Sever Kosova: referendumska barikada protiv Prištine

Srbi na severu su zabetonirali novu barikadu – referendumski glas naroda protiv integracije u kosovsko društvo. Visok odziv (75%) jasno upućuje da su partijska pripadnost i politički uticaj lidera stavljeni po strani.

Na referendumu na kojem su se građani u četiri opštine na severu Kosova izjasnili da li “prihvataju institucije takozvane Republike Kosovo”, prema još uvek  preliminarnim rezultatima, 99,74 odsto od ukupno 75,28 odsto izašlih na birališta je glasalo  protiv. Uprkos vanrednoj vremenskoj situaciji, ali i protivljenju Beograda, visok odziv građana bio je očigledan. Baš na Dan ljubavi i vina, opustele i zavejane ulice na severu je posle mnogo dana, obasjalo sunce, a ljudi od ranog jutra krenuli na glasanje.

Ipak, glasovi nešto više od dvadesetšestipo hiljada građana koji su očekivano zaokružili NE kosovskim institucijama su barem za tri strane nevažeći – kosovske Albance, zapadne međunarodne predstavnike, ali i vladu Srbije. Sve tri strane su se, od kraja prošle godine, kada su lokalni lideri na severu zakazali  dvodnevni referendum za državni praznik Srbije - 14. i 15. februar,  suprotstavljale njegovom održavanju, proglašavajući ga neustavnim, minimizirajući njegov značaj. “Referendum je nevažeći” - gotovo u jednoglasju su ocenile pomenute strane.

Uoči i na dan održavanja referenduma, najoštriji su bili predsednik Srbije Boris Tadić i kosovska vlada. Iako je srpski predsednik bio decidan o štetnosti referenduma po srpske nacionalne interese, kosovska vlada je optužila Srbiju za organizovanje referenduma, navodeći u saopštenju da “taj postupak jasno pokazuje bolesne ambicije i teritorijalne pretenzije Srbije prema Kosovu.”

Teret Srbije

Međunarodnim predstavnicima, koji preko Beograda, već nekoliko godina pokušavaju da utiču na Srbe na severu Kosova jasno je međutim, da se sever de fakto ‘oteo’ političkom uticaju vlade u Beogradu.

„Mislim da je situacija na severu Kosova u ovom momentu takva da Beograd više nema baš mnogo efikasnih načina uticaja na odluke koje se tamo donose, što ne znači da to nije mogao proteklih godina. Ali, ja svakako mislim da Srbija ne bi smela da bude talac Srba na severu Kosova i da je dodeljivanje statusa zemlje kandidata Srbiji najveća pomoć ne samo Srbiji, nego i svim susednim zemljama, uključujući i Kosovo, pa prema tome i Srbima koji žive južno i severno od reke Ibar“, rekao je uoči održavanja referenduma za “Radio Slobodna Evropa”,  izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin.

Optužbe da su preostali Srbi na Kosovu već duže vreme balast Srbiji na njenom kontroverznom putu ka Evropskoj Uniji su učestali od jeseni, kada se zahuktala priča o sticanju statusa kandidata. Dotadašnja emotivna podrška državnih činovnika iz Beograda srpskim barikadama na severu jenjava i otkriva pukotinu u komunikaciji Beograda sa severom Kosova.

Glasovi daleko od svetla pozornica

Referendum se, kao strano telo smestio simbolično između dva praznika, koje dve strane proslavljaju kao svoje nacionalne praznike: Dan Srbije 15. februar, koji se slavi od 2001. kao podsećanje na Prvi srpski ustanak za oslobođenje protiv Turaka 1804. i prvi Ustav Srbije 1835. te 17. februar - četvorogodišnjica od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Dvadesetšestipo hiljada glasova iz zabarikadirane i snegom okovane severne zemlje delovali su neupadljivo naspram defilea svečanih uniformi, počasnih gardi, odlikovanja u dve prestonice, koje su se još jednom zaklele da će čuvati svoje državne i teritorijalne integritete.

Referendum je održan i bez prisustva međunarodnih posmatrača, pošto se međunarodne organizacije nisu odazvale pozivu da nadgledaju glasanje, a OEBS i UNMIK su takođe ocenili da je referendum nevažeći, da neće imati nikakve pravne posledice.

Od neželjenog novorodjenčeta, naposletku, odrekla su se i dva državna činovnika, koji su za Beograd autentični predstavnici kosovskih Srba. Ministar i državni sekretar za Kosovo, obojica sa severa, u primetnom blagom šoku, više puta su poručili kako ne ide da građani idu protiv svoje vlade. Visok odziv objasnili su strahom građana od lokalnih lidera ukoliko ne budu glasali:

"Izvesno je da su ljudi bili u ogromnoj dilemi i pod ogrominim pisihičkim pritiskom, jer ne izaći na referendum u tumačenju lokalnih političkih lidera značilo bi automatski da su za širenje prištinskih institucija, ali koliko ja to vidim to je bilo glasanje za vladu Republike Srbije i protiv nje", rekao je sekretar Oliver Ivanović za “Tanjug”.

Pred referendum se govorilo o krađi glasova. Pojedini vladini činovnici su se do poslednjeg trenutka nadali da stvarni odziv građana neće biti visok. Mnogi Srbi na severu, koji finansijski zavise od Beograda su se privatno plašili da glasaju, strahujući za posao. Sa druge strane, gotovo do pred samo glasanje, bilo je upadljivo odsustvo biračke kampanje. Skromniji broj plakata i bilborda osvanuli su  nekoliko dana pred glasanje. Okosnica kampanje je bilo terensko vozilo koje je, kao u najboljim danima domaćeg filma,  kružilo zavejanim putevima, dok se sa razglasa pustao džingl sa zavodljivim glasom lokalne opštinske portparolke, koji uz muziku poziva: “Svi na glasanje”.

Da će situacija biti drugačija nego ona kojoj su se nadali državni predstavnici, signalizirano je iz krajnje severne opštine Leposavić, odakle je sam ministar za Kosovo Goran Bogdanović, i koja je pod njegovim snažnim uticajem. Ipak, ovog puta, taj uticaj nije bio dovoljan da lokalna samouprava stopira održavanje referenduma u ovoj opštini. Iako se u Leposaviću glasalo jedan dan, rezultati su, prema preliminarnim podacima, bili približni ostalim.

Ko su glasači?

Visok odziv jasno upućuje da su partijska pripadnost i politički uticaj lidera stavljeni po strani. Četiri opštine na severu vode predsednici opština i načelnik iz pozicionih i opozicionih partija u Srbiji. Od izbijanja tzv. julske krize, sve lokalne samouprave, na čelu sa svojim vođama su bile potpuno jedinstvene u svim odlukama, uključujući i one koje su se suprotstavljale Beogradu. Iako su centrale vladajućih partija u Beogradu vršile uticaj na lokalne predstavnike da se referendum barem odloži, brojni članovi i simpatizeri tih  partija su izašli na birališta.

“Mi smo bili prinuđeni da se odlučimo na ovaj referendum, kako bi još jednom skrenuli pažnju međunarodnoj javnosti da nećemo dozvoliti da se Srbima na severu Kosova nameću rešenja“, rekao je predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić za lokalni “ KIM radio”.

Bilo je i glasača koji nisu bili sigurni u odgovor. Oni su glasali na nagovor porodice, ili zato što je većina odlazila na birališta.

“Uvek sam verovala svojoj državi, i kad nas Sloba branio, a ja ostala bez kuće… Ali sada? Da li je u pravu Tadić da nije dobro da glasamo? Ne znam sine, ali velim, da slušam unuku, ona me povela da glasam”, kaže stara Vera P, koja je izbegla s juga Kosova, pokazujući na krhku i tihu devojčicu koja je drži pod ruku.

Ipak, opšta atmosfera je da su građani glasali u primetnom strahu da im preti demontiranje srpskog državnog sistema i uspostavljanje kosovskog. Za najveći broj Srba ovo glasanje je bilo životno pitanje. Nasuprot tome postavljaju alternativu – gašenje srpskih institucija i integraciju u kosovske.

“Sasvim je svejedno da li će nas na silu gurati u prištinske institucije za pola godine, ili za godinu, ili za pet godina. Suština je da mi nećemo u sistem koji nam nije prirodan, koji je tuđ. Osnovno pravo svakog čoveka je da brani svoj sistem i da se odupre koliko može nametanju tuđih vrednosti i kulture ako ih ne prepoznajemo kao svoje”, kaže devetnaestogodišnja Maja V. koja je sada prvi put izašla na glasanje.

„Kad proleće kasni“

Stara poslovica kaže: „Ne pada sneg da pokrije breg, već da otkrije trag“. Srbi na severu su zabetonirali novu barikadu – referendumski glas naroda protiv integracije u kosovsko društvo. Mnogi političari u Beogradu bi želeli da kosovski teret ostave na putu, a da sneg zadrže barem do maja, tj. do izbora.