane "ekološka država"
Transizione-verde-in-Montenegro-una-strada-tutta-in-salita-1
Termoelektrana u Pljevljima - © Shutterstock
Termoelektrana u Pljevljima poslednjih 40 godina bila je najstabilniji izvor električne energije i, zajedno sa hidroelektranama Perućica i Piva, pokrivala je više od 85 odsto domaće proizvodnje. Sama TE Pljevlja donedavno je proizvodila 40 odsto električne energije.
Proizvodnja u TE Pljevlja prekinuta je 31. marta ove godine i prekid će trajati do 15. novembra.
Termoelektrana je, još krajem 2020. godine, potrošila 20 hiljada radnih sati koji su, odlukom Ministarskog savjeta Energetske zajednice (EZ), bili dozvoljeni za period od 2018. do kraja 2023. godine.
Zagađenje vazduha uzrokovano termoelektranama na ugalj na Zapadnom Balkanu u 2022. godini povećano je u odnosu na 2021. za sve tri regulisane zagađujuće materije sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje izveštaj organizacije Benkvoč.
Crna Gora je u takvoj situaciji izabrala da ne gasi ovu termoelektranu, već da ekološkom rekonstrukcijom, čija je finalna faza počela 31. marta, kako se očekuje, smanji emisiju štetnih gasova na nivo usklađen sa najstrožijim evropskim normama.
Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i Vlada nadaju se da će na taj način privoleti EZ i EU da podrže dugoročni opstanak TE, budući da se ekološkom rekonstrukcijom, osim CO2, smanjuju i emisije drugih gasova i praškastih materija štetnih po zdravlje.
Međutim, uspeh ove strategije veoma je upitan, budućj da je Direktivom o industrijskim emisijama EU predviđeno da se standardi dozvoljenih emisija preispituju i pooštravaju u redovnim trogodišnjim intervalima.
Novi Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana [na javnoj raspravi do 6. avgusta] detaljno se bavi ovim problemom, koji nije samo energetski i ekološki, već i ekonomski. Naime, građani Crne Gore plaćaju najeftiniju struju u Evropi, a izvoz električne energije je, do sada, bio jedan od najznačajnijih državnih prihoda.
Osim toga, zbog zastoja termoelektrane, EPCG neće moći da računa na električnu energiju vrijednosti oko 90 miliona eura, koliko bi bilo proizvedeno u TE Pljevlja u tom periodu, dok će Rudnik uglja Pljevlja ostati bez 48 miliona eura prihoda, s obzirom na to da preko 93 odsto uglja prodaje jedinoj crnogorskoj termoelektrani.
U pomenutom strateškom dokumentu se navodi da bi TE Pljevlja mogla postepeno smanjivati proizvodnju i u potpunosti prekinuti rad najkasnije do 2041. godine. Vlada se nada da će Energetska zajednica dozvoliti rad postrojenja do 2040. upravo zbog ekološke sanacije, u koju je uloženo 75 miliona eura.
Za sada iz Energetske zajednice nema takvih potvrda, a pred Vladom Crne Gore je još jedan izazov. U Evropskoj uniji od naredne godine elektrane na ugalj će plaćati posebnu naknadu, zbog čega bi cena električne energije mogla znatno porasti. Vlada će pokušati ovu obavezu da odloži do 2030. godine kako bi se izbegao udar na standard građana, koji je do sada u velikoj meri počivao na jeftinoj struji.
S druge strane, neumitna sudbina TE Pljevlja pred Crnu Goru postavlja sasvim konkretne zahteve i ulaganja u obnovljive izvore energije.
U naredne dve godine trebalo bi da bude završeno najmanje pet velikih projekata. Do kraja 2027. godine, osim agregata “Perućice”, u funkciju bi trebalo da budu mala hidroelektrana “Otilovići”, vjetroelektrana “Gvozde” i dvije velike solarne elektrane “Slano” i “Krupac”. Ovi projekti će ukupno koštati 181 milion eura.
U periodu do 2035. godine planirane su investicije u nove velike hidroelektrane “Komarnica” i “Kruševo”, ali i niz velikih vjetro i solarnih elektrana, i iznosiće dvije i po milijarde eura. Pomenute hidroelektrane su posebno značajne.
Kako se ističe u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, što se tiče energije iz vjetra i sunca, “važno je uzeti u obzir njihovu varijabilnu proizvodnju, koja predstavlja veliki izazov za njihovu integraciju u elektroenergetski sistem”.
“Ukoliko se HE ‘Komarnica’ i HE ‘Kruševo’ ne realizuju, ostvarenje ciljeva povećanja udjela OIE postaje značajno otežano. Ova hidroenergetska postrojenja planirana su kao važan dio kapaciteta za balansiranje sistema i doprinos ukupnom cilju udjela OIE”, navodi se u dokumentu.
“Njihova eventualna neizgradnja zahtijevala bi brzo usmjeravanje politike ka alternativnim tehnologijama povećanju kapaciteta solarnih i vjetroelektrana i razvoju sistema za skladištenje energije – kako bi se kompenzovao njihov doprinos”.
U svakom slučaju, pred Crnom Gorom je dug i veoma izazovan put energetskog prelaska sa uglja na vodu, vjetar i sunce. Tek tada Crna Gora će zaista postati “ekološka država”, kako je proklamovala.
