Pod opsadom

Serija incidenata koja je usledila, napadi na druge strane državljane, otkazana parada ponosa i nasilje na ulicama još više su doprineli atmosferi nesigurnosti u glavnom gradu Srbije. Na žalost, ništa od navedenog nije prenulo državne vlasti i uspavane građane dok nije objavljeno da je Bris Taton preminuo.

Francuz Bris Taton kojeg su u Beogradu brutalno pretukli huligani pred fudbalsku utakmicu Partizan - Tuluz preminuo je 30. septembra od posledica zadobijenih povreda.

„Šok i tuga u Srbiji zbog smrti Francuza", „Srbija plače za Brisom", „Dan žalosti zbog smrti Francuza" samo su neki od naslova srpskih novina. Stid, neverica, razočarenje, bes, zatečenost i zapanjenost, u najkraćem su reakcije velikog dela građana Srbije na ubistvo mladog čoveka.

Bris Taton je pretučen 17. septembra kada je grupa huligana uletela u kafić u centru Beograda u kojem je Francuz, sa prijateljima, sedeo kao i prethodnih dana, bez ikakvih navijačkih ili bilo kojih drugih obeležja. Napad huligana bio je dobro isplaniran. Jedan od osumnjičenih, navijačima Partizana podelio je palice i baklje kojima je trebalo da tuku navijače Tuluza, a drugi osumnjičeni bio je zadužen za podelu hirurških maski kojima su navijači prekrivali lice. Nakon toga navijači su se uputili ka kafiću u kojem su sedeli fransucki navijači. Napad je bio brz i brutalan. Tatona su huligani udarali palicama, bakljama, čašama i pepeljarama, a kada je već bio na podu, nastavili su da ga šutiraju i guraju. Taton je hitno prevezen u hitnu pomoć gde su mu konstatovane povrede opasne po život - nagnječenje mozga i grudnog koša i prelom desnog ručnog zgloba.

Serija incidenata koja je usledila, napadi na druge strane državljane, otkazana parada ponosa i nasilje na ulicama još više su doprineli atmosferi nesigurnosti u glavnom gradu Srbije. Na žalost, ništa od navedenog nije prenulo državne vlasti i uspavane građane dok nije objavljeno da je Bris Taton preminuo.

Beogradska policija uhapsila je 11 osumnjičenih za napad na Brisa Tatona, a država je najavila borbu protiv nasilnika i kriminalaca. Slobodan Radovanović, vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca uputio je Ministarstvu unutrašnjih poslova inicijativu za zabranu organizovanog okupljanja, prisustva i odlaska sa fudbalskih i drugih sportskih događaja navijačkim grupama Crvene zvezde, Partizana i Rada. Radovanović je za Politiku izajvio da se ne radi o navijačima već o „članovima organizovanih kriminalnih grupa što se vidi iz njihovih krivičnih dosijea koji su dostavljeni tužilaštvu". Na inicijativu Ministarstva pravde, državni tužilac je pokrenuo inicijativu pred Ustavnim sudom za zabranu delovanja ultradesničarskih organizacija „Obraza" i „ Srpskog narodnog pokreta 1389".

Slobodan Homen, državni sekretar u ministarstvu pravde kaže da je osnov za traženje zabrane ponašanje ovih organizacija u poslednjih nekoliko nedelja. „Najveći problem je nasilje nad strancima u Beogradu, koji je važio za otvoren i gostoljubiv grad. Poseban apsurd je što se to dešava nekoliko meseci pre ukidanja viza građanima Srbije" rekao je Homen za beogradski dnevnik Blic. Inače, prilikom pretresa stanova i prostorija pripadnika ultradesničarskih grupa policija je pronašla i zaplenila palice i oružje, kao i majice sa likom Vladimira Putina. Da ništa nije normalno u zemlji Srbiji govori i to da su se pripadnici ovih organizacija pre nekoliko dana zaputili u rusku ambasadu kako bi se požalili na ponašanje beogradske policije i ruske predstavnike obavestili o nečuvenoj zapleni majica sa likom i delom Vladimira Putina.

Da se ne radi o izolovanim incidentima potvrđuje psiholog Žarko Trebješanin koji kaže da nasilje nije nastalo odjednom. „U metafizičkom podzemlju prestonice tinjala je jaka mržnja i agresija, koju mnogi psiholozi i sociolozi tumače dešavanjima iz devedesetih godina i aktuelnom ekonomskom krizom koja je ponovo rodila osećanje besperspektivnosti, nezadovoljstva i besa. Najavljena Parada ponosa bila je samo povod, a ne uzrok izliva gneva" kaže Trebješanin za Politiku. „Ksenofobija čija je klica posejana devedesetih nije nestala, a najbolji način za lečenje je ukidanje viza, kontakt sa strancima i upoznavanje drugih zemalja i kultura". Trebješanin naglašava da odgovor države ne sme biti državni terorizam jer „huligani svesno igraju na provokaciju države, jer im je cilj da se uvede vanredno stanje u kojem neće biti demokratije".

Međutim, malo ko u Srbiji veruje da su lideri desničarskih organizacija samoinicijativno odlučili da prave haos u Beogradu. U kuloarima se govori o organizovanoj aktivnosti čiji su idejni tvorci protivnici ulaska Srbije u Evropsku uniju i približavanja zapadu. Prema tim tvrdnjama, procenjeno je da je vlada nestabilna, te da je pravi trenutak, da se na talasu ekonomske krize kreira nasilje i osećaj nesigurnosti koji bi trebalo da dovede do povratka Srbije u devedesete.

Istini za volju, Srbija poslednjih nedelja podseća na devedesete godine. Ponovo su građani išli u šetnje, organizovana su okupljanja na beogradskom Trgu Republike, Platou ispred Filozofskog fakulteta i na drugim mestima. Na poziv Ministarstva za ljudska i manjinska prava na Trgu Republike hiljade građana odalo je poštu preminulom Brisu Tatonu, da bi dan kasnije Koalicija mladih protiv nasilja organizovala „šetnju protiv nasilja". Učesnici su predstavnicima francuske ambasade predali knigu žalosti koji su građani potpisivali tokom šetnje i zatražili brzo hapšenje, efikasno suđenje i maksimalne kazne za sve počinioce dela kojima se ugrožava pravo na život, telesni integritet, ostvarene slobode i jednakost ljudi.

Fabris Furmi, francuski konzul u Srbiji rekao je da duboko žali zbog ubistva Brisa Tatona, ali da mu je drago zbog gesta Beograđana. Šetnja je završena polaganjem cveća na spomenik francusko srpskom prijateljstvu u beogradskom parku Kalemegdan. U šetnji su učestvovali srpski ministri odbrane, prosvete i dijaspore, Dragan Šutanovac, Žarko Obradović i Srđan Srećković, kao i gradonačelnik Dragan Đilas.

Na Trgu Republike venac poginulom Tatonu položio je i predsednik Srbije Boris Tadić koji je rekao da žali za izgubljenim životom i dodao da će Srbija odlučno zaustaviti svako nasilje. Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić i francuska minsitarka sporta Rama Jad takođe su polaganjem venca odali poštu poginulom mladiću. „Koliko god da je monstruozan zločin koj se dogodio, smrt Brisa Tatona neće uticati na odnose Srbije i Francuske" rekla je francuska ministarka.

Roditelji Tatona, Sizan i Alen Taton, za njegovu su smrt optužili varvarske nacionaliste. „Bris je mrtav zato što se našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Među 11 uhapšenih su jedan arhitekta, student prava, deca iz dobrostojećih porodica. Prema informacijama koje smo dobili na licu mesta, reč je o militantnim nacionalistima koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade koja je otkazana. Ti divljaci, politički izmanipulisani od ekstremista koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju, krenuli su zato u lov na drugi plen, po mogućstvu strance" rekli su roditelji Tatona u intervjuu za francuski list Depeš di Midi.

Danas je deveta godišnjica demokratskih promena u Srbiji. Iako je petooktobarski optimizam odavno nestao, Srbija od 2000. nijednu godišnjicu nije dočekala sa manje nade i više dilema.