Kosovo: Srbi sa severa strahuju od Dačićevih pregovora

Posle mnogo godina pat pozicije, poslednji sporazum je samo jedan u nizu gotovo spektakularno brzih i konkretnih rezultata na terenu. Građani severnog Kosova, međutim, te brze i efikasne razgovore, koje snažno podržavaju vodeći zapadni lideri, kao i zvanični Beograd, doživljavaju kao veleizdaju. Najveći „šok“ građana severnog Kosova je upravo u činjenici da mirnu integraciju severnog Kosova u kosovski sistem vrši aktuelni premijer Srbije, Ivica Dačić

“Srbija je u pravnom kontekstu počela da priznaje državnost Kosova ovim sporazumom”, rekao je kosovski premijer Hašim Tači, komentarišući nedavni sporazum postignut između zvaničnog Beograda i Prištine.

“Privremeni” sporazum predviđa prihode od naplate carina i taksi na Jarinju i Brnjaku, punktovima - za jedne još uvek zvaničnih “administrativnih linija”, a za druge “kosovskih granica”. Prikupljeni prihodi će se usmeravati u poseban fond, navodno uspostavljen pod okriljem Evropske Unije.

“Iznenađujuća efikasnost”

Posle mnogo godina pat pozicije, poslednji sporazum je samo jedan u nizu gotovo spektakularno brzih i konkretnih rezultata na terenu. Uprkos iscrpljujućim razgovorima Beograda i Prištine, za vreme bivše vlade Borisa Tadića, prvi pravi konkretan rezultat bio je vidljiv još u decembru, kada je počelo integrisano upravljanje prelazima između Kosova i centralne Srbije. Ovaj integrisan prelaz, koji sprovode pripadnici srpskog MUP-a i kosovske policije, za sada se na terenu odvija odvojeno i relativno brzo, laganom kontrolom putnika, a u većini slučajeva, kontrolišu se samo vozači.

Dva do juče nezamisliva partnera, policija Srbije i policija Kosova, su se srele u međuzoni. Njihovi dojučerašnji, sada napušteni punktovi deluju sablasno, povećavajući čak rizik po bezbednost saobraćaja.

“Veleizdaja”

Građani severnog Kosova, međutim, te brze i efikasne razgovore, koje snažno podržavaju vodeći zapadni lideri, kao i zvanični Beograd, doživljavaju kao veleizdaju. Najveći „šok“ građana severnog Kosova je upravo u činjenici da mirnu integraciju severnog Kosova u kosovski sistem vrši aktuelni premijer Srbije, Ivica Dačić i lider političke partije, koja je 1999. godine započela oružani sukob sa najvećom svetskom silom, upravo radi odbrane srpskog suvereniteta nad Kosovom. Šok takođe nije manji, ni sa podržavajućom ulogom naizgled anemičnog predsednika države, Tomislava Nikolića, koji je, kao šef stranke proizašle iz okvira najradikalnije stranke u nekadašnjoj Srbiji, samo nekoliko meseci ranije, svoju izbornu kampanju zasnivao na porukama građanima o odbrani suvereniteta. Tako je i građanima u severnoj Mitrovici, na centralnom gradskom trgu u istoj kampanji, poručio da „će poništiti sve postignute pregovore“ tadašnje vlade koji su na štetu Srba sa Kosova.

“Uprkos svemu što smo preživeli u proteklih trinaest godina, pa i duže, za građane Severnog Kosova, najbolnija i najponižavajuća činjenica je da sve napore koje smo učinili da ostanemo u okviru institucija Srbije nam upravo Srbija sada oduzima, a najtragičnije je što nam je premijer Dačić svojim ekspresnim pregovorima i rezultatima upravo oduzeo naše najjače oružje, a to je građanska neposlušnost u cilju pružanja otpora prema nametanju integracije u sistem koji Srbi na severu ne žele”, kaže lokalni privrednik Goran F. (37) iz prigradskog naselja Banjaska na severu Kosova.

Upravo je nedavna izjava premijera Srbije Dačića o “paralelizmu institucija na severu Kosova”, i njegova najava pregovora o tim institucijama uverila građane severnog Kosova da je Beograd konačno popustio pred dugogodišnjim pritiskom sa zapada da se institucije države Srbije na severu moraju rasformirati, i da Beograd zapravo prihvata Ahtisarijev plan, bez obzira kako ga pregovarači budu nazivali po povratku iz Brisela

“Gradjani se nisu trinaest godina borili za institucije Srba na Kosovu kako premijer Dačić definiše budućnost Srba na severu, već za ostanak sistema u kom su živele generacije pre nas i mi, i naša deca sada. Suverenitet Srbije o kojem Dačić priča kada se iz Brisela vrati u Beograd, mi na severu Kosova ćemo ‘najbolje’ osetiti u bliskoj budućnosti upravo kroz nametanje onoga čemu smo trinaest godina odolevali”, kaže Nevenka Medić (48), građanka Severne Mitrovice.

Sprint na sto metara

Od julske krize kada je tadašnja vlada, uz jedinstvenu podršku opozicije, a sada aktuelne vlade, stala sa građanima severa Kosova na barikade i uverila narod da čvrsto stoji uz svoje građane, preko pokajničke promene kursa Beograda, do današnjih ekspresnih pregovora premijera Dačića, građani se sa gorčinom sećaju sudbine bosanskih i hrvatskih Srba, ironično naglašavajući da još jednom u istoriji, jedan deo srpskog naroda se suočava sa dugogodišnjom pogubnom politikom Socijalističke partije.

“Kad god je SPS vodio pregovore, rezultat tih pregovora su bile nove granice, novo poniženje, nova patnja i stradanja, a sada, prvi put i smanjenje same teritorije Republike Srbije. Šta je sledeće?” ljutito kaže starac Sreto Lazić, po sopstvenom priznanju “večita opozicija ‘komunjarama’ iz SPS-a.”

“Spojeni sudovi”

Po inerciji spojenih sudova, početak rešavanja problema severa Kosova, kao i više puta do sada, neminovno se prelio i na osetljivi deo juga Srbije i većinskih albanskih opština u tom delu. Nedavno uklanjanje spomenika palim pripadnicima paramilitarne organizacije “Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe” u Preševu, nakon vrlo osetljivih pregovora zvaničnika u Beogradu i albanskih lidera iz tih opština, izazvao je pravu erupciju nasilja nad nadgrobnim spomenicima umrlih Srba na jugu Kosova, što su osudili svi međunarodni zvaničnici u Prištini, ali i kosovske vlasti.

Oštećena su groblja i spomenici u desetak sela i opština u kojima su se zadržali malobrojni Srbi. Tako je u Kosovskoj Vitini srušen čak i spomenik koji je podignut palim borcima protiv fašista u II svetskom ratu. Na Jutjubu su se pojavili snimci rušenja ovog spomenika. Na snimku se vidi da je događaj propraćen aplauzom brojnih prisutnih, među kojima je bilo i pripadnika kosovske policije. Ranije je u srpskom selu Goraždevac u Metohiji, oskrnavljen spomenik žrtvama NATO bombardovanja i srpskoj deci koja su 2003. ubijena u zasedi automatskim rafalima dok su se kupala u reci, a spomenik na groblju u selu Prilužje je miniran i krstovi na nadgrobnim spomenicima zapaljeni.

“Enklavizacija severa”

Sudbine Srba na jugu i severu Kosova, naizgled deluju odvojeno. Uprkos integraciji južnih Srba u kosovske institucije, povezuju ih međutim, još uvek iste institucije Republike Srbije, koje postoje i na jugu i na severu Kosova, premda sve strane prećutkuju postojanje ovih institucija južno od Ibra. Povezuje ih i trend južnih Srba da stvarno utočište tokom poslednjih trinaest godina i dalje pronalaze na severu, kupujući nekretnine, ulažući u privatno poslovanje i šaljući svoju decu na školovanje. Istovremeno, sve više Srba sa severa Kosova u poslednje vreme se okreće ka centralnoj Srbiji, čineći isto što i njihovi sunarodnici sa juga.

“Ako se ovako nastavi, biće ovo jedna tiha integracija u kosovski sistem. Zabeležiće se da su se Srbi sa severa integrisali, a u stvari su nas potisnuli svi, Beograd, Priština i Srbi koji dolaze sa juga, a već su se integrisali u sve sisteme,” je tipična rečenica koja se može sve češće čuti među ogorčenim građanima Severne Mitrovice dok se čekaju nove runde razgovora visokih pregovarača o “paralelizmu” institucija, “oficirima za vezu” i zaokruživanju implementacije integrisanog upravljanja prelazima.